Nedozvoljenost revizije u radnom sporu o zakonitosti aneksa ugovora o radu

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije kojim je odbačena revizija. Potvrđen je stav da spor o zakonitosti aneksa ugovora o radu ne spada u sporove o prestanku radnog odnosa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Balaša iz Pančeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Jovana Balaša izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 79/08 i Sgzz. 47/08 od 12. marta 2009. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Jovana Balaša izjavljena protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž1. 459/06 od 29. juna 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovan Balaš iz Pančeva, preko punomoćnika Novaka Stanića, advokata iz Pančeva, podneo je 18. maja 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž1. 459/06 od 29. juna 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 79/08 i Sgzz. 47/08 od 12. marta 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je Okružni sud u Pančevu po žalbi tuženog preinačio prvostepenu presudu Opštinskog suda u Pančevu i odbio tužbeni zahtev podnosioca da se poništi ugovor o radu pod izmenjenim uslovima koji je, kao zaposleni, zaključio sa DP „Industrija stakla Pančevo“. U ustavnoj žalbi se dalje navodi da je drugostepeni sud, pri ocenjivanju datuma zaključenja navedenog ugovora, primenio Zakon o obligacionim odnosima, umesto Zakona o radu, koji je specijalni zakon. Podnosilac smatra da mu je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje, jer je datum zaključenja aneksa ugovora o radu od bitnog značaja za utvrđivanje činjenice da li je podnosilac na dan njegovog zaključenja imao navršenih 35 godina radnog staža i da li mu pripada razlika do zarade koju je ostvarivao pre zaključenja aneksa ugovora o radu.

Po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, rešenje Vrhovnog suda Srbije, kojim je odbačena njegova revizija, takođe je „nepravilno“, jer se u predmetnom sporu upravo radi o prestanku radnog odnosa, pošto je od strane tuženog preduzeća podnosilac bio „uslovljen“ da prihvati ponudu za zaključenje aneksa ugovora. Podnosilac ističe da je Vrhovni sud Srbije mogao da odlučuje o reviziji u cilju ujednačavanja sudske prakse „po pitanju kad se ugovor smatra zaključenim“. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporene akte.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Tužilac Jovan Balaš (ovde podnosilac ustavne žalbe) je podneo Opštinskom sudu u Pančevu tužbu protiv tuženog DP „Industrija stakla Pančevo“ iz Pančeva, radi poništaja ugovora o radu pod izmenjenim uslovima. U tužbi je, pored ostalog, navedeno da je podnosilac ustavne žalbe primio od tuženog ponudu za zaključenje aneksa ugovora u radu, da je netačno unet datum zaključenja aneksa ugovora i da je zarada podnosioca na radnom mestu na kome je raspoređen manja od zarade koja mu pripada u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Opštinski sud u Pančevu je 31. marta 2006. godine doneo presudu P1. 94/06, kojom je usvojio tužbeni zahtev.

Postupajući po žalbi tuženog, Okružni sud u Pančevu je osporenom presudom Gž1. 459/06 od 29. juna 2007. godine usvojio žalbu i preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Odlučujući o reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti tužioca izjavljenim protiv drugostepene presude, Vrhovni sud Srbije je 12. marta 2009. godine doneo osporeno rešenje Rev. II 79/08 i Sgzz. 47/08, kojim je u stavu 1. izreke odbacio reviziju kao nedozvoljenu, a u stavu 2. izreke odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je revizija podnosioca nedozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti; da je u ovoj pravnoj stvari predmet spora tužbeni zahtev za poništaj ugovora o radu pod izmenjenim uslovima, kojim je podnosilac premešten na drugo radno mesto; da je prema odredbi člana 439. Zakona o parničnom postupku, revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa i da je drugostepena presuda u ovoj pravnoj stvari doneta u sporu koji se ne odnosi na sporove iz navedene zakonske odredbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, čija povreda se ističe u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP), koje su od značaja za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, propisano je: da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000 dinara (član 394. stav 2.); da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava (član 395.); da je revizija, pored ostalog, nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti, osim iz člana 393. ovog zakona (član 401. stav 2. tačka 5)); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 401), nije učinio prvostepeni sud (član 404.); da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa (član 439.).

Odredbama člana 171. stav 1. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05) propisano je: da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora): radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada (tačka 1)); radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173. ovog zakona (tačka 2)); radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. ovog zakona (tačka 3)); ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5) ovog zakona (tačka 4)); iz člana 33. stav 1. tač. 10), 11) i 12) ovog zakona (tačka 5)); u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu (tačka 6)).

Saglasno odredbama člana 172. navedenog zakona, uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pismenom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude, zaposleni je dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora u roku koji odredi poslodavac, a koji ne može biti kraći od osam radnih dana, smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaključivanje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 2. ovog člana, a ako zaposleni prihvati ponudu za zaključivanje aneksa ugovora, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog ugovora.

Odredbama člana 179. tač. 7) i 8) Zakona predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, pored ostalog: ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tač. 1) do 4) ovog zakona i ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u vezi sa članom 33. stav 1. tačka 10) ovog zakona.

5. Razmatrajući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta prava na pravično suđenje, Ustavni sud je najpre ispitivao prirodu akta čija je zakonitost ispitivana u predmetnom radnom sporu. Iz navedenih odredaba Zakona o radu proizlazi: da poslodavac može, u zakonom propisanim slučajevima, ponuditi zaposlenom izmenu ugovorenih uslova rada; da se zaposlenom ostavlja rok za prihvatanje ponude, nakon čijeg isteka se smatra da je odbio ponudu; da u slučaju odbijanja ponude zaposlenom može biti otkazan ugovor o radu; da zaključenje aneksa ugovora o radu ne sprečava zaposlenog da njegovu zakonitost osporava u postupku pred nadležnim sudom. Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe prihvatio ponudu poslodavca za zaključenje aneksa ugovora o radu i da je u predmetnom radnom sporu ispitivana zakonitost tog ugovora. Ustavni sud je ocenio da se, s obzirom na suštinu i pravno dejstvo aneksa ugovora o radu, njegovim zaključenjem ne dovodi u pitanje postojanje radnog odnosa zaposlenog, koji pod izmenjenim uslovima nastavlja rad kod poslodavca. Stoga Ustavni sud nalazi da se ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima navodi ustavne žalbe da se u konkretnom slučaju „upravo radi o prestanku radnog odnosa“, pošto je od strane tuženog preduzeća podnosilac bio uslovljen da prihvati ponudu za zaključenje aneksa ugovora. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da radni spor koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe ne spada u parnice u kojima je revizija uvek dozvoljena bez obzira na vrednost spora, u smislu odredbe člana 439. ZPP. Ustavni sud nalazi da je, izuzimajući sporove o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, navedeni vanredni pravni lek dozvoljen samo u radnim sporovima koji se odnose na novčana potraživanja, kada se primenjuje opšti uslov dopuštenosti revizije iz člana 394. stav 2. ZPP.

Ustavni sud je takođe ocenio da nisu ustavnopravno prihvatljivi navodi ustavne žalbe da je Vrhovni sud Srbije mogao da odlučuje o reviziji u cilju ujednačavanja sudske prakse „po pitanju kad se ugovor smatra zaključenim“, s obzirom na to da u vreme izjavljivanja revizije u predmetnom parničnom postupku apelacioni sudovi nisu bili počeli sa radom, a da se dopuštenost revizije na osnovu odredbe člana 395. Zakona o parničnom postupku vezuje za ocenu apelacionog suda o potrebi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse ili davanja novog tumačenja prava.

Imajući u vidu karakter predmetnog radnog spora, Ustavni sud je ocenio da je Vrhovni sud Srbije izveo ustavnopravno prihvatljiv zaključak kada je našao da je revizija podnosioca ustavne žalbe nedozvoljena. Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje doneo Ustavom i zakonom ustanovljen sud, u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom u skladu sa merodavnim odredbama procesnog prava. Po oceni Ustavnog suda, Vrhovni sud Srbije je obrazložio svoje pravno stanovište u ovoj pravnoj stvari, tako da se ne može smatrati da je to pravno stanovište posledica proizvoljnog tumačenja i neprihvatljive primene merodavnog prava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 79/08 i Sgzz. 47/08 od 12. marta 2009. godine nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporenu presudu Okružnog suda u Pančevu Gž1. 459/06 od 29. juna 2007. godine, Ustavni sud je pošao od činjenice da su donošenjem osporene drugostepene presude, u konkretnom slučaju, iscrpljena sva pravna sredstva koja su podnosiocu ustavne žalbe stajala na raspolaganju u predmetnom parničnom postupku, jer revizija kao vanredno pravno sredstvo po zakonu nije bila dozvoljena. Prema stavu Ustavnog suda, ukoliko je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije o odbacivanju revizije, kao i protiv odluka koje su prethodile izjavljivanju ovog vanrednog pravnog sredstva, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o odluci donetoj povodom izjavljene revizije, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu, ako je podneta po proteku roka utvrđenog zakonom.

Saglasno odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je blagovremenost ustavne žalbe u delu koji se odnosi na presudu Okružnog suda u Pančevu Gž1. 459/06 od 29. juna 2007. godine cenio u odnosu na datum dostavljanja osporene presude podnosiocu ustavne žalbe. Iz priložene dokumentacije proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu primio 10. avgusta 2007. godine, a u svakom slučaju pre 4. oktobra 2007. godine, kada je od strane Republičkog javnog tužilaštva obavešten da to tužilaštvo nije našlo da ima mesta podizanju zahteva za zaštitu zakonitosti. S obzirom na to da je podnosilac ustavnu žalbu izjavio 18. maja 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Nedozvoljenost revizije u radnom sporu o zakonitosti aneksa ugovora o radu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti