Odluka Ustavnog suda o jedinstvu izvršnog postupka pred sudom i izvršiteljem

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i poništava rešenja osnovnog suda kojima su odbačeni prigovori radi ubrzavanja izvršnog postupka. Sud je pogrešno smatrao da je postupak okončan donošenjem rešenja o izvršenju, iako sprovođenje od strane javnog izvršitelja još traje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S . B . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. januara 2020. godine, doneo je,

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe S. B . i utvrđuje da je rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 345/18 od 29. maja 2018. godine i R4I. 509/18 od 11. jula 2018. godine povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništavaju se rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 345/18 od 29. maja 2018. godine i R4I. 509/18 od 11. jula 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovorima podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Prvim osnovnom sudom u Beogradu u predmetu Ii . 19627/15.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuju se ustavne žalbe S. B . izjavljene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnom sudom u Beogradu u predmetu Ii. 19627/15.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. B . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 27. juna 2018. godine, preko punomoćnika S. M, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 345/18 od 29. maja 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje , prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnom sudom u Beogradu u predmetu Ii. 19627/15. Po ovoj ustavnoj žalbi formiran je predmet Už-7662/2018.

2. S. B . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 24. avgusta 2018. godine, preko punomoćnika J . Đ, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 509/18 od 11. jula 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnom sudom u Beogradu u predmetu Ii. 19627/15. Po ovoj ustavnoj žalbi formiran je predmet Už-9766/2018.

3. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja, tako da se postupak dalje vodi pod brojem starijeg predmeta Už-7662/ 2018.

Ustavnim žalbama se osporavaju rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu kojima su odbačeni kao nedo zvoljeni prigovori podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 19627/15 , sa obrazloženjem da se prigovori odnose na izvršni postupak koji je pred sudom okončan 8. marta 2017. godine rešenjem o izvršenju koje je ekspedovano 13. marta 2017. godine.

U ustavnim žalbama je, između ostalog, navedeno da postupak donošenja rešenja o izvršenju i njegovo sprovođenje predstavlja jedinstvenu celinu, s obzirom na to da se svrha postupka ostvaruje tek sa sprovođenjem izvršenja i naplatom potraživanja.

Podnositeljka ustavne žalbe je predl ožila Ustavnom sudu da usvoji ustavne žalbe, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporena rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 345/18 od 29. maja 2018. godine i R4i. 509/18 od 11. jula 2018. godine. Tražila je naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, naknadu zbog povrede ustavnih prava u izvršnom postupku i naknadu materijalne štete – troškove zastupanja u izvršnom postupku i troškove na ime sastavljanja ustavnih žalbi .

4. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

5. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 10. aprila 2018. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 19627/15.

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4I. 345/18 od 29. maja 2018. godine odbacio prigovor , sa obrazloženjem da je prigovor podnet kada je postupak okončan pred sudom.

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je ponovo 27. juna 2018. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 19627/15.

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R4I. 509/18 od 11. jula 2018. godine odbacio prigovor , sa obrazloženjem da se prigovor odnosi na izvršni postupak koji je pred sudom okončan 8. marta 2017. godine, rešenjem o izvršenju koje je ekspedovano 13. marta 2017. godine.

Zaključkom javnog izvršitelja J. O . II. 2386/18 od 10. jula 2019. godine zaključen je izvršni postupak, radi izvršenja po osnovu rešenja o izvršenju P rvog osnovnog suda u Beogradu Ii. 19627/15 od 8. marta 2017. godine, usled namirenja izvršnog poverioca u celosti.

6. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre , konstatuje da se u stavnim žalbama osporava ju rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 345/18 od 29. maja 2018. godine i R4I. 509/18 od 11. jula 2018. godine kojima su odbačeni kao nedozvoljeni podnositeljkini prigovori radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Prvog osnovnog sudom u Beogradu Ii. 19627/15, sa obrazloženjem da se prigovori odnose na izvršni postupak koji je pred sudom okončan 8. marta 2017. godine, rešenjem o izvršenju koje je ekspedovano 13. marta 2017. godine.

U vazi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. U konkretnom slučaju, predmetni izvršni postupak je okončan zaključenjem – zaključkom javnog izvršitelja J. O . II. 2386/18 od 10. jula 2019. godine, dok su prigovori radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka podneti 10. aprila i 27. maja 2018. godine , znači znatno pre okončanja izvršnog postupka u celini. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanov ište koje je zauzeto u osporenim rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu da su prigovori radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljeni, jer su podneti nakon okončanja postupka pred sudom , ustavnopravno neprihvatljivo.

8. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavne žalbe usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 345/18 od 29. maja 2018. godine i R4I. 509/18 od 11. jula 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenih rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4I. 345/18 od 29. maja 2018. godine i R4I. 509/18 od 11. jula 2018. godine i određenjem da nadležni sud donese nove odluke o prigovorima podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Prvim osnovnom sudom u Beogradu u predmetu Ii. 19627/15, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

9. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i naložio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede , to nije posebno razmatrao istaknute povred e prava iz čl. 36. i 58. Ustava.

10. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnom sudom u Beogradu u predmetu Ii. 19627/15 , Ustavni sud ukazuje na to da će se o njenim prigovorima radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u navedeno, Sud je odbacio zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete, r ešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

11. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je ovakav zahtev preuranjen, jer će o njenim prigovorima radi ubrzavanja postupka biti ponovo odlučivano , te je odbacio zahtev podno siteljke za naknadu ove štete, rešavajući kao u tački 4. izreke, takođe u skladu sa odredbom člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

12. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnim žalbama u delu u kojem je istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnom sudom u Beogradu u predmetu Ii. 19627/15, Ustavni sud konstatuje da je 1. januara 2016. godine stupio na snagu navedeni Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojim je predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud. U vreme podnošenja ustavnih žalbi 27. juna i 24. avgusta 2018. godine izvršni postupak je bio još u toku. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , odbacio ustavne žalbe u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 5. izreke.

13. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavnih žal bi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

14. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o jedinstvu izvršnog postupka pred sudom i izvršiteljem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti