Odbacivanje ustavne žalbe usmerene protiv opšteg pravnog akta – međudržavnog sporazuma

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kojom se osporava saglasnost Sporazuma o socijalnom osiguranju između Srbije i Bosne i Hercegovine sa Ustavom. Ustavnom žalbom se ne mogu osporavati opšti pravni akti, već samo pojedinačni akti i radnje državnih organa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-77/2009
11.11.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miomira Đorđevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. novembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miomira Đorđevića.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miomir Đorđević iz Beograda je 20. januara 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu „na rešenja o utvrđivanju tzv. „srazmernih delova“ penzije po Sporazumu o socijalnom osiguranju između SRJ- Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i na sadržinu i postupak primene tog Sporazuma“.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe sedam godina nakon redovnog penzionisanja u Srbiji, u toku 2008. godine, dobio „nova rešenja“, i to u januaru od Federalnog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje Bosne i Hercegovine, a u junu od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije. Tim novim rešenjima se, na osnovu Sporazuma o socijalnom osiguranju između Srbije i Bosne i Hercegovine, određuju tzv. „srazmerni delovi“ penzije podnosioca ustavne žalbe, počev od 1. jula 2008. godine. Na navedena rešenja podnosilac je izjavio žalbe, koje su odbijene. Isplata dela penzije iz Srbije započeta je 1. jula 2008. godine, a od Federalnog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje Bosne i Hercegovine, isplata dela penzije započeta je tek u januaru 2009. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe saznao i iznos tog dela penzije. Takođe, u dostavljenoj „obavjesti“ Federalnog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje Bosne i Hercegovine od 25. decembra 2008. godine, podnosilac ustavne žalbe je obavešten da će se po „odštetnom zahtevu“ Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije vršiti umanjenje dela penzije iz Bosne i Hercegovine za jednu trećinu. Podnosilac ustavne žalbe navodi: da se „navedenim rešenjima i Sporazumom u predmetu ove žalbe, kao i njegovim sprovođenjem“ povređuju i uskraćuju njegova ljudska prava u pogledu ostvarivanja prava na starosnu penziju, po Zakonu o penzijskom osiguranju i po Ustavu Republike Srbije, a naročito „u načinu-postupku određivanja ukupnog iznosa penzije, koja je drastično umanjena u odnosu na prvobitno rešenje“, a da prema Ustavu, svi podzakonski opšti akti moraju biti saglasni zakonu i da se to odnosi i na predmetni Sporazum; da su „predmetnim Sporazumom sa Bosnom i Hercegovinom, na osnovu kojeg su izdata nova rešenja, penzioneri sa delom staža u Bosni i Hercegovini diskriminisani u odnosu na ... ostale penzionere“; da Sporazum ima povratno dejstvo, a da je prema Ustavu zabranjeno povratno dejstvo zakona i drugih opštih akata. Zahtev podnosioca ustavne žalbe iznet u dopisu upućenom Ustavnom sudu 5. juna 2009. godine odnosi se na to da „Ustavni sud u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti Sporazuma ... donese, za penzionere sa delom penzionog staža u Bosni i Hercegovini ..., pozitivno rešenje“.

2. Iz iznetih navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosilac u suštini osporava saglasnost Sporazuma između Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju iz 2003. godine sa Ustavom Republike Srbije, nalazeći da je primena tako neustavnog Sporazuma imala za posledicu da mu je rešenjem Federalnog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje Bosne i Hercegovine i obaveštenjem tog Zavoda o umanjenju dela penzije iz Bosne i Hercegovine po osnovu duga Federalnog zavoda Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih Republike Srbije, povređeno pravo na starosnu penziju.

Ustavni sud ukazuje da se, saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavnom žalbom ne mogu osporavati opšti pravni akti, već samo pojedinačni akti i radnje državnih organa Republike Srbije i organizacija kojima su u Republici Srbiji poverena javna ovlašćenja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

Sud dodatno ističe da je saglasnost navedenog Sporazuma sa Ustavom predmet ocene Ustavnog suda u predmetu IU-279/2006.

3. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe usmerene protiv opšteg pravnog akta – međudržavnog sporazuma

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti