Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 13 godina. Sud je utvrdio da je do odugovlačenja došlo zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda i dosudio naknadu štete.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-765/2013
15.07.2015.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vukašina Lugonje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. jula 2015. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Vukašina Lugonje i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 5079/06 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 .300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.
O b r a z l o ž e nj e
1. Vukašin Lugonja iz Beograda podneo je, 23. februara 2013. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku iz tačke 1. izreke, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac smatra da postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak, koji je trajao "skoro 1 4 godina ", okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja , te predlaže da se utvrdi povreda označenog prava i da mu se odredi naknada nematerijalne š tete.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 11578/10 (ranije predmet Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5079/06) i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Tužilac M. L. podne o je 19. maja 199 9. godine , Drugom opštinskom suda u Beogradu tužbu protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi duga.
U osporenom postupku je, najpre, doneta presuda Drugog opštinskog sudu u Beogradu P. 2516/99 od 26. septembra 2002. godine, koja je ukinuta rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 13265/02 od 15. aprila 2003. godine.
U ponovnom postupku doneta je presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4853/03 od 21. oktobra 2005. godine, koja je ukinuta rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 1005/06 od 31. maja 2006 . godine.
Konačno, u ponovnom postupku doneta je presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5079/06 od 17. septembra 2009. godine, koja je preinačena presud om Višeg suda u Beogradu Gž. 17939/10 od 10. oktobra 2012. godine .
U sprovedenom postupku zakazano je ukupno 25 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 17 održano , na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka i devet svedoka. Ostalih osam ročišta nije održano , i to pet zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno zbog koncentracije dokaza i dva zbog nedolaska svedoka , pri čemu u periodima od 20. juna 2000. do 20. juna 2001. godine i 10. oktobra 2003. do 7. septembra 2004. godine nije održano nijedno ročište za glavnu raspravu.
U periodu od 9. februara 2007. godine, kada je rešenjem prvostepenog suda određeno da se sasluša svedok D.M, pa do 17. septembra 2009. godine, kada je rešenjem tog suda stavljeno van snage navedeno rešenje o saslušanju svedoka, Drugi opštinski sud u Beogradu je u više navrata diplomatskim putem i preko Kompanije DHL International pokušavao dostavu poziva navedenom svedoku, ali svaki put je to bilo bezuspešno sa obrazloženjem da poziv nije mogao biti uručen jer se svedok ne nalazi na toj adresi. U navedenom periodu održana su četiri ročišta.
4. Polazeći od toga da je ustavnom žalbom istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak trajno okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava.
Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti utvrdio da je od podnošenja tužbe do donošenja presude Višeg suda u Beogradu Gž. 17939/10 od 10. oktobra 2012. godine , kojom je pravnosnažno okončan ovaj postupak, proteklo 13 godina i pet meseci .
Ustavni sud je ocenio da su se u predmetnom parničnom postupku postavila relativno složena činjenična i pravna pitanja. U prilog navedenom kazuje i činjenica da je sproveden dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka i devet svedoka.
U pogledu ponašanja podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosi lac nije doprine o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, budući da su se on i nje gov punomoćnik uredno odazivali na pozive za zakazana ročišta . Ustavni sud je zaključio da je podnosilac ustavne žalbe imao legitimni interes da se osporeni postupak okonča u razumnom roku.
Ocenjujući postupanje nadležnih sud ova u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je odlučujući doprinos dugom trajanju predmetnog parničnog postupka da o Drugi opštinski sud u Beogradu. Naime, Ustavni sud je utvrdio da su tokom osporenog parničnog postupka donet e tri prvostepe ne presude, od kojih su dve bile ukidan e, a jedna preinačena. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, sama činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, može otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. presudu u predmetu Pavlyulynets v. Ukraine, od 6. septembra 2005. godine). Pored toga, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja, budući da pet ročišta nije održao zbog sprečenosti postupajućeg sudije i da u periodima od 20. juna 2000. do 20. juna 2001. godine i od 10. oktobra 2003. do 7. septembra 2004. godine nije održano nijedno ročište za glavnu raspravu, a u periodu od 9. februara 2007. do 17. septembra 2009. godine održao je samo četiri ročišta za glavu raspravu.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom su du, utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.
Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari dosuđivanjem naknade nem aterijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.
Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja predmetnog p ostupka i postupanje prvostepenog sud a. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ust avne žalbe prevashodno pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću svoju i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić