Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Upravni postupak za isplatu dodataka na platu, pokrenut 2010. godine, nije okončan ni nakon sedam godina, usled višestrukog poništavanja konačnog rešenja od strane Upravnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7629/2015
13.07.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . A, R . J, D . L, S . R, S . O, A . P, B . R, Ž . B, N . B, B . R, D . V, Ž . M, S . V, Z . L, V . P, M . B, M . P, D . M, V . J, Z . R, M . P, M . M, N . T, J . V, A . J, M . M, M . Đ, D . V, S . M, Lj . L, Lj . B . i S . A, svih iz Aranđelovca, Lj . C, V . R . i J . U , svih iz sela Banja, opština Aranđelovac, N . P . iz sela Darosava, opština Aranđelovac, V. B, M . N, V. G, S . K, I . P, S . D, I . A . i V . R, svih iz Kragujevca i M. M . iz Topole, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. A, R . J, D . L, S . R, S . O, A . P, B . R, Ž . B, N . B, B . R, D . V, Ž . M, S . V, Z . L, V . P, M . B, M . P, D . M, V . J, Z . R, M . P, M . M, N . T, J . V, A . J, M . M, M . Đ, D . V, S . M, Lj . L, Lj . B, S . A, Lj . C, V . R, J . U, N . P, V . B, M . N, V . G, S . K, I . P , S. D, I . A, V . R . i M. M . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Policijska uprava u Kragujevcu u predmetu broj 117-2053/10-1, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 7 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. A . iz Aranđelovca i ostali podnosioci navedeni u uvodu i tački 1. izreke podneli su Ustavnom sudu, 23. novembra 2015. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u uprav nom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Policijska uprava u Kragujevcu u predmetu broj 117-2053/10-1.

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok upravnog postupka koji se vodi p ovodom zahteva podnosilaca od 12. jula 2010. godine, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, naloži okončanje postupka i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u opredeljenom novčanom iznosu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Policijska uprava u Kragujevcu broj 117-2053/10-1 i u celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe su 12. jula 2010. godine podneli zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova - Direkcija policije - Policijska uprava u Kragujevcu broj 117-2053/10-1 (u daljem tekstu: prvostepeni organ) za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, kao i za isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade za ishranu u toku rada.

Podnosioci su 5. novembra 2010. godine drugostepenom organu izjavili žalbu zbog nedonošenja prvostepenog rešenja.

Prvostepeni organ je 16. novembra 2010. godine doneo rešenje broj 117-2053/10 kojim je odbio zahtev podnosilaca. Žalbena komisija Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) je rešenjem broj 120-01-838/2010-01 od 5. januara 2011. godine odbila kao neosnovanu žalbu podnosilaca izjavljenu protiv navedenog prvostepenog rešenja . Presudom Upravnog suda U. 1336/11 od 31. januara 2013. godine uvažena je tužba podnosilaca podneta protiv navedenog konačnog rešenja iz razloga što u obrazloženjima rešenja upravnih organa nije naveden osnovni koeficijent za obračun plate podnosilaca, kao ni procenat uvećanja plate po osnovu posebnih uslova rada, zbog čega se nije mogao izvesti zaključak o osnovanosti podnetog zahteva. Takođe je ocenjeno da je drugostepeno rešenje zasnovano na zakonu u pogledu zahteva za isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade za ishranu u toku rada.

Drugostepeni organ je u izvršenju navedene presude Upravnog suda doneo rešenje broj 120-01-122/2013-01 od 16. aprila 2013. godine kojim je usvojio žalbu podnosilaca protiv prvostepenog rešenja od 16. novembra 2010. godine u delu kojim je odbijen zahtev za isplatu dodatka na platu po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, te je predmet u tom delu vratio prvostepenom organu na ponovni postupak. Kako dispozitivom drugostepenog rešenja nije poništeno prvostepeno rešenje od 16. novembra 2010. godine u delu u kome je odbijen zahtev za isplatu naknade na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora i za ishranu, to je navedeno rešenje u tom delu postalo pravnosnažno, te u nastavku postupka o pomenutom zahtevu više nije rešavano.

Prvostepeni organ je rešenjem broj 117-2053/10-1 od 17. maja 2013. godine odbio kao neosnovan zahtev podnosilaca, dok je drugostepe ni organ rešenjem broj 120-01-322/2013-01 od 5. jula 2013. godine odbio kao neosnovanu njihovu žalbu izjavljenu protiv navedenog prvostepenog rešenja. Tužba u upravnom sporu je podneta 9. septembra 2013. godine.

Upravni sud je presudom U. 14416/13 od 3. decembra 2015. godine uvažio tužbu podnosilaca i poništio navedeno drugostepeno rešenje iz razloga što se tuženi organ u obrazloženju pozvao na odredbe Zakona o unutrašnjim poslovima, koji je prestao da važi 30. novembra 2005. godine, i na pravilnike o platama radnika MUP, koji se ne objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije", a ne nalaze se u spisima predmeta.

Postupajući u izvršenju navedene presude, drugostepeni organ je rešenjem broj 120-01-23/2016-01 od 5. februara 2016. godine odbio žalbu podnosilaca.

Upravni sud je presudom U. 4415/16 od 24. marta 2017. godine uvažio tužbu podnosilaca i poništio navedeno drugostepeno rešenje.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o upravnim sporovima ( „Službeni glasnik RS “, broj 111/09 ) propisano je: da u upravnom sporu sud odlučuje u razumnom roku (…) (član 2.); da je u ostavljenom roku tuženi dužan da dostavi sudu sve spise koji se odnose na predmet upravnog spora i izjasni se o navodima tužbe , da ako tuženi i posle drugog zahteva ne dostavi spise predmeta u roku od osam dana, ili ako izjavi da ih ne može dostaviti, sud može rešiti spor i bez spisa, pri čemu će sam utvrditi činjenično stanje na raspravi (član 30. stav 3.) .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da je osporeni postupak pokrenut povodom zahteva podnosilaca za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, kao i za isplatu naknade na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora i za ishranu, sve za poslednje tri godine do podnošenja zahteva. Ustavni sud je potom konstatovao da je drugostepenim rešenjem od 16. aprila 2013. godine predmet u delu koji se odnosi na zahtev podnosilaca za isplatu dodatka na platu za prekovremeni rad, rad na dane državnog i verskog praznika i rad noću vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak, a da je zahtev za isplatu naknade na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora i za ishranu pravnosnažno odbijen prvostepenim rešenjem od 16. novembra 2010. godine, te o njemu u nastavku postupka nije više rešavano. Polazeći od toga da upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Sud je utvrdio da period merodavan za ocenu o povredi označenog prava traje od 12. jula 2010. godine, kada je podnet predmetni zahtev, i još nije okončan, te iznosi skoro sedam godina.

Pri ocenjivanju da li je period odlučivanja upravnih organa i sudova o pravu ili obavezi stranke razuman, pored samog trajanja postupka, treba ceniti i sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje upravnih organa i sudova, kao i to o kom pravu podnosioca je odlučivano.

Primenjujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku na konkretan slučaj, Ustavni sud je ocenio da predmet nije bio činjenično i pravno složen. U pogledu značaja predmeta postupka, Ustavni sud nalazi da su podnosioci ustavne žalbe imali legitiman interes da se postupak po zahtevu okonča u okviru standarda razumnog roka, jer se radi o potraživanjima iz radnog odnosa. Takođe, Sud je utvrdio da podnosioci nisu doprineli dugom trajanju postupka.

Ispitujući postupanje nadležnih organa i suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da su u toku osporenog postupka doneta dva prvostepena i četiri drugostepena rešenja , kao i tri odluke suda u upravnom sporu. S obzirom na to da su upravni organi rešavali u kratkim vremenskim rokovima i da je predmet samo jednom vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak, Ustavni sud smatra da ocena o povredi prava na suđenje u razumnom roku zavisi od postupanja nadležnog suda u upravnom sporu. Upravni sud je o prvoj tužbi podnosilaca odlučio za dve godine, što se može smatrati razumnim trajanjem upravnog spora. Međutim, odlučivanje o drugoj tužbi podnosilaca u trajanju od dve godine i tri meseca, ne može biti opravdano, imajući u vidu da je presudom od 3. decembra 2015. godine poništeno konačno rešenje samo iz razloga što se drugostepeni organ pozvao i na odredbe Zakona o unutrašnjim poslovima i što se u spisima predmeta nisu nalazili pravilnici koji su se primenjivali na obračun i isplatu plata zaposlenih u MUP. Ustavni sud ukazuje da je Upravni sud u takvoj situaciji bio ovlašćen da, u skladu sa odredbom člana 30. stav 3. Zakona o upravnim sporovima, od drugostepenog organa traži dopunu spisa predmeta, čime bi se stekli uslovi da zakonitost konačnog rešenja ispita na osnovu odredaba merodavnog prava . Konačno, Upravni sud je presudom od 24. marta 2017. godine po treći put poništio drugostepeno rešenje i vratio predmet na ponovni postupak.

U vezi sa iznetim, Ustavni sud smatra da je potrebno ukazati i na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je izrazio stanovište da činjenica da se više puta nalaže ponovno razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj 70763/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije, broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu postojeću praksu ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku .

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti