Odluka o povredi prava na delotvornu istragu u slučaju navodnog policijskog zlostavljanja
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu procesnog aspekta prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, jer istraga povodom navoda o policijskom zlostavljanju nije bila hitna. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 500 evra.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-7688/2020
17.10.2024.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi F. S. iz Feketića kod Malog Iđoša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2024. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba F. S. i utvrđuje se da je podnosiocu ustavne žalbe rešenjima Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1046/20 od 30. maja 2022. godine i Višeg javnog tužilaštva u Subotici Ktpo. 17/22 od 23. juna 2022. godine povređeno pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, zajemčeno članom 25. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Utvrđuje se pravo F. S. na naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava zajemčenog članom 25. Ustava u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.
O b r a z l o ž e nj e
1. F. S. iz Feketića kod Malog Iđoša podneo je Ustavnom sudu, 1. avgusta 2020. godine, preko punomoćnika V. J. Đ, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv radnji policijskih službenika Policijske stanice Mali Iđoš dana 9. jula 2020. godine, zbog povrede prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i posebnih prava lica lišenih slobode, zajemčenih odredbama čl. 25. i 28. Ustava Republike Srbije, povodom koje je formiran predmet Už-7688/2020.
Podnosilac ustavne žalbe je, preko istog punomoćnika, 7. jula 2022. godine podneo novu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1046/20 od 30. maja 2022. godine i Višeg javnog tužilaštva u Subotici Ktpo. 17/22 od 23. juna 2022. godine zbog povrede prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i posebnih prava lica lišenih slobode, zajemčenih odredbama čl. 25. i 28. Ustava Republike Srbije, povodom koje je formiran predmet Už-7977/2022.
Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 43. stav 3. u vezi sa stavom 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio predmete Už-7688/2020 i Už-7977/2022 radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke, tako što je predmet Už-7977/2022 pripojio ranije formiranom predmetu Už-7688/2020.
U ustavnim žalbama je navedeno da su dana 9. jula 2020. godine policijski službenici Policijske stanice Mali Iđoš B.B. i D.Đ. zadavali udarce podnosiocu ustavne žalbe za koje nije bilo pravnog osnova, i to prilikom „vađenja iz vozila“, a zatim i u stanici policije kada su mu govorili: „Zašto si to uradio?“ udaravši ga nekoliko puta u glavu slabijim udarcima koji nisu ostavili vidljive povrede. Podnosilac je, takođe, naveo da su mu policijski službenici uskratili pružanje blagovremene medicinske pomoći, jer su ga tako povređenog zadržali čitavu noć u prostorijama za zadržavanje, te su ga u takvom stanju izveli pred sudiju Prekršajnog suda u Subotici, te mu je medicinska pomoć pružena nakon što je osuđen prekršajnom presudom na kaznu zatvora, jer uprava zatvora nije htela da ga primi, pre nego što lekar konstatuje povrede koje ima. U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe protiv istih policijskih službenika podneo krivičnu prijavu 31. jula 2020. godine, ali da ustavnu žalbu podnosi pre okončanja postupka po toj krivičnoj prijavi, jer se rok za podnošenje ustavne žalbe zbog povrede materijalnog aspekta zabrane zlostavljanja računa od dana preduzimanja radnje zlostavljanja.
Podnosilac ustavne žalbe je 7. avgusta 2020. godine dopunio ustavnu žalbu od 1. avgusta 2020. godine, dostavljajući dokaze iz kojih proizlazi da policijski službenici Policijske stanice Mali Iđoš negiraju upotrebu fizičke sile prema podnosiocu ustavne žalbe i postojanje povreda na njegovom telu dana 9. jula 2020. godine, a iz kojih, takođe, proizlazi da podnosilac ustavne žalbe nije pružao nikakav otpor policijskim službenicima, od trenutka zaustavljanja njegovog vozila dok se nalazio pod nadzorom policijskih službenika PS Mali Iđoš (odnosno do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora na koju je osuđen u prekršajnom postupku – napomena US).
U ustavnoj žalbi od 7. jula 2022. godine podnosilac je dodatno istakao povredu procesnog aspekta prava iz člana 25. Ustava i, osporavajući rešenja kojima je odbačena njegova krivična prijava podneta protiv policijskih službenika povodom kritičnog događaja od 9. jula 2020. godine, dodatno je naveo da istraga protiv prijavljenih nije ispunila zahtev hitnosti, jer je obaveza državnih organa da sprovedu istragu povodom kritičnog događaja nastala najkasnije 10. jula 2020. godine, kada je sačinjen lekarski izveštaj o povredama, a javno tužilaštvo tek 28. juna 2021. godine ispituje oštećenog, a potom preduzima i ostale dokazne radnje, čime je policijskim službenicima pružena mogućnost da se kao svedoci dogovore kakve će iskaze dati, čime je došlo do povrede procesnog aspekta, jer istraga nije bila delotvorna zbog odugovlačenja, a javno tužilaštvo nije preduzelo hitne mere da se obezbede dokazi i ispitaju svedoci odmah posle 10. jula 2020. godine. Podnosilac smatra da javno tužilaštvo nije preduzelo sve raspoložive mere kako bi se utvrdilo kako su nastale povrede na telu podnosioca ustavne žalbe koje su konstatovane, izražavajući dodatno sumnju u istinitost lekarskog izveštaja dr S.A. koji je podnosioca ustavne žalbe prvi pregledao u policijskoj stanici 9. jula 2020. godine.
U ustavnim žalbama su istaknuti zahtevi da se utvrdi povreda označenih prava i da se podnosiocu ustavne žalbe naknadi nematerijalna šteta u iznosu od po 3.000 evra za učinjenu povredu materijalnog i procesnog aspekta prava iz člana 25. Ustava i materijalne štete na ime troškova zastupanja podnosioca ustavne žalbe u postupku pred javnim tužilaštvom u iznosu od 144.000,00 dinara. Troškove ustavnosudskog postupka tražio je u iznosu od 90.000,00 dinara.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je, iz navoda ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije i odgovora Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1046/20 od 12. januara i 1. februara 2023. godine utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Presudom Prekršajnog suda u Subotici Pr. 3565/20 od 10. jula 2020. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen odgovornim što je dana 9. jula 2020. godine u 10,40 i 10,50 časova kao učesnik u saobraćaju - vozač putničkog motornog vozila krećući se iz pravca Malog Iđoša ka Bačkoj Topoli, upravljao tim vozilom, iako ne poseduje vozačku dozvolu, kao i zbog toga što nije postupio po svetlosno-zvučnom signalu policijskog vozila datom od strane ovlašćenih službenih lica Policijske stanice Mali Iđoš i Bačka Topola da zaustavi svoje vozilo, već je nastavio kretanje, čime je postupio protivno odredbi člana 166. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i učinio prekršaj u produženom trajanju iz člana 331. stav 1. tačka 47) istog zakona za koji je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 45 dana.
U zapisniku o saslušanju okrivljenog sastavljenom pred Prekršajnim sudom u Subotici, Odeljenje u Malom Iđošu Pr. 3565/20 od 10. jula 2020. godine konstatovano je da je podnosilac ustavne žalbe izjavio da je tačno da se kritičnog dana kretao starim autoputem od pravca Malog Iđoša u pravcu Bačke Topole i da je, kada je video patrolno vozilo policije koje je počelo da ga prati sa upaljenim rotacionim svetlima na vozilu i zvučnim signalom – sirenom, skrenuo sa tog puta na atarski put, kako bi izbegao policijsku patrolu, jer nije posedovao vozačku dozvolu, a u toku vožnje nije bio vezan sigurnosnim pojasem, te je koristio i mobilni telefon, što su policijski službenici videli, pa je povećavajući brzinu pokušavao da izbegne da ga policijska patrola zaustavi i identifikuje, i tako je uspevao da izbegne patrolu policije dva puta, krećući se atarskim putevima dok ga druga policijska patrola nije zaustavila.
Uz ustavnu žalbu je dostavljen izveštaj lekara Opšte bolnice u Subotici, Odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja broj protokola 9015 od 10. jula 2020. godine u kojem je konstatovano da je podnosilac ustavne žalbe tog dana doveden na lekarski pregled od strane policijskih službenika, te da su tom prilikom konstatovane povrede u predelu leve zigomatične (jabučna) kosti u vidu više manjih ekskorijacija (ogrebotina) pokrivenih krustom i nagnječenje; da je prisutan manji otok u predelu levog ručnog zgloba kao i manje tačkaste ekskorijacije, te da se u predelu levog kuka vidi nekoliko oguljotina.
U službenoj belešci Policijske stanice Mali Iđoš, Policijska ispostava Mali Iđoš 03.38.8.1 od 9. jula 2020. godine, sačinjenoj od strane načelnika Policijske stanice Mali Iđoš, kapetana policije A.B., navedeno je da je dana 8. jula 2020. godine (dan pre kritičnog događaja) oko 22,00 časa u ulici 2R.F. prilikom mimoilaženja sa putničkim motornim vozilom BČ 003 HG, kojim je upravljao podnosilac ustavne žalbe policijski službenik A.B. uočio da F. S. koristi mobilni telefon dok upravlja vozilom i da nije vezan sigurnosnim pojasom, zbog čega je policijski službenik A.B. okrenuo svoje službeno vozilo, uključio svetlosne i zvučne signale i krenuo za vozilom kojim je upravljao podnosilac ustavne žalbe u nameri da ga zaustavi, ali podnosilac ustavne žalbe je tada ubrzao svoje vozilo udaljavajući se od službenog policijskog vozila, dok nije izgubio kontrolu nad vozilom i prednjim točkom upao u jarak. U službenoj belešci je dalje navedeno da je tada policijski službenik A.B. izašao iz svog vozila i prilazivši vozilu podnosioca ustavne žalbe pokazao svoju službenu legitimaciju, nakon čega je F. S. uspeo da izađe iz jarka i ponovo pokrene svoje vozilo kojim se velikom brzinom udaljavao, dok je policijski službenik A.B. pokušavao da ga sustigne opet sa uključenom svetlosnom i zvučnom signalizacijom, međutim podnosilac ustavne žalbe se udaljio „letnjim putem“ u nepoznatom pravcu.
Povodom događaja od 9. jula 2020. godine u službenoj belešci kapetana policije A.B. Policijske stanice Mali Iđoš 03.38.8.1 od 9. jula 2020. godine navedeno je da je tog dana, vraćajući se iz Bačke Topole uočio putničko motorno vozilo BČ 003 HG (koje prethodne večeri nije uspeo da sustigne), te je ponovo pokušao najpre da ga pretekne i zaustavi, ali u tome nije uspeo, jer je vozač vozio sredinom puta, zbog čega se obratio za pomoć policijskim službenicima policijske stanice u Bačkoj Topoli, koji su uz upotrebu svetlosne i zvučne signalizacije i preprečivši parkiranim službenim vozilom put kojim se kretao vozač vozila BČ 003 HG pokušali da zaustave predmetno vozilo, međutim u tome nisu uspeli jer je on skrenuo sa puta, te je započela potera za tim vozilom u kojoj je učestvovalo šest službenih vozila Ministarstva unutrašnjih poslova, a potera je trajala oko sat vremena, po atarskim putevima dok vozilo, kojim je upravljao podnosilac ustavne žalbe, nije zaustavljeno.
Iz službene beleške komandira Policijske ispostave Mali Iđoš i njegovog zamenika, prijavljenih policijskih službenika B.B. i D.Đ. od 9. jula 2020. godine proizlazi da su ti policijski službenici učestvovali u poteri putničkog motornog vozila BČ 003 HG 9. jula 2020. godine i da su oni uspeli da sustignu navedeno vozilo kada je ono prešlo sa glavnog puta i zaustavilo se stigavši do kraja parcele po kojoj se kretalo, te su legitimisali vozača i utvrdili da se radi o F. S, ovde podnosiocu ustavne žalbe, nakon čega su pozvali patrolu Policijske stanice Mali Iđoš koju su činili policijski službenici S.N. i D.M. koji su nastavili dalji rad.
Uvidom u odgovore Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1046/20 od 12. januara 2023. godine i 1. februara 2023. godine Ustavni sud je utvrdio da je povodom krivične prijave podnosioca ustavne žalbe protiv policijskih službenika Policijske stanice Mali Iđoš povodom događaja od 9. jula 2020. godine, formiran predmet Kt. 1046/20, te da je nakon sprovedenih određenih dokaznih radnji to tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu podnosioca ustavne žalbe rešenjem od 30. maja 2022. godine, koje je potvrđeno, odbijanjem kao neosnovanog prigovora punomoćnika podnosioca ustavne žalbe, rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Subotici Ktpo. 17/22 od 23. juna 2022. godine.
Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je prvostepeno rešenje Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1046/20 od 30. maja 2022. godine primio 11. juna 2022. godine, a drugostepeno rešenje Višeg javnog tužilaštva u Subotici Ktpo. 17/22 od 23. juna 2022. godine dostavljeno je punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 5. jula 2022. godine.
Iz obrazloženja rešenja Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1046/20 od 30. maja 2022. godine i dokumentacije dostavljene uz odgovor tog javnog tužilaštva Kt. 1046/20 od 1. februara 2023. godine proizlazi da je nakon prijema krivične prijave (31. jula 2020. godine) koju je podneo punomoćnik podnosioca ustavne žalbe povodom događaja od 9. jula 2020. godine protiv policijskih službenika PS Mali Iđoš zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici formiran predmet Kt. 1046/20, te su preduzete sledeće istražne radnje:
Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Odsek Centar Novi Sad je Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici dostavio izveštaj od 13. oktobra 2020. godine o izvršenim proverama, sa službenim beleškama policijskih službenika Policijske stanice Mali Iđoš - A.B. i prijavljenih B.B. i D.Đ. u kojima je konstatovano da je dana 9. jula 2020. godine oko 10,40 sati podnosilac ustavne žalbe upravljao putničkim motornim vozilom; da je u vožnji koristio mobilni telefon i da nije koristio sigurnosni pojas; da je pokušano zaustavljanje istog od strane više policijskih službenika upotrebom svetlosnih i zvučnih signala, bez uspeha i da je bio zaustavljen nakon što je krenuo zemljanim putem i to od strane prijavljenih B.B. i D.Đ; da je nakon provere identiteta podnosioca ustavne žalbe rad u vezi sa predmetnim događajem preuzela patrola Policijske ispostave Mali Iđoš u sastavu policijskih službenika S.N. i D.M, te da je uvidom u izveštaj o upotrebi sredstava vezivanja utvrđeno da je policijski službenik S.N. nakon dolaska na lice mesta nad podnosiocem ustavne žalbe upotrebio sredstva vezivanja – lisice; da je podnosilac ustavne žalbe istog dana službenim vozilom doveden u prostorije PS Mali Iđoš gde su mu uručena prava dovedenog lica u kojima je u tački 10. navedeno da dovedeno lice ima pravo da ga u svako doba i bez odlaganja pregleda lekar, te je tog dana (9. jula 2020. godine) u 11.42 sati doneto rešenje o zadržavanju podnosioca ustavne žalbe, zbog opasnosti da će pobeći i ponoviti izvršenje prekršaja i uručeno mu je obaveštenje o pravima zadržanog lica u kojem u tački 7. stoji i pravo da ga pregleda lekar; da je istog dana podnosilac ustavne žalbe pregledan od strane lekara Doma zdravlja Mali Iđoš - dr S.A, koji je u izveštaju broj 14/20 od 9. jula 2020. godine konstatovao da je privedeno lice, ovde podnosilac ustavne žalbe, lice bez povreda, svesno, subjektivno bez tegoba i u alkoholisanom stanju; da su podnosioca ustavne žalbe potom, policijski službenici S.N. i D.M. sproveli u prostorije za zadržavanje Policijske uprave u Subotici dana 9. jula 2020. godine u 16.40 sati, gde se nalazio do 10. jula 2020. godine u 11.00 sati, kada je podnosilac ustavne žalbe u pratnji policijskih službenika PS Mali Iđoš – R.I. i P.R. doveden u prostorije Prekršajnog suda u Subotici gde je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 45 dana i sproveden u Okružni zatvor u Subotici na izdržavanje te kazne, ali nije primljen jer se žalio na povrede, zbog čega su ga policijski službenici odveli na lekarski pregled u Opštu bolnicu u Subotici, Odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja gde je dežurni lekar dr G.B. utvrdio telesne povrede koje je konstatovao u izveštaju broj protokola 9015, te su policijski službenici, sa navedenim lekarskim izveštajem sproveli podnosioca ustavne žalbe na izdržavanje kazne zatvora po prekršajnoj presudi u Okružni zatvor u Subotici, gde je primljen 10. jula 2020. godine u 15.30 sati. U izveštaju Sektora unutrašnje kontrole navedeno je da je obavljen razgovor sa prijavljenim policijskim službenicima B.B. i D.Đ. koji su izjavili da 9. jula 2020. godine prema podnosiocu ustavne žalbe nisu primenjivali fizičku snagu, a da su sredstva za vezivanje upotrebljena od strane druge policijske patrole koja je došla na lice mesta nakon zaustavljanja spornog vozila i identifikacije vozača.
U izveštaju lekara hitne medicinske pomoći dr S.A. broj protokola 14/20 od 9. jula 2020. godine konstatovano je da je na osnovu izvršenog lekarskog pregleda F. S. koji je obavljen u 15.00 sati u službenim prostorijama PU u Subotici utvrđeno da povrede na zadržanom licu nisu utvrđene, da je u razgovoru sa zadržanim licem utvrđeno da je svestan, orijentisan, subjektivno bez tegoba, da nije predložena nikakva terapija i da se dozvoljava da lice bude zadržano u policiji.
Osnovno javno tužilaštvo u Subotici je potom ispitalo podnosioca ustavne žalbe 28. juna 2021. godine, prijavljene policijske službenike B.B. i D.Đ. dana 7. jula 2021. godine, policijske službenike S.N, D.M. i A.B, kao i suprugu podnosioca ustavne žalbe H.S. dana 25. oktobra 2021. godine, te sprovelo sudsko-medicinsko veštačenje na okolnost mehanizma nastanka povreda kod podnosioca ustavne žalbe i ispitalo sudske veštake dr A.S. i dr M.S, te pribavilo obaveštenje od Doma zdravlja Mali Iđoš i utvrdilo sledeće činjenice:
Podnosilac ustavne žalbe je u svom iskazu tvrdio da je kritičnom prilikom dana 9. jula 2020. godine sa njim u vozilu bila njegova trudna supruga koja je bila pred porođajem, zbog čega je on žurio da je odveze u bolnicu. Ovu činjenicu, da kritičnom prilikom podnosilac ustavne žalbe nije bio sam u vozilu, potvrdila je jedino njegova supruga H.S, dok su svi ostali saslušani svedoci, koji su se nalazili na mestu događaja kritičnog dana, tvrdili da kritičnom prilikom osim podnosioca ustavne žalbe nikoga nije bilo u vozilu. Pored navedenog, podnosilac ustavne žalbe je u svom iskazu naveo da su naknadno pristigli policajci njegovu trudnu ženu odvezli u Dom zdravlja na pregled. Međutim, proverom ovih tvrdnji, Osnovno javno tužilaštvo u Subotici je utvrdilo da u izveštaju Doma zdravlja „M.Š.“ u Malom Iđošu ne postoji podatak da je H.S. dana 9. jula 2020. godine bila pregledana od strane lekara.
Ustavni sud je dalje utvrdio da iz iskaza podnosioca ustavne žalbe, kao oštećenog i svedoka H.S. – njegove supruge proizlazi da je ona kritičnom prilikom bila u vozilu sa svojim suprugom i da je bila očevidac kritičnog događaja. Supruga podnosioca ustavne žalbe H.S. je u svom iskazu u prostorijama Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici 25. oktobra 2021. godine navela da se kritičnom prilikom nalazila u vozilu sa svojim suprugom, jer su išli u Mađarsku gde je trebalo da se porodi; da se u jednom trenutku ispred njih isprečilo policijsko vozilo iz kojeg je izašao prijavljeni B.B. koji je izvukao iz vozila njenog supruga i počeo da ga tuče u predelu stomaka, tj. šutnuo ga je u stomak, te mu je on stavio i lisice. Svedok je izjavila i da je njenog supruga jedino tukao policajac B.B, kao i da su nju drugi policajci odvezli do ambulante u Malom Iđošu, a potom je odvezena u bolnicu u Vrbasu, gde nije zadržana, a kolima hitne pomoći je vraćena kući.
Što se tiče postupanja policijskih službenika prema podnosiocu ustavne žalbe kritičnom prilikom – 9. jula 2020. godine, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe za krivično delo zlostavljanja teretio isključivo dva policijska službenika B.B. i D.Đ, koje nije od ranije poznavao, a čija je imena video na njihovim značkama na uniformi, te je u svim svojim navodima, kako u krivičnoj prijavi i iskazu pred javnim tužilaštvom u predmetu Kt. 1046/20, tako i u ustavnoj žalbi, tvrdio da su svi ostali policijski službenici (od kojih od ranije poznaje jedino policijskog službenika A.B.) prema njemu postupali zakonito i korektno, navodeći da ga, osim dvojice prijavljenih, više niko od policijskih službenika „nije dirao“. Podnosilac je prilikom ispitivanja pred nadležnim javnim tužilaštvom izjavio da, kada je zaustavljeno njegovo vozilo, „hteo je da izađe iz auta ali mu je ovlašćeno službeno lice B.B. govorio da ostane unutra, da bi isti u jednom trenutku prišao do vozačevih vrata, otvorio ih i uperio pištolj u njega. Kada je izašao iz auta B.B. mu je, držeći pištolj u ruci, naredio da legne na stomak na zemlju i da stavi ruke na leđa, te mu je stavio lisice….u jednom trenutku ga je B.B. šutnuo u predelu levog kuka, a dok mu je stavljao lisice kleknuo mu je na glavu i od toga mu je nastala masnica na levoj strani u predelu jagodične kosti“. Podnosilac je u svom iskazu pred javnim tužilaštvom teretio i policijskog službenika D.Đ. da ga je jedanput šutnuo u predelu levog kuka.
Ustavni sud je utvrdio da osim podnosioca ustavne žalbe i njegove supruge (za koju nije do kraja nesumnjivo utvrđeno da li je bila očevidac kritičnog događaja) nijedan ispitani svedok nije potvrdio činjenicu da su policijski službenici B.B. i D.Đ. vezali lisicama podnosioca ustavne žalbe, niti da se podnosilac prilikom vezivanja nalazio na zemlji (podnosilac tvrdi da je bio u ležećem položaju na stomaku, njegova supruga tvrdi da je sedeo na zemlji, a policijski službenici tvrde da je stajao pored vozila i da ga je u stojećem položaju policijski službenik N.S. pregledao i vezao lisicama, kao i da na njegovoj odeći nije bilo tragova prljavštine, koja bi ukazivala da je pre njihovog dolaska bio na zemlji, na koju je, po iskazu oštećenog, bačen kada je nasilno izvučen iz automobila) već su svi policijski službenici, kao i prijavljeni B.B. i D.Đ. tvrdili da policijski službenici B.B. i D.Đ. nisu imali sredstva za vezivanje, niti pištolj, te da je sredstva za vezivanje upotrebio policijski službenik S.N. koji je sa ostalim policijskim službenicima došao na mesto događaja nakon što je podnosilac ustavne žalbe zaustavljen i nakon što je izvršena njegova identifikacija od strane policijskih službenika B.B. i D.Đ, te da su mu nakon pregleda lisice stavljene dok je bio u stojećem položaju, i da je tako i zatečen, bez tragova prašine - prljavštine na odeći i bez vidljivih povreda.
Ustavni sud je, zatim, iz krivične prijave punomoćnika podnosioca ustavne žalbe povodom koje je formiran predmet Kt. 1046/20 u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici utvrdio da podnosilac ustavne žalbe tvrdi da je prilikom zaustavljanja njegovog vozila od strane policijskih službenika B.B. taj policijski službenik otvorio vrata vozila i desnom rukom ga uhvatio za majicu na leđima iza vrata i tako ga izvukao iz vozila i oborio na zemlju. Ovakve tvrdnje, koje se u bitnom razlikuju od njegovog iskaza datog pred javnim tužilaštvom, podnosilac je ponovio i u ustavnoj žalbi. Podnosilac je dalje u svom iskazu datom pred javnim tužilaštvom naveo i da ga niko od policijskih službenika, kada je odveden u policijsku stanicu „nije više dirao“. Ustavni sud je, iz dostavljene dokumentacije utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe dva puta lekarski pregledan i to: prvi put 9. jula 2020. godine, odmah po dovođenju u prostorije Policijske stanice Mali Iđoš od strane dežurnog lekara Doma zdravlja „Dr M. Š.“ u Malom Iđošu, dr A.S., i drugi put 10. jula 2020. godine, pre prijema na izdržavanje kazne zatvora na koju je osuđen u prekršajnom postupku, od strane lekara Opšte bolnice u Subotici, dr G.B.
U svom iskazu datom pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Subotici podnosilac ustavne žalbe je izjavio da su, nakon što je doveden u prostorije Policijske stanice Mali Iđoš, policijski službenici pozvali lekara koji ga je pregledao i koji je, iako se on žalio na bolove u kuku, „govorio da to nije ništa“, dok je u ustavnoj žalbi naveo da su mu prijavljeni policijski službenici i u policijskoj stanici zadali još dva ili tri blaža udarca u zadnji deo glave, koji nisu ostavili povrede govoreći mu: „Zašto si to uradio?“.
Što se tiče činjenice u kakvom je stanju i položaju podnosilac ustavne žalbe zatečen nakon njegovog zaustavljanja i identifikacije od strane prijavljenih, odnosno prilikom dolaska ostalih policijskih službenika S.N, D.M. i A.B. (na čije postupanje podnosilac ustavne žalbe nije imao primedbi i od kojih od ranije poznaje samo A.B.), Ustavni sud je utvrdio da su svi policijski službenici saglasni u iskazima da je podnosilac stajao pored vozila, da nije bio vezan, već je sredstva vezivanja primenio tek policijski službenik S.N; da na podnosiocu ustavne žalbe tom prilikom nisu uočene povrede, niti se podnosilac ustavne žalbe žalio na bilo kakve nepravilnosti u postupanju policije, a garderoba koju je nosio nije bila prljava.
Ustavni sud, takođe, konstatuje da su svi ispitani policijski službenici bili saglasni u tome da podnosilac ustavne žalbe kritičnom prilikom nije pružao otpor, da policijski službenici prema njemu nisu upotrebili fizičku silu, kao i da na podnosiocu ustavne žalbe nije bilo vidljivih povreda kako u trenutku njegovog zaustavljanja i identifikovanja, tako ni kasnije kada je doveden u prostorije policijske stanice, a što je konstatovano i prvim lekarskim pregledom.
Osnovno javno tužilaštvo u Subotici je, pored navedenih istražnih radnji, sprovelo i sudsko-medicinsko veštačenje, te je ispitalo u svojstvu svedoka lekara opšte prakse dr S.A. koji je, kao dežurni lekar Doma zdravlja „M.Š.“ u Malom Iđošu, pregledao podnosioca ustavne žalbe odmah nakon dovođenja u Policijsku stanicu Mali Iđoš 9. jula 2020. godine u čijem izveštaju stoji da nisu uočene nikakve povrede, navodeći u svom iskazu pred javnim tužilaštvom: „Stojim iza svega što je navedeno u mom izveštaju…. kategorički tvrdim da povrede koje su opisane u nalazu i mišljenju dr M.S. nisam video u toku pregleda, možda su iste nastale posle, prilikom njegovog transportovanja dalje i zbog lisica, koje je nosio na rukama (…) manje povrede u vidu otoka nisu vidljive odmah, nego tek nakon 2-3 dana (…) imenovani nije imao subjektivnih tegoba, što znači da se nije žalio da je povređen, niti je lekaru rekao da su ga policajci tukli“, kao i da je uobičajena praksa, koja je primenjena i u konkretnom slučaju, da svako lice lišeno slobode, po pozivu policije bude pregledano od strane dežurnog lekara, što je kritičnog dana 9. jula 2020. godine bio on, te je naveo da ne postoji lekar koji radi za Ministarstvo unutrašnjih poslova, već je lekar koji se zatekne na dežurstvu dužan da se odazove pozivu policije i da pregleda uhapšeno lice.
Iz iskaza sudskog veštaka dr M.S. i njegovog nalaza i mišljenja proizlazi da povrede koje su konstatovane u izveštaju lekara Opšte bolnice u Subotici od 10. jula 2020. godine „nastaju delovanjem tupine zamahnutog mehaničkog oruđa ili sudarom zamahnutog tela sa nekom čvrstom preprekom; da je moguć način povređivanja kako ga je oštećeni opisao, ali u tom slučaju bi navedene povrede morale biti viđene na pregledu 9. jula 2020. godine koji je izvršen prvi put u prostorijama Policijske stanice Mali Iđoš“, kao i da su utvrđene povrede mogle da nastanu i na drugi način, odnosno mogle su da nastanu u toku vožnje „ukoliko je usput udario u nešto, tj. ako je vozilo levom bočnom stranom udarilo u neku prepreku“. Iz iskaza imenovanog lekara sudskog veštaka proizlazi da on smatra da su povrede koje su konstatovane u lekarskom izveštaju 10. jula 2020. godine morale da budu vidljive odmah, te ukoliko nisu bile vidljive prilikom prvog pregleda, mogle su da nastanu samo između dva pregleda. Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe ne tereti nijednog policijskog službenika osim prijavljenih B.B. i D.Đ. i to samo za radnje neposredno nakon zaustavljanja njegovog vozila u ataru, te nijednim navodom nije ukazao na to da su policijski službenici nakon njegovog odvoženja sa mesta događaja, gde je zaustavljen, ili u prostorijama policijske stanice, odnosno između dva lekarska pregleda, prema njemu primenjivali silu.
Nalaz i mišljenje sudskog veštaka medicinske struke dr M.S. dostavljen je punomoćniku podnosioca ustavne žalbe, na koje je on izneo svoje primedbe podneskom od 7. decembra 2021. godine.
U obrazloženju prvostepenog rešenja o odbačaju krivične prijave podnosioca ustavne žalbe protiv policijskih službenika povodom događaja od 9. jula 2020. godine, pored napred iznetog, navedeno je da imajući u vidu iskaze svih lica od kojih su prikupljena obaveštenja, a posebno iskaze lekara S.A i M.S. kao i sudsko-medicinsko veštačenje i izveštaj Doma zdravlja u Malom Iđošu, koji su u suprotnosti sa navodima krivične prijave i iskazom oštećenog i njegove supruge, Osnovno javno tužilaštvo ne može van razumne sumnje utvrditi da su osumnjičeni izvršili krivično delo zlostavljanje i mučenje niti bilo koje drugo delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
Osporenim rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Subotici Ktpo. 17/22 od 23. juna 2022. godine odbijen je kao neosnovan prigovor punomoćnika oštećenog kao tužioca S. F, advokata V. J. Đ, podnet protiv rešenja Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1046/20 od 30. maja 2022. godine, sa obrazloženjem da se imajući u vidu iskaze svih lica od kojih su prikupljena obaveštenja, posebno iskaz dr S.A, nalaz i mišljenje veštaka sudsko-medicinske struke dr M.S, te njegov iskaz iz zapisnika od dana 21. marta 2022. godine kao i izveštaja Doma zdravlja „M.Š.“ u Malom Iđošu, koji su u suprotnosti sa navodima iz podnete krivične prijave i iskaza oštećenog F. S. i njegove supruge, ne može van razumne sumnje utvrditi da su osumnjičeni izvršili krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Naime, sa jedne strane postoje iskazi policijskih službenika, koji su potkrepljeni službenim izveštajima, iskazima lekara i izveštajem doma zdravlja, dok sa druge strane iskaz F. S. i njegove supruge koji su u suprotnosti sa svim ostalim prikupljenim dokazima, to nema osnova sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
Rešenje o zadržavanju Policijske ispostave Mali Iđoš broj 08/20 od 9. jula 2020. godine doneto je na osnovu člana 283. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, člana 86. stav 1. Zakona o policiji, člana 193. stav 1. Zakona o prekršajima i člana 30. stav 3. Pravilnika o policijskim ovlašćenjima, sa obrazloženjem da je podnosilac ustavne žalbe zatečen u vršenju prekršaja i da se ne može odmah privesti u sud, a postoje osnovi sumnje da će pobeći ili opasnost da će nastaviti sa vršenjem prekršaja, te je određeno da se zadržavanje podnosioca ustavne žalbe ima računati od 9. jula 2020. godine u 11.42 sati i da po tom rešenju može trajati najduže 24 sata.
Iz izveštaja Sektora unutrašnje kontrole, Odeljenje za koordinaciju rada centara, Odsek – Centar Novi Sad 06.3 broj 6386/S20 od 9. oktobra 2020. godine proizlazi da je Sektoru unutrašnje kontrole dostavljen zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1046/20 od 16. septembra 2020. godine, kao i da su povodom tog zahteva izvršene tražene provere i izveštaj, sa pratećim dokazima, dostavljen je Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici 13. oktobra 2020. godine.
4. Odredbama člana 25. Ustava je utvrđeno: da je fizički i psihički integritet nepovrediv (stav 1.); da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (stav 2.).
Odredbama člana 28. Ustava garantuje se: da se prema licu lišenom slobode mora postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti (stav 1.); da je zabranjeno svako nasilje prema licu lišenom slobode (stav 2.); da je zabranjeno iznuđivanje iskaza (stav 3.).
Odredbama Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 6/16, 24/18 i 87/18 ), koje su od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu, propisano je da su policijski poslovi, u smislu ovog zakona: prevencija kriminala i unapređenje bezbednosti u zajednici; otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela, obezbeđivanje dokaza, njihova analiza, kriminalističko forenzičko veštačenje upotrebom savremenih forenzičkih metoda i evidencija i otkrivanje imovine proistekle iz krivičnog dela; otkrivanje i rasvetljavanje prekršaja i privrednih prestupa; otkrivanje i hapšenje učinilaca krivičnih dela, prekršaja i drugih lica za kojima se traga i privođenje nadležnim organima (član 30. stav 3. tač. 1)-4)); da prilikom obavljanja policijskih poslova iz stava 3. ovog člana, policijski službenici primenjuju i ovlašćenja, mere i radnje propisane Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o prekršajima i drugim zakonima (član 30. stav 4.); da se obavljanje policijskih poslova zasniva na načelima profesionalizma, depolitizacije, saradnje, ekonomičnosti i efikasnosti, zakonitosti u radu i srazmernosti u primeni policijskih ovlašćenja, kao i drugih načela kojima je uređeno delovanje organa državne uprave, delovanje državnih službenika i postupanje u upravnim stvarima, a u obavljanju policijskih poslova dozvoljeno je primenjivati samo mere i sredstva prinude koja su utvrđena zakonom i kojima se rezultat postiže bez ili sa što manje štetnih posledica po lice prema kome se mere preduzimaju (član 32.); da se pri obavljanju policijskih poslova, Policija pridržava utvrđenih i dostignutih standarda policijskog postupanja, uzimajući u obzir međunarodno opšte prihvaćene standarde postupanja koji se odnose na zabranu mučenja i primene nečovečnih i ponižavajućih postupaka (član 33. stav 1. tačka 7)); da su policijska ovlašćenja:1) upozorenje i naređenje; 2) provera i utvrđivanje identiteta lica i identifikacija predmeta; 3) pozivanje; 4) dovođenje; 5) zadržavanje lica i privremeno ograničenje slobode kretanja; 6) prikupljanje obaveštenja; 7) privremeno oduzimanje predmeta; 8) pregled prostora, objekata, dokumentacije i kontradiverzioni pregled; 9) zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i saobraćajnih sredstava; 10) obezbeđenje i pregled mesta događaja; 11) upotreba tuđeg saobraćajnog sredstva i sredstva veze; 12) utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci; 13) vršenje bezbednosnih provera; 14) prijem nađenih stvari; 15) upotreba sredstava prinude; 16) druga ovlašćenja predviđena zakonom (član 64.); da pre primene policijskog ovlašćenja policijski službenik dužan je da se uveri da su ispunjeni svi zakonski uslovi za primenu ovlašćenja i odgovoran je za tu procenu (član 65. stav 1.); da policijski službenik u primeni policijskih ovlašćenja postupa nepristrasno, pružajući svakome jednaku zakonsku zaštitu i postupajući bez diskriminacije lica po bilo kojem osnovu (član 67. stav 1.); da u primeni policijskih ovlašćenja policijski službenik postupa humano i poštuje dostojanstvo, ugled i čast svakog lica i druga ljudska i manjinska prava i slobode građana dajući prednost pravima ugroženog u odnosu na ista prava lica koje ta prava ugrožava i vodeći računa o pravima trećih lica (član 67. stav 2.); da će policijski službenik prilikom primene policijskih ovlašćenja, na zahtev lica prema kome se ovlašćenje primenjuje, omogućiti pružanje medicinske pomoći od strane zdravstvene ustanove (član 67. stav 3.).
Članom 68. Zakona o policiji propisno je da primena policijskog ovlašćenja mora biti srazmerna potrebi zbog koje se preduzima (stav 1.); da primena policijskog ovlašćenja ne sme izazvati veće štetne posledice od onih koje bi nastupile da policijsko ovlašćenje nije primenjeno (stav 2.); da između više policijskih ovlašćenja primeniće se ono kojim se zadatak može izvršiti sa najmanje štetnih posledica i za najkraće vreme (stav 3.); da prilikom primene sredstava prinude nastojaće se da njihova upotreba bude postupna, odnosno od najlakšeg prema težem sredstvu prinude i, u svakom slučaju, uz minimum neophodne sile (stav 4.).
5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. Ustava i prava na čovečno postupanje sa licem lišenim slobode garantovanog odredbama člana 28. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu navedenih prava zasniva na tvrdnji da je dana 9. jula 2020. godine bio izložen fizičkom maltretiranju od strane policijskih službenika Policijske stanice Mali Iđoš – B.B. i D.Đ. ukazujući na povredu materijalnog aspekta prava iz člana 25. Ustava, kao i da Osnovno javno tužilaštvo nije sprovelo delotvornu istragu povodom kritičnog događaja, jer istraga, najpre, nije zadovoljila zahtev hitnosti, niti je dala odgovor na pitanje kako su nastale povrede na telu podnosioca ustavne žalbe koje on nije imao pre lišavanja slobode, čime ukazuje na povredu procesnog aspekta prava iz člana 25. Ustava.
Stoga je Ustavni sud navode podnosioca ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu zabrane zlostavljanja iz člana 28. Ustava cenio u okviru prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta iz člana 25. Ustava.
5.1. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na procesni aspekt prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta Ustavni sud ukazuje na to da postoji pozitivna obaveza nadležnih državnih organa da poštuju i zaštite procesni aspekt člana 25. Ustava, a koji podrazumeva obavezu da se sprovede delotvorna zvanična istraga u slučaju kada pojedinac iznese potkrepljenu tvrdnju da je od strane službenih lica pretrpeo neki od oblika zlostavljanja. Iako obaveza istrage nije obaveza postizanja rezultata, već obaveza sredstva, postoji nekoliko kriterijuma koje istraga treba da ispuni u svrhu procesne obaveze iz člana 25. Ustava.
Prvo, delotvorna istraga je ona koja je adekvatna, odnosno istraga koja može da omogući identifikaciju i kažnjavanje odgovornih (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Labita protiv Italije, broj predstavke 26772/95, od 6. aprila 2000. godine, stav 131.).
Drugo, da bi se istraga mogla smatrati delotvornom, generalno se može smatrati neophodnim da osobe nadležne za sprovođenje istrage i osobe koje je sprovode budu nezavisne od osoba koje su učestvovale u događajima, što znači ne samo nepostojanje hijerarhijske ili institucionalne veze, već i praktičnu nezavisnost (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ramsahai i drugi protiv Holandije, broj predstavke 52391/99, od 15. maja 2007. godine, stav 325.)
Treće, istraga mora biti temeljna, što znači da nadležni državni organi moraju uvek ozbiljno nastojati da utvrde šta se desilo i ne treba da se oslone na brze ili neosnovane zaključke radi završetka istrage ili kao osnovu za njihove odluke (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Assenov i drugi protiv Bugarske, broj predstavke 90/1997/874/1086, od 28. oktobra 1998. godine, stav 103.).
Četvrto, postoji obaveza da se odmah reaguje i preduzmu mere čim se podnese zvanična pritužba. Čak i ako, striktno govoreći, nije podneta nikakva pritužba, istraga mora početi ako postoje dovoljno jasne indikacije da se dogodilo zlostavljanje (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanimirović protiv Srbije, broj predstavke 26088/06 od 18. oktobra 2011. godine, stav 39.). Naime, brz odgovor nadležnih vlasti suštinski je važan za održavanje poverenja javnosti u njihovo poštovanje vladavine prava, kao i za sprečavanje bilo kakvog utiska o postojanju nekog dogovora ili tolerancije prema nezakonitim radnjama (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Šilih protiv Slovenije, broj predstavke 71463/01, od 9. aprila 2009. godine, stav 195. )
Peto, delotvorna istraga je ona koja ima dovoljan element javnog ispitivanja da bi se osigurala odgovornost. Iako stepen javnog ispitivanja može varirati, podnosiocu pritužbe se mora omogućiti delotvoran pristup postupku istrage u svim slučajevima (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Đekić i drugi protiv Srbije, br. 32277/07, od 29. aprila 2014. godine, stav 33.).
5.1.1. Primenom navedenih opštih principa na konkretan slučaj, Ustavni sud konstatuje da su povrede na telu podnosioca ustavne žalbe prvi put konstatovane prilikom lekarskog pregleda 10. jula 2020. godine u Opštoj bolnici u Subotici gde je podnosilac doveden iz pritvorskih prostorija Policijske uprave Subotica, uz pratnju policijskih službenika, pod čijim je konstantnim i neprestanim nadzorom bio od kritičnog događaja od 9. jula 2020. godine; da su tom prilikom uočene višestruke površinske ogrebotine u levom jagodičnom predelu, oko levog ručnog zgloba i nekoliko oguljotina levog kuka, kao i nagnječenje u predelu leve jabučne kosti i manji otok u predelu levog ručnog zgloba, koje su pojedinačno i u svom zbiru predstavljale lake telesne povrede; da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici 31. jula 2020. godine podneo krivičnu prijavu protiv policijskih službenika B.B. i D.Đ. zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. Krivičnog zakonika, kao i da se u spisima predmeta Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1046/20 nalazi „Tužba“ koju je podnosilac ustavne žalbe napisao rukom posle lekarskog pregleda od 10. jula 2020. godine i u kojoj je pored prijavljenih B.B. i D.Đ. za nanošenje povreda teretio i policijskog službenika A.B. Polazeći od toga da je podnosilac ustavne žalbe upućen na lekarski pregled sa prijemnog odeljenja Okružnog zatvora u Subotici, gde je doveden u pratnji policijskih službenika Policijske stanice Mali Iđoš gde je bio priveden nakon kritičnog događaja i zadržan po rešenju o zadržavanju od 9. jula 2020. godine, te imajući u vidu da je prilikom tog pregleda konstatovano postojanje povreda koje nisu konstatovane dan ranije u lekarskom pregledu prilikom prijema i određivanja zadržavanja u Policijskoj stanici Mali Iđoš, Ustavni sud smatra da su tvrdnje podnosioca ustavne žalbe, praćene telesnim povredama koje su konstatovane lekarskim pregledom, bile dovoljno ozbiljne da su zahtevale efikasnu zvaničnu istragu.
Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je Osnovno javno tužilaštvo u Subotici tek 16. septembra 2020. godine podnelo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja povodom kritičnog događaja od 9. jula 2020. godine koje je poverilo Sektoru unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova, Odsek – Centar Novi Sad, koji je izvršio tražene provere u roku kraćem od mesec dana (9. oktobra 2020. godine) i Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici dostavio izveštaj 13. oktobra 2020. godine.
Ustavni sud je, zatim, utvrdio da je nakon prijema izveštaja Sektora unutrašnje kontrole (13. oktobra 2020. godine) Osnovno javno tužilaštvo u Subotici prvu istražnu radnju preduzelo tek 28. juna 2021. godine, kada je ispitan oštećeni, te su potom saslušani prijavljeni policijski službenici i još troje policijskih službenika koji su učestvovali u lišavanju slobode podnosioca ustavne žalbe (iz dostavljene dokumentacije proizlazi da je u poteri protiv podnosioca ustavne žalbe 9. jula 2020. godine učestvovalo šest službenih vozila), sprovedeno je sudsko-medicinsko veštačenje i ispitan sudski veštak kojem je bilo povereno veštačenje, a lekar koji je prvi put pregledao podnosioca ustavne žalbe, odmah nakon dovođenja u policijsku stanicu, u svojstvu svedoka ispitan je tek 1. februara 2022. godine, te su tako izvedeni svi dokazi koje je nadležno javno tužilaštvo smatralo neophodnim.
S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da Osnovno javno tužilaštvo u Subotici u svom odgovoru Ustavnom sudu nije dalo nikakve razloge, niti je iz dostavljene dokumentacije moguće uočiti postojanje objektivnih okolnosti koje su ometale zvaničnu istragu, odnosno okolnosti zbog kojih to tužilaštvo iz opravdanih razloga nije započelo i sprovelo istragu u kraćem roku, naročito imajući u vidu da je izveštaj Sektora unutrašnje kontrole dostavljen osam meseci pre preduzimanja prve istražne radnje od strane tužilaštva, a da je od kritičnog događaja, odnosno do konstatovanja povreda prilikom prijema na izdržavanje kazne (9, odnosno 10. jula 2020. godine) do pravnosnažnog okončanja predmetnog predistražnog postupka (23. juna 2022. godine) proteklo skoro pune dve godine, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe osnovano ukazuje na to da sprovedena istraga, nije zadovoljila zahtev hitnosti.
Razmatrajući ostale aspekte delotvornosti sprovedene istrage, te ispitujući da li je predmetna istraga bila temeljna i da li je zadovoljila zahtev adekvatnosti, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode 9. jula 2020. godine nakon što je posle jednočasovne policijske potere (u kojoj je prema dostavljenim dokazima učestvovalo šest službenih vozila) zaustavljeno njegovo putničko motorno vozilo od strane policijskih službenika Policijske stanice Mali Iđoš – B.B. i D.Đ. koji su identifikovali podnosioca ustavne žalbe i zadržali ga do dolaska preostalih policijskih službenika koji su učestvovali u poteri, a nakon čega su podnosiocu ustavne žalbe na ruke stavljene lisice i on je službenim policijskim vozilom odveden u Policijsku stanicu Mali Iđoš gde je doneto rešenje o njegovom zadržavanju, koje mu se računa od 11.42 sati i po tom rešenju može trajati najduže 24 sata; da je podnosioca ustavne žalbe odmah nakon lišenja slobode (oko 15.00 sati istog dana) pregledao lekar dežurne hitne pomoći koji je konstatovao da na telu podnosioca ustavne žalbe nisu uočene povrede, da je svestan, orjentisan, subjektivno bez tegoba, da nije predložena terapija i da se dozvoljava da bude zadržano u policiji; da je podnosilac ustavne žalbe od strane policijskih službenika Policijske stanice Mali Iđoš – S.N. i D.M. sproveden do prostorija za zadržavanje dežurne službe Policijske uprave Subotica 9. jula 2010. godine u 16.40 sati, kao i da su policijski službenici PS Mali Iđoš – I.R. i P.R. dana 10. jula 2020. godine oko 11.00 sati sproveli podnosioca ustavne žalbe iz prostorija dežurne službe Policijske uprave Subotica za zadržavanje do Prekršajnog suda u Subotici, jer je protiv podnosioca ustavne žalbe povodom kritičnog događaja od 9. jula 2020. godine pokrenut prekršajni postupak u kojem je podnosilac ustavne žalbe pred Prekršajnim sudom u Subotici saslušan 10. jula 2020. godine u 12,00 sati i oglašen odgovornim zbog više saobraćajnih prekršaja, te osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 45 dana; da je nakon donošenja prvostepene presude Pr. 3565/20 od 10. jula 2020. godine, na osnovu člana 308. Zakona o prekršajima, podnosilac ustavne žalbe sproveden na izdržavanje kazne zatvora pre pravnosnažnosti presude. Kako se prilikom dolaska u Okružni zatvor u Subotici podnosilac ustavne žalbe žalio na telesne povrede, njegov prijem je odložen dok se ne obavi lekarski pregled, te je odmah u pratnji policije odveden na lekarski pregled u Opštu bolnicu u Subotici, gde je 10. jula 2020. godine u 14.28 sati pregledan i konstatovane su kod njega telesne povrede na levom ručnom zglobu, levoj jabučnoj kosti lica i levom kuku, te je uz navedeni lekarski izveštaj Opšte bolnice u Subotici predat Okružnom zatvoru u Subotici u 15.30 na izdržavanje kazne zatvora po prekršajnoj presudi u trajanju od 45 dana.
Ustavni sud konstatuje da među suprotstavljenim stranama predmetnog slučaja nije bilo sporno da podnosilac ustavne žalbe nije imao vidljive povrede 9. jula 2020. godine u trenutku zaustavljanja njegovog vozila od strane policijskih službenika Policijske ispostave Mali Iđoš – B.B. i D.Đ. Čak naprotiv, svi policijski službenici koji su ispitani, dakle i oni koji su pristigli kasnije na mesto događaja, u svim svojim iskazima tvrde da podnosilac ustavne žalbe nije imao nikakve povrede, neki su se izjasnili i da mu odeća nije bila zaprljana, što je uzeto kao dokaz koji opovrgava tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je bačen na zemlju prilikom stavljanja lisica i da je dok je bio na zemlji šutiran i da mu je policijski službenik kleknuo, odnosno zgazio na glavu, niti je dežurni lekar Doma zdravlja u Malom Iđošu – dr A.S, koji je podnosioca pregledao 9. jula 2020. godine nakon dovođenja podnosioca ustavne žalbe u prostorije Policijske stanice Mali Iđoš uočio telesne povrede kod podnosioca ustavne žalbe, već je konstatovano da kod pregledanog lica nisu prisutne povrede i da je u razgovoru sa zadržanim licem utvrdio da je „subjektivno bez tegoba“, pojašnjavajući u svom iskazu pred javnim tužilaštvom da to znači da se podnosilac ustavne žalbe njemu nije žalio na bolove. Ustavni sud potom konstatuje da se podnosilac ustavne žalbe prvi put požalio na postojanje povreda prilikom sprovođenja na izdržavanje kazne zatvora, a da su potom 10. jula 2020. godine u lekarskom pregledu utvrđene povrede za koje je nadležno javno tužilaštvo ocenilo da ne odgovaraju mehanizmu povređivanja kako je to opisao podnosilac ustavne žalbe.
Ovakav zaključak nadležnog javnog tužilaštva, po oceni Ustavnog suda ne može se smatrati ustavnopravno neprihvatljivim, imajući u vidu da u okolnostima konkretnog slučaja, kada podnosilac ustavne žalbe kao oštećeni, u svojim izjavama nije dosledan u tvrdnjama koje se odnose na način postupanja policijskih službenika prema njemu, te svoje iskaze drastično menja, kako u pogledu načina na koji je izašao iz vozila nakon zaustavljanja od strane policije (jedanput tvrdi da je sam izašao, drugi put da je nasilno „izvučen“ i bačen na zemlju), tako i u pogledu postupanja policijskih službenika prema njemu nakon dovođenja u prostorije Policijske stanice Mali Iđoš (najpre tvrdi da su jedino policijski službenici koji su ga lišili slobode nad njim primenjivali silu i samo prilikom lišavanja slobode pored vozila kojim je upravljao, a da ga nakon lišavanja slobode, kako u policijskoj stanici, tako ni u toku trajanja zadržavanja ili sprovođenja do suda i na izdržavanje kazne, niko „nije dirao“, da bi kasnije tvrdio da je i u policijskoj stanici zadobio nekoliko blažih udaraca), dok iz svih ostalih izvedenih dokaza proizlazi da do primene fizičke snage prema podnosiocu ustavne žalbe prilikom lišavanja slobode, kao ni kasnije u toku boravka u prostorijama Policijske stanice Mali Iđoš, odnosno prilikom njegovog sprovođenja do suda i na izdržavanje kazne nije bilo.
Ustavni sud dodatno ukazuje i na to da iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka dr M.S. proizlazi da postoji više mogućih mehanizama nastanka telesnih povreda kod podnosioca ustavne žalbe, da „način povređivanja, kako ga oštećeni opisuje, podoban je za nastanak nađenih povreda, samo u tom slučaju one bi morale biti viđene i na pregledu izvršenom u Policijskoj stanici Mali Iđoš“, a koje, prema izveštaju dežurnog lekara hitne pomoći koji je podnosioca pregledao nakon lišenja slobode, nisu uočene, te imajući u vidu da je sudski veštak u svom mišljenju i prilikom ispitivanja izneo kao moguće, da je do povređivanja podnosioca ustavne žalbe došlo prilikom vožnje, dok je bežao od policije krećući se neravnim atarskim putem, kojom prilikom je upao u jarak, kao i da postoji mogućnost da su povrede, ukoliko nisu bile vidljive prilikom prvog pregleda, mogle nastati između dva lekarska pregleda (sudarom tela sa zidom ili padom na zemlju), Ustavni sud je utvrdio da je nadležno javno tužilaštvo preduzelo sve raspoložive neophodne mere kako bi se sveobuhvatno prikupila i obezbedila dokazna građe i kako bi se na nesumnjiv način utvrdilo da li ima elemenata za pokretanje i vođenje krivičnog postupka čija je svrha, sa jedne strane, da niko nevin ne bude osuđen, ali, sa druge strane, i da se obezbedi da svako snosi adekvatne posledice za svoje protivzakonite postupke, te da se oštećenom pruži odgovarajuća zaštita kako od nasilja i ostalih neprihvatljivih postupaka preduzetih od strane pojedinaca, tako, a svakako prevashodno i od samovolje organa državnog represivnog aparata, detaljno razmotrivši sve bitne navode podnete krivične prijave, te da su ozbiljno nastojali da utvrde šta se desilo konkretnom prilikom dajući za svoje zaključke ustavnoprano prihvatljivo obrazloženje.
Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud smatra da se mogu smatrati ustavnopravno prihvatljivim obrazloženja osporenih rešenja Osnovnog i Višeg suda u Subotici Kt. 1046/20 od 30. maja 2020. godine i Ktpo. 17/22 od 23. juna 2022. godine, kojima je pravnosnažno odbačena krivična prijava podnosioca ustavne žalbe, u kojima se navodi da se ne može van razumne sumnje utvrditi da su osumnjičeni izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret niti bilo koje drugo delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
Ustavni sud stoga ocenjuje da je osporenim rešenjima došlo do povrede procesnog aspekta prava iz člana 25. Ustava, jer istraga konkretnog slučaja, iako je zadovoljila zahtev adekvatnosti i temeljnosti, nije zadovoljila zahtev hitnosti.
Na temelju svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjima Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1046/20 od 30. maja 2020. godine i Višeg javnog tužilaštva u Subotici Ktpo. 17/22 od 23. juna 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređen procesni aspekt prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta garantovan članom 25. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.
6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede podnosiočevog prava i pravičnom zadovoljenju, Ustavni sud smatra da će se štetne posledice otkloniti i pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede procesno aspekta prava iz člana 25. Ustava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu, odlučujući kao u tački 2. izreke.
Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno činjenicu da je istraga povodom kritičnog događaja trajala nepune dve godine. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje povrede prava koje je pretrpeo.
7. Kada je reč o materijalnom aspektu prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta utvrđenog odredbama člana 25. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da ovo pravo jeste jedna od temeljnih vrednosti demokratskog društva, te predstavlja zabranu apsolutnog karaktera i ne dopušta nikakvo odstupanje, pa čak ni u vreme rata ili drugog vanrednog stanja koje ugrožava opstanak stanovništva. Stoga, kada se govori o postupanju sa licem lišenim slobode, Ustavni sud dodatno ukazuje na to da je svaki oblik zlostavljanja zabranjen, nezavisno od okolnosti i ponašanja žrtve. Takođe, Ustavni sud ukazuje i na to da zahtevi istrage i nesumnjivo velike poteškoće koje nosi borba protiv kriminala, te priroda krivičnog dela za koje postoji sumnja da je određeno lice izvršilo krivično delo ne mogu biti opravdanje za postupanje kojim se vređa fizički i psihički integritet određene osobe.
Ustavni sud dalje konstatuje da prilikom postupanja sa licem lišenim slobode nadležni državni organi moraju voditi računa o tome da svako pribegavanje fizičkoj sili koja nije neophodna zbog njegovog ponašanja (aktivnog, odnosno pasivnog otpora) u načelu može dovesti do ugrožavanja ili povrede njegovog fizičkog i psihičkog integriteta. Što se tiče upotrebe sile od strane policije, u situacijama održavanja reda, sprečavanja izvršenja krivičnih dela, hvatanja navodnih izvršilaca kaznenih dela i zaštite sebe i drugih pojedinaca, policijski službenici imaju pravo upotrebiti odgovarajuća sredstva prinude, uključujući i silu. Ipak, takva sila se sme upotrebiti samo ako je neophodna i ne sme biti prekomerna (videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Ivan Vasilev protiv Bugarske, broj predstavke 48130/99, od 12. aprila 2007. godine, stav 63.). Pribegavanje sili, koje pojedinac nije učinio nužnim svojim ponašanjem, umanjuje ljudsko dostojanstvo, te u načelu predstavlja povredu zabrane zlostavljanja (videti odluku Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kuzmenko protiv Rusije, broj predstavke 18541/04, od 21. decembra 2010. godine, stav 41.).
Ustavni sud konstatuje da navodi o zlostavljanju moraju biti potkrepljeni odgovarajućim dokazima, s obzirom na to da teret dokazivanja, kao i u slučaju tvrdnji o povredi drugih prava, prvenstveno leži na podnosiocu ustavne žalbe, navodnoj žrtvi zlostavljanja. Evropski sud za ljudska prava je u svojoj praksi generalno primenjivao dokazni standard „van razumne sumnje“ (videti presudu Irska protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 18. januara 1978, serija A br. 25, str. 64–65, stav 161.). Međutim, takav dokaz može proizlaziti iz koegzistencije dovoljno snažnih, jasnih i neprotivrečnih zaključaka ili sličnih neosporenih činjeničnih pretpostavki (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Salman protiv Turske, broj predstavke 21986/93, od 27 juna 2000. godine, stav 100.). Takođe, u slučaju kada se sporni događaj o navodnom zlostavljanju u potpunosti ili pretežno desio dok se lice nalazilo pod nadzorom nadležnih državnih organa, kao što je slučaj sa licima koja su u pritvoru ili zatvoru, može postojati jaka pretpostavka da je do povreda došlo tokom trajanja pritvora ili na izdržavanju kazne zatvora. U tom slučaju, obaveza dokazivanja se, jednim delom, mora prebaciti na nadležne državne organe, koji moraju pružiti i obezbediti „zadovoljavajuće i ubedljivo objašnjenje“ za nastanak takvih povreda (videti: presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima: Salman protiv Turske, stav 100. i Sunal protiv Turske, predstavka broj 43918/98, od 25. januara 2005. godine, stav 41.).
7. Primenjujući navedene opšte principe na konkretan slučaj, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode 9. jula 2020. godine nakon jednočasovne policijske potere za njim, dok je upravljao putničkim motornim vozilom; da je u poteri učestvovalo šest policijskih vozila; da je vozilo podnosioca ustavne žalbe zaustavljeno od strane policijskih službenika Policijske stanice Mali Iđoš – B.B. i D.Đ. koji su izvršili njegovu identifikaciju, da su na mesto događaja nakon toga pristigli i ostali policijski službenici koji su učestvovali u poteri; da su svi ispitani policijski službenici u svojim iskazima bili saglasni da podnosilac ustavne žalbe prilikom zaustavljanja njegovog vozila nije imao povrede, niti su postojali tragovi da je tučen i bacan na zemlju u vremenskom periodu koji je prethodio dolasku preostalih policijskih službenika, nakon zaustavljanja vozila kojim je upravljao podnosilac ustavne žalbe, jer su svi tvrdili da je zatečen u stojećem položaju pored vozila i da mu je odeća bila čista i da nije imao povrede; da je potom podnosilac ustavne žalbe lišen slobode i vezan lisicama od strane policijskih službenika S.N. i D.M. i sproveden u prostorije Policijske stanice Mali Iđoš gde je, najpre pregledan od strane dežurnog lekara Doma zdravlja „M.Š“ u Malom Iđošu, dr S.A, koji je utvrdio da kod lica lišenog slobode ne postoje telesne povrede, da je svestan i orijentisan i subjektivno bez tegoba, te da je prema njegovom zdravstvenom stanju dozvoljeno njegovo zadržavanje, te je podnosiocu ustavne žalbe određeno zadržavanje koje mu se ima računati od 11.40 sati 9. jula 2020. godine i podnet predlog za pokretanje prekršajnog postupka; da je podnosilac ustavne žalbe od strane policijskih službenika Ppolicijske stanice Mali Iđoš – S.N. i D.M. sproveden do prostorija za zadržavanje dežurne službe Policijske uprave Subotica 9. jula 2010. godine u 16.40 sati, kao i da su policijski službenici PS Mali Iđoš – I.R. i P.R. dana 10. jula 2020. godine oko 11.00 sati sproveli podnosioca ustavne žalbe iz prostorija dežurne službe Policijske uprave Subotica za zadržavanje do Prekršajnog suda u Subotici gde je u svojstvu okrivljenog saslušan 10. jula 2020. godine u 12,00 sati i oglašen odgovornim zbog više saobraćajnih prekršaja, te osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 45 dana; da je nakon donošenja prvostepene presude Pr. 3565/20 od 10. jula 2020. godine, na osnovu člana 308. Zakona o prekršajima, podnosilac ustavne žalbe iz prostorija Prekršajnog suda u Subotici sproveden na izdržavanje kazne zatvora pre pravnosnažnosti presude, takođe u pratnji policijskih službenika; da se prilikom dolaska u Okružni zatvor u Subotici podnosilac ustavne žalbe prvi put žalio na telesne povrede, zbog čega je njegov prijem odložen dok se ne obavi lekarski pregled, te je odmah u pratnji policije odveden na lekarski pregled u Opštu bolnicu u Subotici, gde je 10. jula 2020. godine u 14.28 sati pregledan i konstatovane su kod njega telesne povrede na levom ručnom zglobu, levoj (jabučnoj kosti) strani lica i levom kuku, te je uz navedeni lekarski izveštaj Opšte bolnice u Subotici predat Okružnom zatvoru u Subotici u 15.30 na izdržavanje kazne zatvora po prekršajnoj presudi u trajanju od 45 dana.
Ustavni sud je uvidom u sveobuhvatnu dokumentaciju utvrdio da osim tvrdnji podnosioca ustavne žalbe, koje je on u toku postupka u bitnom menjao, nijedan dokaz ne ukazuje na to da su policijski službenici prema podnosiocu ustavne žalbe prekoračili službena ovlašćenja i da su prema njemu upotrebljavali fizičku silu dana 9. i 10. jula 2020. godine. Naime, svi policijski službenici bili saglasni u svojim iskazima da prema podnosiocu ustavne žalbe nije primenjena fizička sila, jer za tim nije bilo nikakve potrebe, jer on nije pružao bilo kakav otpor niti iz izvedenih dokaza proizlazi da je ometao rad policijskih službenika u toku i nakon lišenja slobode, kao i činjenicu da je i lekar prilikom prvog lekarskog pregleda u Policijskoj stanici Mali Iđoš bio kategoričan da, ne samo da nije uočio povrede kod podnosioca ustavne žalbe, već da se on nije ni žalio na bolove, a kako iz sudsko medicinskog veštačenja telesnih povreda koje su konstatovane sledećeg dana (10. jula 2020. godine) prilikom drugog lekarskog pregleda u Opštoj bolnici u Subotici, proizlazi da ukoliko su povrede nanete na način kako oštećeni opisuje, one su u tom slučaju morale biti viđene i na pregledu izvršenom u Policijskoj stanici Mali Iđoš“, a što u konkretnom nije bio slučaj. Stoga Ustavni sud ocenjuje da se ne može utvrditi „izvan razumne sumnje“ da su povrede koje su konstatovane prilikom drugog lekarskog pregleda 10. jula 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe nanete upotrebom sile od strane policijskih službenika, niti da su policijski službenici mogli da spreče njihov nastanak dok se on nalazio pod njihovim neposrednim nadzorom. Navedeno, najpre, zbog toga što podnosilac ustavne žalbe nije bio dosledan u svojim iskazima u pogledu činjenica koje se odnose na postupanje policijskih službenika prema njemu, a i pored tih izmena u svojim iskazima podnosilac ustavne žalbe nijedanput nije ukazao da su povrede eventualno nastale radnjama nekog od pritvorenika koje policijski službenici nisu sprečili, a potom i zbog toga što iz iskaza lekara i sudskog veštaka proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe kritičnog dana bio u alkoholisanom stanju, te da su sporne povrede na zglobovima mogle nastati od lisica koje su podnosiocu ustavne žalbe morale biti stavljane prilikom sprovođenja do policijske stanice, suda odnosno na izdržavanje kazne, a ostale povrede koje su u svom ukupnom zbiru predstavljale lake telesne povrede, mogle su nastati i u toku transporta, te eventualnog pada, odnosno nenamernog samopovređivanja, dok se nalazio u alkoholisanom stanju.
Prilikom ocene osnovanosti navoda o istaknutoj povredi materijalnog aspekta prava na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta, zajemčenog odredbama člana 25. Ustava podnosioca ustavne žalbe, pored svega napred navedenog, Ustavni sud je, naročito, imao u vidu da su podnosilac ustavne žalbe i njegova supruga, u svojstvu svedoka navodili kontradiktorne tvrdnje o kritičnom događaju, što, po oceni Suda, umanjuje veru u istinitost svih njegovih optužbi protiv policijskih službenika na koje ukazuje u ustavnoj žalbi.
Ustavni sud je ocenio da iz svih pribavljenih dokaza ne proizlazi postojanje potrebno stepena razumne sumnje da je podnosilac ustavne žalbe telesne povrede zadobio usled primene sile ili nemarom pokazanim od strane policijskih službenika pod čijim se neposrednim nadzorom nalazio od 9. do 10. jula 2020. godine, zbog čega je utvrdio da u tom periodu radnjama policijskih službenika Policijske stanice Mali Iđoš podnosiocu nije povređen materijalni aspekt prava iz člana 25. Ustava, te je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.
8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.
9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.