Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažnih presuda za naplatu potraživanja iz radnog odnosa. Podnositeljki se dosuđuje naknada materijalne štete u visini dosuđenih iznosa, dok se zahtev za nematerijalnu štetu odbacuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7633/2015
27.04.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bisere Haus iz Novog Pazara , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. aprila 20 17. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bisere Haus i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predm etima I. 1284/05, I. 1746/06 i I. 469/07, a sada se vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđen ih rešenjima Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1284/05 od 27. decembra 2005. godine, I. 1746/06 od 20. decembra 2006. godine i I. 469/07 od 3. aprila 2007. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bisera Haus iz Novog Pazara podnela je Ustavnom sudu, 23. novembra 2015. godine, preko punomoćnika Emira Fetahovića, advokata iz Novog Pazara, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predm etima I. 1284/05, I. 1746/06 i I. 469/07, a sada se vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog navela da je u svojstvu izvršnog poverioca podnela predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Raška viskozna predionica“ DOO iz Novog Pazara, a radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, te da još uvek nije naplatila svoje potraživanje. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne štete, materijalne štete u visini utvrđenoj rešenjima Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1284/05 od 27. decembra 2005. godine, I. 1746/06 od 20. decembra 2006. godine i I. 469/07 od 3. aprila 2007. godine, kao i zahtev za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju priloženu uz nju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je Opštinskom sudu u Novom Pazaru predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Raška pamučna predionica“ DOO iz Novog Pazara. Predlozi su podnet na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda tog suda P1. 1127/04 od 27. decembra 2004. godine, P1. 471/06 od 28. marta 2006. godine i P1. 30/07 od 20. februara 2007. godine, kojima je obavezan tuženi „Raška pamučna predionica“ DOO iz Novog Pazara da tužilji Biseri Haus na ime minimalne zarade isplati određene novčane iznose.

Opštinski sud u Novom Pazaru je rešenjima I. 1284/05 od 27. decembra 2005. godine, I. 1746/06 od 20. decembra 2006. godine i I. 469/07 od 3. aprila 2007. godine usvojio predložena izvršenja.

Rešenjem Višeg suda Novom Pazaru R4. I. 108/15 od 23. jula 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnositeljki ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predm etima I. 1284/05, I. 1746/06 i I. 469/07, a sada se vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je delimično usvojen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i dosuđen joj je iznos od 30.000,00 dinara, dok je zahtev predlagača da joj se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 50.000,00 dinara odbijen, kao neosnovan.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da namiri potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom u korist podnositeljke ustavne žalbe , a protiv dužnika „Raška viskozna predionica“ DOO iz Novog Pazara, koji ima pretežan društveni kapital , u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US , 40/15- dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih pravnosnažnim presudama (videti, plored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1284/05 od 27. decembra 2005. godine, I. 1746/06 od 20. decembra 2006. godine i I. 469/07 od 3. aprila 2007. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnositeljke u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnositeljku. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je nadležni sud u predmetnom slučaju podnositeljki dosudio novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku . Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u Odluci Už- 4340/201 5 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnositeljki dosudila materijalnu štetu , čime je suštinski dobio potpuno obeštećenje.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao tački 3. izreke

6. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da , u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti