Odbijanje ustavne žalbe zbog neodređivanja nadležnosti za sprovođenje izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud odbija žalbu podnosioca čiji je predlog za izvršenje odbačen jer nije naznačio da li izvršenje sprovodi sud ili izvršitelj. Sud smatra da je ovaj podatak obavezan i u slučaju izvršenja protiv budžetskih korisnika, jer izvršni postupak sprovodi sud ili izvršitelj.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Simeunovića iz Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. jula 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Slobodana Simeunovića izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. 3359/12/4 od 10. decembra 2012. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Simeunović iz Ivanjice podneo je, 31. januara 2013. godine, preko punomoćnika Miloljuba Jovičića, advokata iz Ivanjice, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. 3359/12/4 od 10. decembra 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 28655/12.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 28655/12 od 15. juna 2012. godine odbačen njegov predlog za izvršenje, zbog toga što u predlogu nije navedeno da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj, saglasno odredbi člana 36. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 – Odluka US); da je protiv navedenog rešenja izjavio prigovor, u kome je navedeno da se izvršenje odnosi na korisnike budžetskih sredstava, te da se primenjuje član 183. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojim je propisano da se izvršenje sprovodi na način propisan zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, kada je u predlogu naveden račun izvršenja budžeta; da u takvim slučajevima sud samo donosi rešenje o izvršenju i dostavlja ga Narodnoj banci Srbije koja sprovodi izvršenje; da je osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. 3359/12/4 od 10. decembra 2012. godine odbijen kao neosnovan njegov prigovor i potvrđeno rešenje tog suda I. 28655/12 od 15. juna 2012. godine; da je osporeni izvršni postupak trajao šest meseci, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 28655/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 5. juna 2012. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava Čačak – Policijska stanica Ivanjica, i to plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlog je podnet na osnovu presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 274/12 od 18. aprila 2012. godine, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, ovde izvršnog poverioca, i obavezan tuženi, ovde izvršni dužnik, da tužiocu na ime neisplaćenog dodatka na platu po osnovu rada noću, prekovremenog rada i rada na dan državnog i verskog praznika isplati određene novčane iznose.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 28655/12 od 15. juna 2012. godine odbačen je predlog za izvršenje izvršnog poverioca, sa obrazloženjem da u predlogu nije naznačeno da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj, saglasno članu 35. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (u daljem tekstu: ZIO).

Protiv navedenog rešenja izvršni poverilac je 4. jula 2012. godine izjavio prigovor, u kome je, između ostalog, navedeno da se izvršenje traži protiv državnog organa, te da „za ovo konkretno izvršenje važe posebne odredbe i za sprovođenje rešenja po predlogu izvršnog poverioca nije nadležan ni sud ni izvršitelj, već organizacija za prinudnu naplatu kojoj sud dostavlja rešenje o izvršenju“, saglasno članu 183. ZIO.

Osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. 3359/12/4 od 10. decembra 2012. godine odbijen kao neosnovan njegov prigovor i potvrđeno rešenje tog suda I. 28655/12 od 15. juna 2012. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da iz odredaba člana 3. stav 2. i člana 35. stav 6. proizlazi da izvršni poverilac mora jasno da naznači u predlogu za izvršenje da li da izvršenje sprovodi sud ili izvršitelj, što poverilac nije učinio; da je veće „cenilo i ostale navode iz prigovora izvršnog poverioca, ali je našlo da su isti bez uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, te ih stoga nije posebno ni obrazlagalo“. Rešenje je 25. januara 2013. godine dostavljeno punomoćniku izvršnog poverioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13-Odluka US) propisano je: da izvršenje i obezbeđenje određuje sud, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a sprovodi ga sud ili izvršitelj (član 2. stav 2.); da je sud isključivo nadležan za sprovođenje izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima i za izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad (član 3. stav 1.); da u predlogu za izvršenje, kao i u predlogu za sprovođenje izvršenja moraju biti naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, sa adresama propisanim članom 29. st. 1. i 2. ovog zakona, izvršna ili verodostojna isprava i obaveza izvršnog dužnika, da u predlogu za izvršenje izvršni poverilac navodi i sredstva i predmete izvršenja, odnosno zahtev da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, kao i druge podatke koji su potrebni za sprovođenje izvršenja, da u privrednim stvarima kada je izvršni dužnik pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren račun u skladu sa propisima o platnom prometu, u predlogu za izvršenje ili za sprovođenje izvršenja, pored obavezne sadržine propisane u stavu 1. ovog člana, moraju biti navedeni i sledeći podaci: matični broj stranaka, odnosno poreski identifikacioni broj ili za strana pravna lica odgovarajući identifikacioni broj i brojevi računa izvršnog poverioca i dužnika kod poslovnih banaka sa nazivima ovih banaka, da predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave mora da sadrži zahtev da sud obaveže dužnika da namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima, da je uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac dužan da priloži izvršnu ispravu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji ili prepisu, kao i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno i da izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, izuzev kada je zakonom dozvoljeno izvršenje nepravnosnažnih odluka, da se strana verodostojna isprava na kojoj se zasniva predlog mora priložiti prevedena od sudskog prevodioca na jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu, da se u predlogu za izvršenje mora naznačiti da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj i da se pre dlog za izvršenje podnosi u najmanje četiri primerka (član 35. st. 1, 2, 3, 4, 5, 6. i 7.); da se izvršenje koje se odnosi na korisnike budžetskih sredstva, kada je u predlogu za izvršenje naveden račun izvršenja budžeta, sprovodi na način propisan zakonom kojim se uređuje budžetski sistem (član 183. stav 2.); da je izvršni poverilac dužan da u predlogu za izvršenje, pored podataka iz člana 35. ovog zakona naznači broj tekućeg računa, matični broj i poreski identifikacioni broj izvršnog dužnika, kao i broj svog tekućeg računa, vrstu kamate, visinu kamate i način obračuna za period za koji se kamata obračunava , te da ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik naznačena Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, izvršni poverilac je dužan da, pored računa izvršenja budžeta naznači i direktnog korisnika budžetskih sredstava zbog čijeg rada je nastalo potraživanje, kao i da ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik naznačen indirektni korisnik budžetskih sredstava, račun izvršenja budžeta ne može biti naznačen kao račun sa koga će se izvršavati potraživanje, nego mora biti naznačen račun preko koga posluje indirektni korisnik budžetskih sredstava, da ako na zahtev izvršnog poverioca izvršni dužnik ne dostavi podatke iz stava 1. ovog člana, izvršni poverilac može da preda predlog i bez njih, uz dokaz o traženju podataka, a sud, odnosno izvršitelj će zatražiti od organizacije za prinudnu naplatu da mu dostavi ove podatke, te da je organizacija za prinudnu naplatu je dužna da bez odlaganja dostavi podatke iz stava 1. ovog člana sudu, izvršitelju ili licu koje dokaže da za to ima opravdan interes (član 184.) ; da se rešenje o izvršenju, odnosno zaključak o sprovođenju izvršenja dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu sa nalogom da novčani iznos za koji je određeno izvršenje prenese sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, da ako po rešenju, odnosno zaključku ne može da se postupi zbog nepotpunih ili netačnih podataka, organizacija za prinudnu naplatu dužna je da ga bez odlaganja vrati sudu, odnosno izvršitelju uz obaveštenje o razlozima vraćanja , da po prijemu rešenja, odnosno zaključka organizacija za prinudnu naplatu bez odlaganja nalaže svim bankama i nadležnom državnom organu kod kojih izvršni dužnik ima otvorene račune da izvrše blokadu svih računa i da bez odlaganja dostave stanje na svim računima, uz zabranu otvaranja novih računa, a bankama kod kojih izvršni dužnik nema otvoren račun nalaže da mu račun ne otvaraju dok blokada traje, da će po sprovođenju rešenja, odnosno zaključka, organizacija za prinudnu naplatu izvršiti deblokadu računa izvršnog dužnika, kao i da ukoliko izvršni dužnik na računima koji su blokirani nema sredstava za izmirenje duga, a promeni se sredstvo izvršenja, računi ostaju blokirani do konačnog namirenja izvršnog poverioca (član 185.); da je organizacija za prinudnu naplatu dužna da svakodnevno izveštava sud, odnosno izvršitelja o sprovedenim izvršenjima, da je organizacija za prinudnu naplatu dužna da obavesti sud, ako u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, odnosno zaključka nije sprovedeno izvršenje, da u slučaju iz stava 2. ovog člana, sud će u roku od pet radnih dana pozvati izvršnog poverioca da se izjasni o daljem toku postupka i odrediti mu rok za izjašnjenje (član 187. st. 1, 2 i 3.); da se predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga podnosi izvršitelju na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca (član 252. stav 1.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, zbog toga što je izvršni sud arbitrerno primenio materijalno pravo, odbacivši kao nedozvoljen predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe jer u istom nije navedeno da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj, Ustavni sud, pre svega, ukazuje da pravo na pravično suđenje podrazumeva da je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u zakonito sprovedenom postupku, primenom odredaba merodavnog materijalnog i procesnog prava. Stoga je zadatak Ustavnog suda da u postupku po ustavnoj žalbi ispita da li je eventualno došlo do povrede ili uskraćivanja ustavnih prava usled pr oizvoljne ili arbitrerne primene prava od strane redovnih sudova.

Polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe u svojstvu izvršnog poveri oca podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava Čačak – Policijska stanica Ivanjica, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude kojom je obavezan tuženi, ovde izvršni dužnik, da podnosiocu po različitim osnovima iz radnog odnosa isplati određene novčane iznose. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 28655/12 od 15. juna 2012. godine odbačen je predlog za izvršenje izvršnog poverioca, sa obrazloženjem da u predlogu nije naznačeno da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj. U prigovoru izjavljenom protiv navedenog rešenja, podnosilac je naveo da u konkretnom slučaju izvršenje sprovodi Narodna banka Srbije, saglasno članu 183. ZIO, imajući u vidu da se traži sprovođenje izvršenja protiv državnog organa. Izvršni sud je osporenim rešenjem odbio kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe i potvrdio rešenje kojim je odbačen njihov predlog za izvršenje, jer izvršni poverilac nije odredio da li će izvršenje sprovesti sud ili izvršitelj.

Ustavni sud, najpre, ističe da postoje dve faze izvršnog postupka i to prva faza, u kojoj se rešava o predlogu za izvršenje , a koja obuhvata prijem predloga za izvršenje, postupak ocene dokaza – u izvršnom postupku sud postupa na osnovu podnesaka i drugih pismena, dok se ročište održava samo kad sud smatra da je to celishodno , i zatim donošenje rešenja o izvršenju, dok druga faza predstavlja samo sprovođenje izvršenja preko suda - sud izdaje nalog (zaključak) sudskom izvršitelju da pristupi izvršnim radnjama i zakazuje mesto, dan i čas izvršenja, i li preko izvršitelja koji neposredno sprovodi izvršenje.

Prema citiranim odredbama čl ana 35. i člana 184. stav 1. ZIO, koje propisuju obaveznu sadržinu predloga za izvršenje, odnosno dodatnu sadržinu predloga kada se izvršenje traži na sredstvima na računu izvršnog dužnika, u predlogu za izvršenje se mora naznačiti da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj . Izbor izvršnog poverioca u pogledu načina sprovođenja izvršenja je isključen u onim oblastima gde je Zakon o izvršenju i obezbeđenju predvideo zadržavanje isključive nadležnosti suda, odnosno uveo isključivu nadležnost izvršitelja , kako proizlazi iz člana 3. stav 1. i člana 252. stav 1. zakona. Isti zakon u članu 2. stav 2. predviđa da izvršenje i obezbeđenje određuje sud, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a sprovodi ga sud ili izvršitelj, dok je članom 183. stav 2. predviđeno da se izvršenje koje se odnosi na korisnike budžetskih sredstva, kada je u predlogu za izvršenje naveden račun izvršenja budžeta, sprovodi na način propisan zakonom kojim se uređuje budžetski sistem. Odredbama člana 184. st. 2. i 3. ZIO propisano je da sud, odnosno izvršitelj mogu zatražiti od organizacije za prinudnu naplatu da dostavi podatke koji se odnose na izvršnog dužnika, a organizacija za prinudnu naplatu je dužna da bez odlaganja dostavi podatke sudu, odnosno izvršitelju. Članom 185. ZIO regulisan je postupak sprovođenja izvršenja, dok je citiranim odredbama člana 187. st. 1, 2. i 3. propisana obaveza izveštavanja suda, odnosno izvršitelja o sprovedenim izvršenjima od strane organizacije za prinudnu naplatu. Ustavni sud konstatuje da iz navedenih odredaba ZIO izričito proizlazi da postupak izvršenja sprovode sud ili izvršitelj, te da se njihova funkcija ne iscrpljuje isključivo donošenjem rešenja, kako to pogrešno smatra podnosilac, već da tokom čitavog trajanja postupka, sud, odnosno izvršitelj, i nakon donošenja rešenja o izvršenju imaju aktivnu ulogu u postupku, imajući u vidu njihova ovlašćenja koja se odnose na traženje podataka, naloge organizaciji za prinudnu naplatu, dužnost obaveštavanja suda ili izvršitelja, eventualno pozivanje izvršnog poverioca da se izjasni o daljem toku postupka, dok organizacija za prinudnu naplatu izvršava naloge suda ili izvršitelja prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, te o istom ima obavezu da obaveštava sud, odnosno izvršitelja. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, stav Prvog osnovnog suda u Beogradu iznet u rešenju kojim je pravnosnažno odbačen predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, zasnovan na prihvatljivoj primeni i tumačenju merodavnog prava.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv. 3359/12/4 od 10. decembra 2012. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke .

Imajući u vidu da podnosilac povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u suštini vezuje za povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , a s obzirom da je Sud utvrdio da osporenim rešenjem nije povređeno pravo na pravično suđenje, sledi da podnosiocu nije povređeno ni pravo na imovinu.

6. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak, pokrenut 5. juna 2012. godine podnošenjem predloga za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu a pravnosnažno okončan donošenjem rešenja tog suda Ipv. 3359/12/4 od 10. decembra 2012. godine, trajao šest meseci.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da, bez obzira na to što je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, trajanje postupka koji se osporava ustavnom žalbom se objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Naime, Prvi osnovni sud u Beogradu I. 28655/12 od 15. juna 2012. godine je o predlogu za izvršenje podnosioca ustavne žalbe odlučio nakon deset dana, a iako je odlučivanje veća prvostepenog suda po prigovoru protiv prvostepenog rešenja trajalo od 4. jula do 10. decembra 2012. godine, Ustavni sud smatra da takvo postupanje nadležnog suda nije dovelo do povrede označenog ustavnog prava podnosioca.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu, u ovom delu, odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je , na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijanje ustavne žalbe zbog neodređivanja nadležnosti za sprovođenje izvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti