Usvajanje ustavne žalbe banke zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu banke i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u žalbenom postupku u radnom sporu. Postupak pred Apelacionim sudom trajao je preko pet godina, što je ocenjeno kao nerazumno dugo, te je dosuđena naknada štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7691/2014
01.06.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi "Eurobank" a.d. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. juna 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba "Eurobank" a.d. i utvrđuje da je u žalbenom postupku koji je vođen u predmetu Gž1. 430/14 Apelacionog suda u Beogradu (ranije Gž1. 1758/10 i Gž1. 4593/11) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Pravno lice "Eurobank" a.d. iz Beograda je, 9. oktobra 201 4. godine, preko punomoćnika Tatjane Piper - Jovanović, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u žalbenom postupku koji je vođen u predmetu Gž1. 430/14 Apelacionog suda u Beogradu.

Podnosilac, iznoseći ceo tok skoro desetogodišnjeg trajanja radnog spora, u kome je kao poslodavac imao svojstvo tuženog, smatra da je Apelacioni sud u Beogradu svojim "nečinjenjem" uticao na prekoračenje granica razumnog roka za suđenje. Bez obzira na zakonom propisanu obavezu sudova da u radnom sporu postupaju hitno i okončaju postupak za šest meseci, o žalbi tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, drugostepeni sud je rešio tek posle više od četiri godine od izjavljivanja žalbe, donošenjem presude Gž1. 4 30/14 od 13. juna 2014. godine. U prilog ovoj tvrdnji podnosioca govori i rešenje Vrhovnog kasacionog suda R4r 14/14 od 26. juna 2014. godine, kojim je već, ali po predlogu tužilje , utvrđeno da joj je u ovom radnom sporu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Apelacionim sudom u Beogradu. Podnosilac ističe da je, zbog trajanja radnog spora duže od šest meseci , njegova obaveza isplate dugovanja prema tužilji, kojoj je nezakonito otkazao ugovor o radu, znatno uvećana, zbog čega je zakonska zatezna kamata višestruko premašila iznos glavnog potraživanja, te da njegova "šteta" po osnovu isplaćene kamate izn osi od 326.726,14 dinara. Predložio je Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da mu je u postupku koji je vođen u predmetu Gž1. 430/14 Apelacionog suda u Beogradu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , kao i da mu utvrdi pravo na naknadu nematerijaln e štete u iznosu od 2.700,00 evra. Podnosilac nije istakao zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu izvršenog uvida u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac je ustavnom žalbom osporio trajanje postupk a pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž1. 430/14, u kome je kao poslodavac, imao svojstvo tuženog u radnom sporu koji je pokrenula tužilja T.R. iz Niša, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radi i isplate izgubljene zarade za period od decembra 2004. do avgusta 2005. godine, kao i radi uplate doprinosa.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 365/08 od 1. decembra 2008. godine, ispravljenom rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1103/10 od 26. avgusta 2011. godine, usvojen je u celosti tužbeni zahtev tužilje.

Tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 26. marta 2009. godine izjavio Okružnom sudu u Beogradu žalbu protiv navedene presude, a tužilja je odgovor na žalbu dala 13. aprila 2009. godine, nakon čega je 14. maja 2009. godine predmet dostavljen na odlučivanje o žalbi, tada nadležnom , drugost epenom sudu. Posle uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, predmet je pred stvarno i mesno nadležnim drugostepenim sudom, sada Apelacionim sudom u Beogradu, zaveden pod brojem Gž1. 1758/10.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž1. 1758/10 od 17. juna 2011. godine vratio nerazmotrene spise predmeta prvostepenom sudu, radi ispravke presude.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1103/10 od 26. avgusta 2011. godine je ispravljena navedena prvostepena presuda, pa je po dostavljanju rešenja strankama 6. septembra 2011. godine i pravnosnažnosti rešenja , predmet ustupljen 31. oktobra 2011. godine na drugostepeno odlučivanje Apelacionom sudu u Beogradu.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 4593/11 od 12. septembra 2013. godine su, ponovo , 2. oktobra 2013. godine, vraćeni nerazmotreni spisi predmeta prvostepenom sudu, radi dopune postupka, sada zbog ličnog dostavljanja tužilji prvostepene presude, žalbe tužene i rešenja o ispravci, a zbog opoziva punomoćja koje je dala ranijem punomoćniku, još na ročištu od 15. jula 2008. godine. Posle postupanja po nalogu drugostepenog suda, predmet je 27. februara 2014. godine dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu i zaveden pod novim brojem Gž1. 430/14.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 430/14 od 13. juna 201 4. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, te p otvrđena prvostepena presuda , ispravljena navedenim rešenjem. Pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu dostavljena je punomoćniku tuženog 15. septembra 2014. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (“ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je počeo da se primenjuje 2 3. februara 2005. godine i koji se primenjuje na predmetni žalbeni postupak pred Apelacionim sudom u Beogradu, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, krećući se u granicama postavljenog zahteva ustavnom žalbom, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni žalbeni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je od trenutka izjavljivanje žalbe tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv prvostepene presude, 26. marta 2009. godine, do momenta pravnosnažnog okončanja pos tupka, odnosno momenta uručenja drugostepene odluke podnosiocu ustavne žalbe, postupak trajao pet godina i skoro šest meseci.

Prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud smatra da se navedeno trajanje žalbenog postupka u radnom sporu od preko pet godina, u kome nije bilo otvaranja rasprave i sprovođenja dokaznog postupka, može smatrati nerazumno dugim. Na trajanje postupka van okvira razumnog roka uticalo je, najpre to, što je nakon izjavljivanja žalbe tada nadležnom Okružnom sudu u Beogradu, do ustupanja predmeta kasnije nadležnom drugostepenom sudu prema novoj mre ži sudova iz 2010. godin e, prošlo skoro godinu dana. Pored ovoga, nadležnom žalbenom sudu – Apelacionom sudu u Beogradu trebalo je čak godinu i četiri meseca da vrati nerazmotrene spise predmeta prvostepenom sudu radi ispravke presude, a zatim , u drugom navratu, još skoro dve godine da ponovo vrati spise provostepenom sudu radi dopune postupka, iako je ovaj propust prvostepenog suda imao prilike da uoči već kod prvog vraćanja spisa. Nakon nove dopune prvostepenog postupka, prošlo je još četiri meseca do don ošenja odluk e o žalbi podnosioca , s tim što je u međuvremenu bio pokrenut i postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom po zahtevu tužilje podnetom za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku , što je evidentno uticalo da se postupak ubrza. Takođe, Ustavni sud naglašava da je značajan doprinos trajanju ovog dela postupka dao i nadležni prvostepeni sud , prevashodno Prvi opštinski sud u Beogradu, jer je nap ravio propuste ne samo kod izrade prvos tepene presude, nego i pravilne dostave akata suda tužilji, što je uslovilo da mu spisi predm eta u dva navrata budu vraćani.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe, kao tuženi poslodavac, svakako imao legitiman interes da drugostepeni sud o njegovoj žalbi izjavljenoj p rotiv prvostepene presude odluči u primerenom roku, bez obzira na konačan ishod postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe u žalbenom postupku koji je vođen u predmetu Gž1. 430/14 Apelacionog suda u Beogradu (ranije Gž1. 1758/10 i Gž1. 4593/11) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US , 43/15-dr. zakon i 103/15), odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u žalbenom postupku , Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu dužinu trajanja osporenog dela parničnog postupka, postupanje sudova i značaj predmet a spora . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o prevashodno zbog neažurnog i ne efikasnog postupanja sudova u žalbenom delu postupka .

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Usvajanje ustavne žalbe banke zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti