Odluka Ustavnog suda o odgovornosti bivših ortaka za obaveze ortačkog društva

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Apelacioni sud je proizvoljno primenio materijalno pravo kada je zaključio da rok zastarelosti potraživanja prema bivšim ortacima počinje teći tek likvidacijom društva, a ne danom njihovog istupanja iz ortakluka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7672/2012
23.04.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragutina Otovića i Milutina Otovića obojica iz Paraćina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. aprila 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragutina Otovića i Milutina Otovića i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2247/12 od 7. avgusta 2012. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2247/12 od 7. avgusta 2012. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Paraćinu P. 1636/11 od 19. marta 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragutin Otović i Milutin Otović obojica iz Paraćina , podneli su, 2. oktobra 2012. godine, preko punomoćnika Čedomira Stojkovića i Olgice Batić, advokata iz Beograda , Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu „Gž. 2274/12“ od 7. avgusta 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi, između ostalog, istakli: da je tužilac Miroslav Dimitrijević iz Paraćina u tužbi istakao da je kao poslenik imao zaključen ugovor sa privrednim društvom „Ortačko društvo - Preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu Otović Milutin i drugi –„P.D.M. - Eksport-Import“ OD; da su podnosioci ustavne žalbe bili članovi, ortaci tog ortačkog društva od osnivanja tog društva (2001. godine) pa do 11. marta 2004. godine sa Predragom Gajićem; da su 11. marta 2004. godine istupili iz ortačkog društva zaključenjem ugovora o prenosu udela sa Predragom Gajićem; da je 8. jula 2005. godine došlo do promene pravne forme tog privrednog društva, tako da je isto iz jednočlanog ortačkog društva (jedini član Gajić Predrag) transformisano u jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću sa nazivom „P.G. Eksport – Import“ DOO; da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Paraćinu P. 3638/04 od 12. jula 2007. godine obavezan tuženi „P.G. Eksport – Import “ DOO da tužiocu Miroslavu Dimitrijeviću iz Paraćina isplati utvrđene iznose po osnovu mesečnih neto nadoknada za izvršene poslove po ugovoru o povremenom vršenju poslova za period od 10. aprila 2002. do 25. avgusta 2003.godine, kao i doprinose za PIO nadležnom fondu; da je 30. juna 2008. godine privredno društvo „P.G. Eksport – Import “ DOO, brisano iz registra privrednih subjekta zbog likvidacije; da su podnosioci osporenom presudom obavezani da tužiocu, iz razloga što su periodu od 200l. do 2004. godine bili (ne jedini) članovi u privrednom društvu „Ortačko društvo - Preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu Otović Milutin i drugi – „P.D.M. Eksport-import“ OD isplate iznose po presudi Opštinskog suda u Paraćinu P. 3638/04 od 12. jula 2007. godine, jer su svojstvo ortaka imali u vreme kada je obaveza nastala; da je osporenom presudom zauzeto stanovište da je povodom prigovora zastarelosti trebalo primeniti odredbe Zakona o preduzećima, a ne Zakona o privrednim društvima; da je Zakonom o preduzećima bilo propisano da obaveze ortaka prema poveriocima preduzeća zastarevaju u roku od tri godine, bilo od prestanka privrednog društva, bilo od prestanka članstva u ortačkom društvu, a da je članstvo podnosilaca u ortačkom društvu prestalo 2004. godine, te da je bez uticaja da je 8. jula 2005. godine ortačko društvo transformisano u jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću i da se zastarelost u pogledu Zakona o privrednim društvima primenjuje kada je u pitanju likvidacija privrednog subjekta, jer je ista izvršena u vreme važenja tog zakona, te da se shodno članu 351. stav 3. istog zakona potraživanja poverilaca prekludiraju ukoliko ne budu prijavljena u roku od 30 dana od objavljivanja poslednjeg obaveštenja, a tužilac to potraživanje nije prijavio, tako da je isto prekludirano i po tom osnovu. Podnosioci su, takođe, istakli da im je povređeno pravo na javnu raspravu pred sudom, jer drugostepeni sud protivno odredbi člana 383. stav 4. Zakona o parničnom postupku, nije zakazao raspravu, budući da je prvostepena presuda ranije bila ukidana. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakli su i zahtev za naknadu troškova postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporen u presudu i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, Miroslav Dimitrijević iz Paraćina je podneo tužbu Osnovnom sudu u Paraćinu protiv tuženih Milutina Otovića, Dragutina Otovića, obojice iz Paraćin a, ovde podnosilaca ustavne žalbe i Zorice Gajić iz Beograda, radi duga.

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P. 1636/11 od 19. marta 2012. godine je, u stavu prvom izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da su tuženi, ovde podnosioci ustavne žalbe i Zorica Gajić iz Beograda solidarno odgovorni za obaveze Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu „P.G“ Eksport-Import DOO, Leskovac, prema tužiocu , usvojen pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Paraćinu P. 3638/04 od 12. decembra 2007. godine i da se obavežu da mu isplate pojedinačno utvrđene iznose , sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke presude je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tužene da mu solidarno isplate iznos o d 24.066,00 dinara kao solidarni dužnici preduzeća „P.G. Eksport-Import“ DOO, Leskovac , utvrđen stavom drugim izreke presude Opštinskog suda u Paraćinu P. 3638/04 od 12. decembra 2007. godine , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. decembra 2007. godine do isplate. Stavom trećim izreke presude obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka. Iz obrazloženja presude proizlazi: da je tužilac kao poslenik sa Preduzećem za spoljnu i unutrašnju trgovinu Otović Milutin i dr. – „ PDM Eksport-Import" OD, Paraćin, kao naručalac posla 10. aprila 2002. godine zaključio ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, a za period od zaključenja ugovora zaključno sa 23. avgustom 2003. godine; da se ugovorom o transformaciji ortačkog društva u jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću od 11. marta 2004. godine, Preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu Otović Milutin i dr. – PDM „Eksport-Import“ OD , Paraćin, transformisano u jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću za obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti; da je naziv preduzeća nakon promene oblika bio „PG Eksport-Import" Leskovac, a zastupnik preduzeća je bio tuženi Milutin Otović, a da je nakon odgovarajuće odluke osnivača za zastupnika određena tužena Zorica Gajić iz Beograda; da je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Paraćinu P. 3638/04 od 12. decembra 2007. godine po tužbi ovde tužioca, tuženo Preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu „PG Eksport-import" DOO, Leskovac obavezano da tužiocu na ime mesečnih naknada za izvršene poslove i usluge po osnovu pomenutog ugovora isplati iznose kao u izreci te presude, kao i troškove spora i da je nad istim preduzećem sproveden i okončan postupak likvidacije, nakon čega je brisano iz odgovarajućeg registra Agencije za privredne registre. Prvostepeni sud je u obrazloženju istakao da je privredno društvo „P.G. Eksport-Import“ DOO po obliku svog organizovanja društvo sa ograničenom odgovornošću, da za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom, dok osnivač - član društva tu obavezu nema osim do visine neunetog uloga u imovinu društva, shodno članu 104. st. 2. i 3. Zakona o privrednim društvima. Dalje nalazi, da s obzirom na to da je u ovom slučaju osnivački ulog društva u celosti bio uplaćen u vreme njegovog postojanja, to obaveza osnivača shodno zakonskim odredbama nije postojala, a tužilac u toku postupka nije dostavio dokaz da li je u vreme nastanka obaveze prema tužiocu ortačko društvo bilo aktivno ili je brisano iz registra privrednih subjekata, dok se presuda Opštinskog suda u Paraćinu P. 3638/04 od 12. decembra 2007. godine odnosi na društvo sa ograničenom odgovornošću, a ne na ortačko društvo.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2247/12 od 7. avgusta 2012. godine je, u stavu prvom izreke, odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena ožalbena presuda Osnovnog suda u Paraćinu P. 1636/11 od 19. marta 2012. godine u stav ima prvom i drugom izreke u odnosu na tuženu Zoricu Gajić iz Beograda. Stavom drugim izreke osporene presude je preinačena prvostepena presuda u stav ovima prvom i drugom izreke u odnosu na tužene Milutina Otovića i Dragutina Otovića, obojic u iz Paraćina, tako što je utvrđeno da su tuženi solidarno odgovorni za obaveze Preduzeća za unutrašnju i spoljnu trgovinu „PG Eksport-Import“ DOO , Leskovac, prema tužiocu usvojenom pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Paraćinu P. 3638/04 od 12. decembra 2007. godine, te su isti obavezani kao solidarni dužnici da tužiocu isplate opredeljene iznose , sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao i da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno isplate iznos od 24.066,00 dinara, kao solidarni dužnici preduzeća „PG Eksport-Import“ DOO , Leskovac, utvrđen stavom drugim izreke presude Opštinskog suda u Paraćinu br. P. 3638/04 od 12. decembra 2007. godine , sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 13. decembra 2007. godine do isplate, a stavom trećim izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Iz obrazloženja osporene presude proizlazi: da tužilac u odnosu na tuženu Zoricu Gajić iz Beograda, u toku postupka nije dokazao, da je izvršila zloupotrebe prilikom obavljanja poslova likvidacionog upravnika u smislu odredbi koje regulišu pravila o teretu dokazivanja sadržana iz čl. 220-223 Zakona o parničnom postupku i da bi evenualno utvrđivanje odgovornosti u krivičnom postupku koji se vodi protiv navedene tužene pred nadležnim sudom u Paraćinu, stvorilo uslove predviđene članom 15. Zakona o privrednim društvima da tužena, kao zastupnik društva, odgovara solidarno prema poveriocima za obaveze društva koje je zastupala. Drugostepeni sud je dalje istakao da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo u pogledu odgovornosti tuženih za obaveze navedenog preduzeća. Naime, u momentu zaključenja predmetnih ugovora o transformaciji ortačkog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću, kao i ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova na snazi je bio Zakon o preduzećima, a ne Zakon o privrednim društvima, tako da se na predmetni materijalnopravni odnos primenjuje Zakon o preduzećima. U obrazloženju presude se, dalje , ističe da je prvostepeni sud pogrešno ocenio prigovor zastarelosti potraživanja primenom odredbe člana 47. stav 2. Zakona o privrednim društvima, jer je odredb ama člana 436. st . 1. i 2. Zakona o preduzećima predviđeno da preduzeće može promeniti jedan oblik u drugi oblik, ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzeća utvrđene tim zakonom, kao i da promena oblika preduzeća ne znači nastanak novog preduzeća u smislu preuzetih prava i obaveza, tako da u konkretnom slučaju promenom oblika preduzeća nije došlo do brisanja istog u smislu preuzetih prava i obaveza, kao ni do nastanka novog preduzeća. Sa tim u vezi, drugostepeni sud je našao da nije osnovan prigovor zastarelosti tuženih imajući u vidu član 165. stav 1. Zakona o preduzećima, koji propisuje da zastarelost potraživanja od člana ortačkog društva za obaveze društva počinje teći od dana kada je prestanak društva ili članskog odnosa upisan u registar, a kako je navedeno preduzeće ugovorom o tranformaciji ortačkog društva u društvo sa ograničnom odgovornošću promenilo samo oblik organizovanja, to nema prestanka društva i uslova za početak toka zastarelosti promenom oblika organizovanja društva. Drugostepeni sud ističe da je odredbom člana 102. stav 2. Zakona o preduzećima propisano da potraživanja poverilaca zastarevaju u roku od tri godine od dana prestanka preduzeća, tako da se isti rok računa od okončanja postupka likvidacije društva sa ograničenom odgovornošću, a ne od promena oblika organizovanja u odgovarajućem registru. Apelacioni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca prema tuženima imajući u vidu i član 135. Zakona o preduzećima, koj i propisuje da za obaveze ortačkog društva solidarno odgovara svaki član društva svojom imovinom bez mogućnosti suprotnog ugovaranja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o preduzećima ("Službeni list SRJ", br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/01 i 36/02 ) bilo je propisano : da potraživanja poverilaca preduzeća prema članovima i akcionarima zastarevaju u roku od tri godine od dana prestanka preduzeća ili od dana prestanka svojstva člana, odnosno svojstva akcionara ako saveznim zakonom za pojedina potraživanja nije određen drugi rok zastarelosti (član 102. stav 2.); da za obaveze ortačkog društva solidarno odgovara svaki član društva svojom imovinom, bez mogućnosti suprotnog ugovaranja, da se ulozi koje je član ortačkog društva preneo u svojinu društva ne mogu koristiti kao garancija ili za namirenje potraživanja poverioca člana društva, da se u slučaju prestanka ortačkog društva ili članskog odnosa, ulog koji pripada članu društva može koristiti za namirenje potraživanja poverioca člana društva i da za vreme trajanja članskog odnosa u ortačkom društvu, poverilac člana društva može namiriti svoja potraživanja i iz potraživanja tog člana društva prema društvu i udela koji pripada tom članu društva na osnovu uloga u društvu (član 135.); da zastarelost potraživanja od člana ortačkog društva za obaveze društva počinje da teče od dana kad je prestanak društva ili članskog odnosa upisan u registar i da ako potraživanje poverioca iz stava 1. ovog člana prema ortačkom društvu dospeva posle upisa, zastarelost počinje da teče od dana dospelosti potraživanja (član 165.) ; da je društvo s ograničenom odgovornošću društvo koje, radi obavljanja delatnosti, osnivaju pravna ili fizička lica koja ne odgovaraju za obaveze društva, a snose rizik za poslovanje društva do visine svog uloga, a ulozi članova društva čine osnovni kapital društva (član 332. stav 1.); da preduzeće može promeniti jedan oblik u drugi oblik ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzeća utvrđene ovim zakonom i da promena oblika preduzeća ne znači nastanak novog preduzeća u smislu preuzetih prava i obaveza (član 436. st. 1. i 2.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da će drugostepeni sud zakazati raspravu i odlučiti o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpunom utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka (član 369. stav 3.) ; da će drugostepeni sud presudom preinačiti prvostepenu presudu ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (član 380. tačka 4) ).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11) je propisano da će d rugostepeni sud da zakaže raspravu i odluči o žalbi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpunom utvrđenom činjeničnom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, osim ako se pobija presuda na osnovu priznanja, presuda zbog odricanja, presuda zbog propuštanja, presuda zbog izostanka, kao i presuda doneta bez održavanja glavne rasprave, odnosno ako se radi o presudi u sporu male vrednosti (član 383. stav 4.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosi oci svoje tvrdnje o povredi označenog Ustavom zajemčen og prava u suštini zasniva ju na pogrešnoj primeni materijalnog prava i to odredaba Zakona o preduzećima.

Ustavni sud konstatuje da je pravilnu primenu materijalnog prava, pre svega, nadležan da ceni viši sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Međutim, Ustavni sud nalazi da proizvoljna i arbitrerna primena materijalnog prava može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, te da u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i od ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava, ceni i sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava.

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je predmet tužbenog zahteva neisplaćena zarada za period od aprila 2002. do 25. avgusta 2003. godine koju tužilac potražuje od tuženih, koji su bili članovi ortačkog društva, „P.D.M. Eksport-Import“ OD, Paraćin, a presudom Opštinskog suda u Paraćinu P. 3638/04 od 12. decembra 2007. godine je tuženo privredno društvo „P.G. Eksport- Import “ DOO, Leskovac , već obavezano da tužiocu isplati iznose koji su predmet i ovog tužbenog zahteva.

Prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi, Ustavni sud nalazi da je na spornu odgovornost tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe prema tužiocu, za isplatu zarada, prvostepeni sud primenio odredbe Zakona o privrednim društvima, dok je drugostepeni sud donoseći osporenu presudu primenio odredbe Zakona o preduzećima koje regulišu odgovornost ortaka za preuzete obaveze ortačkog društva, odnosno osnivača za obaveze društva sa ograničenom odgovornošću, imajući u vidu da je isti važio u vreme zaključenja pravnog posla između tužioca i tuženih.

Ustavni sud konstatuje da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da se novčano potraživanje tužioca iz radnog odnosa odnosi na period od aprila 2002. do avgusta 2003. godine, a na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova koji je zaključio sa ortačkim društvom Preduzećem za spoljnu i unutrašnju trgovinu Otović Milutan i dr. – „PDM Eksport-Import" OD, Paraćin, a da su tuženi kao ortaci ranijeg ortačkog društva iz istog istupili zaključenjem ugovora o prenosu udela sa jedinim preostalim članom ortakom P. G. od 11. marta 2004. godine, a da je promena pravne forme iz jednočlanog ortačkog društva izvršena 8. jula 2005. godine transformacijom u jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću pod nazivom „P.G Eksport-Import“ DOO, Leskovac.

Prema stanovištu drugostepenog suda zauzetom u osporenoj presudi, proizlazi da usled promene oblika organizovanja , odnosno transformacije ranijeg ortačkog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću, nema prestanka društva i uslova za početak toka zastarelosti promenom oblika organizovanja društva, jer je odredbom člana 102. stav 2. Zakona o preduzećima propisano da potraživanja poverilaca zastarevaju u roku od tri godine od prestanka preduzeća, tako da se isti rok računa od okončanja postupka likvidacije društva sa ograničenom odgovornošću, a ne od promen e oblika organizovanja u odgovarajućem registru.

Polazeći od odredbe člana 135. stav 1. Zakona o preduzećima, Ustavni sud nalazi da članovi ortačkog društva po samom zakonu odgovaraju za obaveze društva solidarno svojom imovinom, dok iz sadržine člana 332. stav 1. istog zakona proizlazi da članovi društva sa ograničenom odgovornošću po samom zakonu ne odgovaraju za obaveze društva, već snose rizik za poslovanje društva do visine svog uloga. Kako je pravo svakog preduzeća da osnuje novo preduzeće, ulaganjem znatnog dela svoje imovine , to Ustavni sud nalazi da osnivač odgovara tom imovinom za svoje obaveze u skladu sa odredbom člana 165. stav 1. Zakona o preduzećima koje su dospele do osnivanja novog preduzeća. Ustavni sud dalje nalazi da bi bilo protivno osnovnim načelima obligacionih odnosa (načel u savesnosti i poštenja , zabrani zloupotrebe prava i zabrani prouzrokovanja štete iz čl. 12, 13. i 16. Zakona o obligacionim odnosima), kada bi novoosnovano preduzeće preuzelo imovinu bez obaveze, a osnivaču ostale obaveze bez imovine, odnosno da poverioci ne mogu biti uskraćeni ili osujećen i u ostvarivanju svojih eventualnih prava činjenicom da je ranije ortačko društvo promenilo oblik organizovanja u društvo sa ograničenog odgovornošću.

Međutim, primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je stanovišta da dati razlozi u osporenoj presudi nisu ustavnopravno prihvatljivi, jer se iz relevantnih činjenica ne može izvesti zaključak o pravnoj utemeljenosti izraženog stava da se rok zastarelosti potraživanja ima računati od okončanja postupka likvidacije društva sa ograničenom odgovornošću, jer upravo iz odredaba člana 102. st av 2. i čl ana 165. st av 1. Zakona o preduzećima proizlazi da je za ocenu zastarelosti potraživanja poverilaca preduzeća prema članovima, akcionarima, odnosno članovima ortačkog društva merodavan trenutak kada su ortaci, ovde podnosioci ustavne žalbe istupili iz ortačkog društva, bez obzira na to da li je za pojedina potraživanja predviđen drugi rok zastarelosti, jer je presudom Opštinskog suda u Paraćinu P. 3638/04 od 12. decembra 2007. godine već obavezano Preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu „P.G. Eksport-Import“ DOO, Leskovac, a koja je predstavljala osnov za obavezivanja podnosilaca za neisplaćene zarade.

Prema oceni Ustavnog suda, osporenom presud om je proizvoljno primenjeno materijalno pravo, odnosno odredbe Zakona o preduzećima, te je povređeno pravo podnosi laca ustavne žalbe na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Oduka US), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava mogu otkloniti jedino poništajem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2247/12 od 7. avgusta 2012. godine i određivanjem da u ponovnom postupku nadležni sud donese novu odluku o žalbi tužio ca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Paraćinu P. 1636/11 od 19. marta 2012. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud je cenio i navode podnosilaca ustavne žalbe da im je povređeno pravo na javnu raspravu pred sudom, jer je drugostepeni sud postupio protivno odredbi člana 383. stav 4. Zakona o parničnom postupku, odnosno odredbi člana 369. stav 3. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da su procesne odredbe sadržane u ranijem Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/06) primenjene na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11). Međutim, Ustavni sud nalazi da su neosnovani navodi podnosilaca da je drugostepeni sud bio u obavezi da zakaže raspravu, iako je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta, jer se pobijana presuda ne zasiva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, niti su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, već je drugostepeni sud, u konkretnom slučaju, preinačio prvostepenu presudu, jer je smatrao da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je pogrešno primenjeno materijalno pravo.

7. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje izraženo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na veb-sajtu Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i č lana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić

Odluka Ustavnog suda o odgovornosti bivših ortaka za obaveze ortačkog društva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti