Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu privatnog tužioca i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Krivični postupak je okončan nastupanjem apsolutne zastarelosti, što je posledica neefikasnog postupanja prvostepenog suda koji nije sprečio zloupotrebu procesnih prava od strane okrivljenog.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1650/08, a kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 10117/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz Beograda, preko punomoćnika B . B, advokata iz Beograda, podneo je, 4. oktobra 2012. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1650/08, kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 10117/10.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, detaljno i hronološki navodi činjenice i okolnosti koje se, po njegovom mišljenju, mogu staviti na teret sudu, a koje su doprinele odugovlačenju i nerazumno dugom trajanju spornog postupka.

Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog prava, pri čemu podnosilac nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, već je od Suda tražio da „naredi preduzimanje mera kojima će se otkloniti štetne posledice povrede prava“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i spise predmeta sada Trećeg osnovnog suda u Beogradu K. 10117/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

M. M, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 5. decembra 2008. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu privatnu krivičnu tužbu protiv D.A. zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika. Po ovoj tužbi u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu je formiran predmet K. 1650/08. Iz zapisnika o saslušanju svedoka Ki. 2468/08 od 4. marta 2009. godine utvrđeno je da je privatni tužilac - M . M . prilikom saslušanja u svojstvu svedoka istakao imovinskopravni zahtev. U istražnom postupku su saslušani i okrivljeni i jedan svedok.

Okrivljeni je istom sudu podneo 23. februara 2009. godine privatnu krivičnu protivtužbu protiv M. M . za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, po kojoj je formiran predmet K. 474/09.

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu K. 1650/08 i Kv. 940/09 od 27. aprila 2009. godine navedeni predmeti su spojeni radi sprovođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke u predmetu K. 1650/08.

Nakon reforme pravosuđa, postupak je nastavljen pred Prvim osnovnom sudom u Beogradu u predmetu K. 10117/10.

Prvostepeni sud je deset put zakazao, a jednom održao glavni pretres u odsustvu uredno pozvanog okrivljenog D.A, budući da je on ranije saslušan pred istražnim sudijom. Utvrđeno je da glavni pretres nije držan zbog neuredne dostave poziva za okrivljenog D.A, kao i zbog nedolaska uredno pozvanog okrivljenog D.A. ili njegovog branioca, koji su, pri tom, svoje izostanke sa pretresa pravdali podnescima dostavljenim sudu neposredno pred zakazani pretres. Sud je sproveo sudsko-medicinsko veštačenje i van pretresa saslušao veštaka i tri svedoka i izvršio uvid u presudu Vojnog disciplinskog suda i Višeg vojnog suda.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 10117/10 od 15. juna 2012. godine okrivljeni D.A. je oglašen krivim za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda kojom je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, koja se neće izvršiti ukoliko za vreme proveravanja od jedne godine od pravnosnažnosti presude okrivljeni ne učini novo krivično delo, dok je privatni tužilac M. M . upućen za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva na parnicu. Istom presudom prema okrivljenom M . M . je odbijena optužba za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika.

Prvostepeni sud je 23. jula 2012. godine dostavio Apelacionom sudu u Beogradu žalbu branioca okrivljenog D.A. i odgovor na žalbu, ali su spisi predmeta vraćeni 15. avgusta 2012. godine, budući da prema podacima u spisima nije bilo dokaza da je prvostepena presuda uručena okrivljenom D.A. Nakon uručenja prvostepene presude, okrivljeni D.A. je 4. septembra 2012. godine izjavio žalbu koja je 25. septembra 2012. godine, zajedno sa spisima predmeta, dostavljena Apelacionom sudu u Beogradu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž. 4169/2012 od 1. oktobra 2012. godine uvažena je žalba okrivljenog D.A. i njegovog branioca i preinačena prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 10117/10 od 15. juna 2012. godine tako što je prema okrivljenom D.A. odbijena optužba za krivično delo laka telesna povreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ispitujući da li je ustavna žalba dopuštena ratione personae, Ustavni sud je pošao od svoje dosadašnje prakse, kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava i konstatovao da se pravo na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku u krivičnim postupcima, pre svega , garantuje optuženom licu, jer se u tom postupku odlučuje o optužbama koje se stavljaju na teret okrivljenom, a ne o pravima i obavezama drugih učesnika u postupku. Stoga, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni oštećeni, nemaju ni Ustavom , niti zakonom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak i da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Iz navedenog sledi da je u odnosu na označena lica ustavna žalba ratione personae nedopuštena i kada je reč o isticanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, pošto je ovo pravo samo jedan od elemenata prava na pravično suđenje. Međutim, od ovog pravila postoje izuzetci.

Naime, imajući u vidu činjenicu da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni imaju zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev i da se o njemu odluči, to se navedena lica mogu pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na građanska prava (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Boris Stojanovski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije , predstavka broj 41916/04, od 6. maja 2010. godine, stav 36.). U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „građanskom zahtevu“, odnosno od trenutka kada su u tom postupku istakli imovinskopravni zahtev.

U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe osporava trajanje krivičnog postupka u kome je imao svojstvo privatnog tužioca, pri čemu je imovinskopravni zahtev istakao u pretkrivičnom postupku, 4. marta 2009. godine, tokom sprovođenja pojedinih istražnih radnji.

Na osnovu prethodno iznetog, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe aktivno legitimisan za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre utvrdio da je osporeni krivični postupak u odnosu na podnosioca započeo 4. marta 2009. godine, danom isticanja imovinskopravnog zahteva, a da je okončan 1. oktobra 2012. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Kž. 4169/2012, te da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak ukupno trajao tri godine i sedam meseci.

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja same podnositeljke ustavne žalbe tokom postupk a, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Po oceni Suda, podnosilac ustavne žalbe je imao nesporni interes da se efikasno i u razumnom roku utvrdi da li je D.A. kriv za delo koje mu je stavljeno na teret, pri čemu svojim radnjama nije doprineo dužem trajanju postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud je ocenio da činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u postupku takve prirode da ne ukazuju na posebnu složenost konkretnog krivičnog predmeta.

Prilikom ocene postupanja nadležn og suda, Ustavni sud je imao u vidu da je prvostepeni sud redovno zakazivao pretres, ali da pretres nije držan zbog nedolaska okrivljenog ili njegovog branioca, te da do okončanja postupka sud nije uspeo da sasluša okrivljenog na glavnom pretresu, već je pretres održan jednom, 15. juna 2012. godine, i to u odsustvu uredno pozvanog okrivljenog, kada je pročitana njegova odbrana data pred istražnim sudijom. Ustavni sud ukazuje da je dužnost suda da u krivičnom postupku, sa jedne strane, obezbedi poštovanje i uživanje prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku, posebno okrivljenom, dok je, sa druge strane, dužnost suda i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku, posebno okrivljenog. Ustavni sud nalazi da je sud morao da ispita da li ima zloupotrebe procesnih prava od strane okrivljenog i da preduzme sve zakonom propisane mere kako bi ranije obezbedio njegovo prisustvo na glavnom pretresu ili da pretres ranije drži u odsustvu okrivljenog, budući da je na kraju pročitana njegova odbrana data pred istražnim sudijom. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju sud je morao imati u vidu da za krivično delo čije je izvršenje okrivljenom bilo stavljeno na teret apsolutna zastarelost nastupa za relativno kratko vreme, te da je bio u obavezi da u potpunosti i blagovremeno ispita da li ima zloupotrebe procesnih prava od strane okrivljenog.

Imajući u vidu utvrđene činjenice, Ustavni sud je našao da su trajanju postupka, koji je okončan obustavom zbog nastupanja apsolutne zastarelost i krivičnog gonjenja , doprineli propusti suda da zakaže i održi glavni pretres, kao i da preduzme sve zakonom propisane mere kako bi obezbedio prisustvo okrivljenog na glavnom pretresu.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1650/08, kasnije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 10117/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), odlučujući u granicama postavljenog zahteva.

7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti