Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao sedam godina i dva meseca. Iako podnosilac snosi deo odgovornosti, Sud je utvrdio da je glavni uzrok odugovlačenja postupanje sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . Ć. iz Stare Pazove, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembara 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. Ć . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 7004/17 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Staroj Pazovi Iv. 6490/12) povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo D. Ć . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. Ć . iz Stare Pazove je podneo Ustavnom sudu, 16. januara 2020. godine, preko punomoćnika D. V , advokata iz Stare Pazove, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 7004/17 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Staroj Pazovi Iv. 6490/12).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da mu je u osporenom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da je sudski postupak, koji je započeo 12. septembra 2012. godine podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave za izvršene usluge zastupanja, okončan „bezmalo“ posle osam godina donošenjem presude Višeg suda u Beogradu Gž. 2465/18 od 15. novembra 2019. godine. Iznoseći ceo tog postupka, podnosilac ukazuje da on nije doprineo dužini trajanja postupka, te da je uzrok za njegovo neopravdano dugo trajanje , pre svega, postupanje sudova. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava, a zatim, istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 3000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, kao i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 7004/17, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 12. septembra 2012. godine, Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave - računa za izvr šene usluge odbrane po službenoj dužnosti, protiv izvršnog dužnika - Republike Srbija –Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava Sremska Mitrovica – Policijska stanica Stara Pazova , plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika u iznosu od 27.750,54 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14 . oktobra 2011. godine . Predmet je pred Sudom zaveden pod brojem Iv. 6490/12.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi se rešenjem Iv. 6490/12 od 1 5. novembra 2012. godine oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovom izvršnom predmetu i odredio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Prvom osnovnom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Odlučujući po prigovoru izvršnog poverioca, izjavljenom 19. novembra 2012. godine, Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem IPV(IV) 6/13 od 23. januara 2013. godine odbio njegov prigovor i potvrdio rešenje toga suda Iv. 6490/12 od 15. novembra 2012. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je dozvolio predloženo izvršenje i doneo rešenje o izvršenju Iv. 1042/13 od 19. februara 2013. godine, koje je uručeno izvršnom dužniku 2. aprila 2013. godine, a izvršnom poveriocu 10. aprila 2013. godine.

Odlučujući po prigovoru izvršnog dužnika od 8. aprila 201 3. godine, Prvi osnovni sud u Beogradu je (nakon jedne urgencije izvršnog poverioca, te podneska izvršnog dužnika i izvršnog poverioca) , rešenjem Iv. 1042/13 od 8. septembra 2015. godine stavio van snage rešenje o izvršenju Iv. 1042/13 od 19. februara 2013. godine u delu u kome je određeno izvršenje, s tim da se po pravnosnažnosti rešenja postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga i da se spisi predmeta dostave parničnom odeljenju istog suda. Predmet je parničnom odeljenju dostavljen 12. maja 2017. godine, a pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu je dobio broj P. 7004/17.

U postupku pred prvostepenim parničnim sudom zakazano je prvo ročište za glavnu raspravu 26. oktobra 2017. godine, na kojem je zaključena glavna rasprava .

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 7004/17 od 26. oktobra 2017. godine je ukinuto rešenje o izvršenju Iv. 1042/13 od 19. februara 2013. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu isplati iznos od 24.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14. oktobra 201 1. godine pa do konačne isplate, dok je u preostalom delu, preko dosuđenog do traženog iznosa, odnosno za iznos od 3.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14. oktobra 2011. godine odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan , te obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 26.560,00 dinara. Zakonski zastupnik tužene je 28. novembra 2017. godine primio presudu, te žalbu protiv navedene presude izjavio 6. decembra 2017. godine. Prema službenoj bel ešci sudije žalba je ekspedovana pogrešnoj stranci sa pogrešnim brojem žalbe, pa je dostavljanje ponovljeno, a Viši sud u Beogradu je spise po žalbi primio 1. februara 2018. godine.

Odlučujući o žalbi tužene, Viši sud u Beogradu je presudom Gž. 2465/18 od 15. novembra 2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 7004/17 od 26. oktobra 2017. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe utvrđeno je da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajmečenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni postupak pokrenut 12. septembra 2012. godine, podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi, i da je pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Beogradu Gž. 2465/18 od 15. novembra 2019. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak trajao sedam godina i dva meseca, što može ukazivati na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Analizirajući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da predmetni parnični postupak nije bio pravno i činjenično složen.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes , bez obzira na malu vrednost spora, da se predmet spora reši u okviru standarda razumnog roka, ali da je u izvesnoj meri svojim ponašanje m, odnosno ponašanjem njegovog punomoćnika, doprineo dužini trajanja postupka. Ovo prevashodno, jer je podneo predlog za izvršenje mesno nenadležnom sudu, pa iako se u roku od mesec dana taj sud oglasio mesno nenadležnim, odlučivanje po prigovoru izvršnog poverioca, koji jeste legitimno pravno sredstvo, ipak je uticalo da postupak duže traje.

Međutim osnovni razlog dugom trajanju, najpre izvršnog, pa parničnog postupka , koji se moraju posmatrati kao jedinstvena celina, je postupanje sudova koji nisu preduzimali sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetom predlogu za izvršenje i podnetoj tužbi, odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Ispitujući ponašanje sudova, Ustavni sud, najpre, konstatuje da je prvostepeni sud, u izvršnom postupku koji je po svojoj prirodi hitan, rešenje kojim se oglasio mesno nenadležnim doneo posle mesec dana od podnošenja predloga za izvršenje, a o prigovoru podnosioca na to rešenje rešio posle još dva meseca. Rešenje o izvršenju doneto je od strane nadležnog suda posle nešto više od pet meseci, gledajući od dana podnošenja predloga za izvršenje. Međutim, tek posle dve godine i skoro pet meseci, računajući od 8. aprila 2013. godine, kao dana izjavljenog prigovora izvršenog dužnika, stavljeno je van snage rešenja o izvršenju, te određ en nastavak postupka pred parničnim sudom 8. septembra 2015. godine. Iako je u parničnom postupk u bilo zakazano i održano jedno ročište 26. oktobra 2017. godine, on je pravnosnažno okončan 15. novembra 2019. godine, posle još četiri godine i dva meseca.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 7004/17 (inicijalno predmet Osnovnog suda u Staroj Pazovi - Sudska jedinica u Staroj Pazovi Iv. 6490/12).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja postupka , doprinos podnosiocu u ovoj vrsti spora, te doprinos suda dužini trajanja postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo , pogotovu što je i podnosilac tražio da mu se dosudi taj iznos.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) i člana 47 . stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti