Odluka Ustavnog suda o povredi prava u postupku restitucije komasiranog zemljišta

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zemljoradničke zadruge, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Poništena je presuda Upravnog suda kojom je naloženo vraćanje zemljišta stečenog komasacijom, jer upravni organi i sud nisu pravilno utvrdili ko je obveznik vraćanja podržavljene imovine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7721/2021
30.11.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. z . „A .“ iz Kleka, grad Zrenjanin, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. novembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. z . „A .“ iz Kleka, grad Zrenjanin i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15516/20 od 23. aprila 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15516/20 od 23. aprila 2021. godine i određuje se da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija broj 46-00-02065/2016-13 od 28. avgusta 2020. godine.

3. Odbacuje se predlog za odlaganje izvršenja rešenja Ministarstva finansija broj 46-00-02065/2016-13 od 28. avgusta 2020. godine i presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15516/20 od 23. aprila 2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. z . „A .“ iz Kleka, grad Zrenjanin, preko punomoćnika G . M, advokata iz Zrenjanina, podnela je Ustavnom sudu, 3. juna 2021. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15516/20 od 23. aprila 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno:

- da je u KO Zrenjanin III, gde se nalazi poljoprivredno zemljište koje je podnosilac obavezan da vrati u predmetnom postupku pred Agencijom za restituciju, sproveden postupak komasacije; da su u tom postupku prestala prava na zemljištu unetom u komasacionu masu, a na originarni način stečena prava na zemljištu dobijenom iz komasacione mase;

- da bivši vlasnik zemljišta koje je nakon oduzimanja bilo predmet komasacije ima pravo na vraćanje zemljišta koje je dobijeno iz komasacione mase za to zemljište, u skladu sa odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i Uredbe o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine, ali da ne postoji mogućnost da se umesto oduzetog, a potom komasiranog zemljišta, vraća zemljište iz fonda zadružne imovine;

- da zemljište koje je predmet zahteva za vraćanje nije pripalo podnosiocu nakon oduzimanja, niti je on to zemljište uneo u komasacionu masu;

- da je „lišeno svakog smisla“ obrazloženje rešenja drugostepenog organa da podnosilac nije dostavio dokaze da je k.p. broj …/3 stekao teretnim pravnim poslom, jer se za navedenu parcelu ne može dostaviti takav dokaz, budući da je stečena rešenjem o raspodeli komasacione mase, kao i sve druge parcele u KO Zrenjanin III;

- da je tokom predmetnog upravnog postupka podnosilac dostavio dokaze da je u toj katastarskoj opštini izvršeno razgraničenje poljoprivrednog zemljišta u skladu sa Zakonom o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine i da je nakon toga u katastru nepokretnosti upisana državna svojina za imovinu za koju zadruga nije dostavila dokaze o sticanju teretnim pravnim poslom, a društvena svojina za imovinu za koju su takvi dokazi dostavljeni;

- da osporena presuda ne sadrži ocenu ključnih navoda tužbe, da se radi o „očiglednom pravnom nasilju“ i da je podnosiocu oduzeta imovina protivno odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Ustavnom žalbom se predlaže da Sud utvrdi povredu označenih prava i poništi osporeni akt.

Podneskom od 14. septembra 2021. godine podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud odloži izvršenje presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15516/20 od 23. aprila 2021. godine i rešenja Ministarstva finansija broj 46-00-02065/2016-13 od 28. avgusta 2020. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Delimičnim rešenjem Agencije za restituciju – Područna jedinica Novi Sad (dalje u tekstu: Agencija) broj 46-009134/2012 od 14. januara 2019. godine, u tački 1. dispozitiva, usvojen je zahtev, vraćena imovina i utvrđeno pravo svojine zakonskim naslednicima bivšeg vlasnika R. M . na 12581/378056 idealnih delova k.p. broj …/3, ukupne površine 37 ha 80 a 56 m2, KO Zrenjanin III , koja je zadružna svojina Z. z . „A .“ iz Kleka, grad Zrenjanin. U tački 3. dispozitiva rešenja naloženo je organu nadležnom za upis prava na nepokretnostima da, po pravnosnažnosti ovog rešenja, izvrši upis prava svojine u skladu sa tačkom 1. dispozitiva. Predmetnim delimičnim rešenjem Agencije odbijen je kao neosnovan zahtev u odnosu na k.p. br. …/3 i … i određeno da će o preostalom delu zahteva biti naknadno odlučeno ( tač. 5. i 6. dispozitiva). Agencija je u obrazloženju predmetnog rešenja najpre konstatovala: da je predmet zahteva, pored ostalog, deo k.p. broj …/33 u površini od 1 ha 29 a 28 m2; da je rešenjem Sekretarijata za upravno-prave poslove SO Zrenjanin broj 3-475/884/67 od 7. novembra 1967. godine, na osnovu Zakona o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonizaciji R. M . oduzeto, pored ostalog, zemljište na k.p. broj …/33 u površini od 1 ha 29 a 28 m2; da je za navedenu parcelu sprovedena komasacija; da je određeno izvođenje dokaza veštačenjem, kako bi se utvrdilo koje je zemljište dobijeno iz komasacione mase pogodno za naturalno vraćanje u ovoj upravnoj stvari, u skladu sa odredbama čl. 24. i 25. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (dalje u tekstu: Zakon).

U obrazloženju predmetnog rešenja Agencije je dalje navedeno: da je sudski veštak nalaz izradio u skladu sa članom 2. Uredbe o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine (dalje u tekstu: Uredba); da je u nalazu i mišljenju veštaka geodetske struke predloženo da se vrati 12581/378056 idealnih delova k.p. broj …/3, na kojoj nema izgrađenih objekata i koja ima izlaz na put; da je u listu nepokretnosti broj 2300 KO Zrenjanin III na navedenoj parceli ukupne površine 37 ha 80 a 56 m2 upisana zadružna svojina Z. z . „A .“ iz Kleka, grad Zrenjanin. Prvostepeni organ je, polazeći od odredaba čl. 2. i 15, člana 24. stav 2, člana 25. stav 1. tač. 1) i 2) i člana 26. stav 1) Zakona i člana 2. st. 2. i 3. Uredbe, ocenio da su ispunjeni uslovi da se podnositeljkama zahteva vrati zemljište koje je dobijeno iz komasacione mase i da nema smetnji za vraćanje predmetne imovine u naturalnom obliku, budući da podnosilac ustavne žalbe nije dokazao da je k.p. broj …/3 stekao teretnim pravnim poslom.

Rešenjem Ministarstva finansija broj 46-00-02065/2016-13 od 28. avgusta 2020. godine odbijene su žalbe podnosilaca ustavne žalbe, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za poljoprivredno zemljište i podnosilaca zahteva za vraćanje imovine izjavljene protiv predmetnog delimičnog rešenja Agencije. Drugostepeni organ je konstatovao da je u žalbi Z . z . „A .“ iz Kleka, grad Zrenjanin, navedeno: da je žalilac na originarni način stekao prava na k.p. …/3; da je zadružna svojina na toj parceli upisana u skladu sa odredbom člana 108. stav 1. Zakona o zadrugama i u skladu sa Zakonom o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, bez ponovne ocene isprava o sticanju od strane nadležnog organa za upis prava na nepokretnostima, te nema zakonskog osnova da u drugim postupcima ponovo dokazuje pravo vlasništva nad istim zemljištem; da ni po odredbama Zakona, ni Uredbe, ne postoji mogućnost da se umesto oduzetog, a potom komasiranog zemljišta, vraća zemljište iz fonda zadružne imovine; da k.p. broj …/33, koja je predmet zahteva za vraćanje, nije pripala žaliocu nakon oduzimanja, niti je on tu parcelu uneo u komasacionu masu. Drugostepeni organ je, takođe, konstatovao da je u žalbi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za poljoprivredno zemljište navedeno da deo k.p. …/3 nije mogao biti vraćen pobijanim rešenjem Agencije, budući da nije uvršten u Fond za vraćanje katastarskih parcela koje su nakon oduzimanja bile predmet komasacije. Po oceni drugostepenog organa, neosnovani su „navodi žalbe da je k.p. …/3 stečena teretnim pravnim poslom, odnosno da je zadružna svojina na toj parceli upisana u skladu sa zakonom“, budući da nisu dostavljeni dokazi o tome da je žalilac tu parcelu stekao teretnim pravnim poslom. Takođe je ocenjeno neosnovanim pozivanje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za poljoprivredno zemljište na član 1. i član 2. stav 3. Uredbe, jer su tom uredbom uređeni kriterijumi za vraćanje zemljišta u svojini Republike Srbije, što nije slučaj u ovoj pravnoj stvari, budući da je k.p. …./3 upisana kao zadružna svojina Zemljoradničke zadruge „A.“ iz Kleka, grad Zrenjanin.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15516/20 od 23. aprila 2021. godine odbijena je kao neosnovana tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe pobijao zakonitost konačnog rešenja Ministarstva finansija. Upravni sud je u osporenoj presudi konstatovao da je podnosilac, pored ostalog, istakao da je postupak komasacije izvršen pre razgraničenja državne i društvene svojine i da se u odnosu na nove parcele koje su dobijene iz komasacione mase u postupku razgraničenja nije ni mogao utvrđivati pravni osnov sticanja prava korišćenja, jer su te parcele stečene originarnim putem, već se način sticanja utvrđivao u odnosu na parcele koje je učesnik komasacije uneo u komasacionu masu. Upravni sud je prihvatio u svemu razloge drugostepenog organa na kojima je zasnovana odluka o žalbi i našao da tužba ne sadrži nijedan navod koji nije ocenjen u upravnom postupku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik PC“, br. 72/11 i 108/13) propisano je: da se pod „podržavljenom imovinom“ podrazumeva imovina koja je na osnovu propisa iz člana 2. ovog zakona oduzeta i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu (član 3. tačka 2)); da je obveznik vraćanja podržavljene imovine u naturalnom obliku, osim Republike Srbije, zadruga, koja je, na dan stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik, držalac ili nosilac prava korišćenja, odnosno raspolaganja na podržavljenoj imovini - u odnosu na pravo koje joj pripada (član 9. stav 1.); da se o vim zakonom vraćaju nepokretne i pokretne stvari u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, u državnoj, društvenoj i zadružnoj svojini, osim stvari u svojini zadrugara i društvenoj i zadružnoj svojini koje je imalac stekao uz naknadu (član 15. stav 1.); da su p redmet vraćanja podržavljene nepokretnosti, pored ostalih, poljoprivredno zemljište (član 15. stav 2.); da se bivšem vlasniku vraća pravo svojine na poljoprivrednom i šumskom zemljištu i šumama, oduzetim primenom propisa iz člana 2. ovog zakona (član 24. stav 1.); da u koliko je oduzeto poljoprivredno, odnosno šumsko zemljište bilo predmet komasacije, odnosno arondacije nakon oduzimanja, bivši vlasnik ima pravo na vraćanje zemljišta koje je dobijeno iz komasacione mase za to zemljište (član 24. stav 2.); da se n e vraća pravo svojine na poljoprivrednom i šumskom zemljištu ako je, na dan stupanja na snagu ovog zakona - na katastarskoj parceli izgrađen objekat koji je u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona, ako je neophodna nova parcelacija zemljišta radi obezbeđivanja pristupnog puta za zemljište koje je predmet zahteva za vraćanje ili ako je zemljište u društvenoj, odnosno zadružnoj svojini stečeno teretnim pravnim poslom (član 25. stav 1. tač. 1), 2) i 3)); da Agencija utvrđuje sve činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o zahtevu i donosi rešenje kojim, pored ostalog, utvrđuje korisnika, imovinu koja se vraća, odnosno za koju se daje obeštećenje (član 47. stav 1.) .

Uredbom o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine („Službeni glasnik RS“, broj 29/18) bliže su uređeni kriterijumi za vraćanje poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta u svojini Republike Srbije na području katastarskih opština u kojima je nakon oduzimanja sproveden postupak komasacije, odnosno arondacije zemljišta, kao i kriterijumi za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta koje se ne vraća u postupku vraćanja oduzete imovine (član 1.).

Odredbama člana 2. Uredbe predviđeno je: da pojam „komasaciona masa“ iz člana 24. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju podrazumeva komasirano poljoprivredno, odnosno šumsko zemljište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazilo oduzeto zemljište ili komasirano područje susedne jedinice lokalne samouprave (stav 1.); da pojam „za to zemljište“ iz člana 24. stav 2. Zakona znači da će se na vraćanje poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta koje je bilo predmet komasacije, odnosno arondacije, shodno primenjivati kriterijumi utvrđeni Tehničkim uputstvom za izvođenje geodetsko-tehničkih radova u postupku vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda (stav 2.); da će Uprava za poljoprivredno zemljište, u roku od 15 dana od stupanja na snagu ove uredbe, a nakon što joj Agencija za restituciju dostavi podatke o površinama poljoprivrednog zemljišta koje se potražuju u katastarskim opštinama u kojima je nakon oduzimanja sproveden postupak komasacije, utvrditi katastarske parcele u državnoj svojini u površini koja će biti dovoljna da se do kraja sprovede postupak vraćanja imovine, a koje mogu biti predmet vraćanja u smislu Zakona i ove uredbe i te podatke dostaviti Agenciji (stav 3.).

5. Podnosilac ustavne žalbe prevashodno ukazuje na to da zemljište koje je predmet zahteva za vraćanje imovine nije pripalo njemu nakon oduzimanja i da on to zemljište nije uneo u komasacionu masu. Dalje se ističe da je neprihvatljivo stanovište Upravnog suda da je podnosilac trebalo da dokaže da je stekao teretnim pravnim poslom k.p. …/3, koja je u postupku restitucije dodeljena zakonskim naslednicima bivšeg vlasnika iz komasacione mase .

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da se ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda.

Ustavni sud je najpre konstatovao da je k.p. broj …/33 oduzeta od bivšeg vlasnika primenom Zakona o agrarnoj reformi i unutrašnjoj kolonizaciji, da je u predmetnom postupku restitucije utvrđeno da je za tu parcelu sprovedena komasacija i da je delimičnim rešenjem Agencije zakonskim naslednicima bivšeg vlasnika utvrđeno pravo svojine na k.p. …/3, koja je upisana kao zadružna svojina i koju je podnosilac ustavne žalbe stekao na osnovu rešenja o raspodeli komasacione mase. Agencija je odluku zasnovala na odredbama čl. 15, 24. i 25. Zakona i člana 2. i 3. Uredbe. Iz obrazloženja rešenja drugostepenog organa proizlazi da, prema stanovištu toga organa, nema mesta primeni Uredbe, budući da su njome uređeni kriterijumi za vraćanje zemljišta u svojini Republike Srbije, a u konkretnom slučaju je reč o zadružnoj svojini. Upravni sud je odluku o odbijanju tužbe podnosioca ustavne žalbe zasnovao na navedenim odredbama Zakona, prihvatajući u svemu razloge navedene u pobijanom rešenju drugostepenog organa.

Po nalaženju Ustavnog suda, u postupku koji je okončan osporenim aktom bilo je sporno sledeće pravno pitanje: ako je poljoprivredno zemljište nakon podržavljenja bilo predmet komasacije, da li obveznik vraćanja može biti lice koje je nosilac prava na zemljištu dobijenom iz komasacione mase, ako to lice nije steklo prava na zemljištu koje je predmet zahteva za vraćanje, nakon njegovog podržavljenja.

Ustavni sud je najpre konstatovao da iz navedenih odredaba Zakona proizlazi: da obveznik vraćanja podržavljene imovine u naturalnom obliku može biti i zadruga, koja je, na dan stupanja na snagu tog zakona, vlasnik, držalac ili nosilac prava korišćenja, odnosno raspolaganja na podržavljenoj imovini; da se ne vraća pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu ako je, na dan stupanja na snagu ovog zakona, zemljište u društvenoj svojini stečeno teretnim pravnim poslom; da se umesto podržavljenog poljoprivrednog zemljišta koje je bilo predmet komasacije nakon oduzimanja, bivšem vlasniku za to zemljište dodeljuje zemljište koje je dobijeno iz komasacione mase . Iz odredaba Uredbe proizlazi da se, umesto poljoprivrednog zemljišta koje je bilo predmet komasacije nakon oduzimanja, bivšem vlasniku utvrđuje pravo svojine na zemljištu u državnoj svojini, prevashodno na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazilo oduzeto zemljište, koje Uprava za poljoprivredno zemljište utvrđuje po prijemu podataka od Agencije o komasiranom zemljištu koje se potražuje u postupku restitucije. Iz toga dalje sledi da se Uredba primenjuje u situaciji kada je u postupku restitucije utvrđeno da obveznik vraćanja nije stekao teretnim pravnim poslom prava na podržavljenom zemljištu koje je predmet zahteva za vraćanje, odnosno da je to zemljište u državnoj svojini.

Polazeći od navedenih odredaba zakona, Ustavni sud smatra da je u predmetnom postupku moralo biti razjašnjeno ko je obveznik vraćanja k.p. broj …./33, koja je oduzeta od bivšeg vlasnika. Naime, Agencija je u postupku donošenja predmetnog rešenja odredila veštačenje radi utvrđivanja „koje je zemljište dobijeno iz komasacione mase pogodno za naturalno vraćanje“, pozivajući se na odredbe čl. 2. i 3. Uredbe, na osnovu koje se u postupku restitucije može dodeliti samo zemljište koje je u državnoj svojini i čija primena podrazumeva da je u postupku utvrđeno da je Republika Srbija obveznik vraćanja k.p. broj …./33. Po oceni Ustavnog suda, međutim, iz predmetnog rešenja Agencije proizlazi da je kao obveznik vraćanja podržavljene parcele određen podnosilac ustavne žalbe , iako u postupku nije utvrđeno da je stekao prava na toj parceli nakon oduzimanja, a pre komasacije. Sud, s tim u vezi, konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe isticao da k.p. broj …/33, koja je predmet zahteva za vraćanje, nije pripala njemu nakon oduzimanja, niti je on tu parcelu uneo u komasacionu masu, ali ove navode podnosioca nisu ocenili ni drugostepeni organ, niti Upravni sud. Takođe, iz obrazloženja rešenja drugostepenog organa, koje je prihvatio Upravni sud, proizlazi ocena tog organa da nema mesta primeni Uredbe, na osnovu koje se u postupku restitucije dodeljuju parcele iz državne svojine, budući da je k.p. broj …/3 upisana kao zadružna svojina, a da podnosilac ustavne žalbe nije dokazao da je tu parcelu stekao teretnim pravnim poslom. Po nalaženju ovog suda, navedeno stanovište nema ustavnopravnog utemeljenja, budući da se u postupku restitucije najpre utvrđuje ko je nakon podržavljenja zemljišta koje je predmet zahteva za vraćanje bi o nosilac prava na tom zemljištu, jer je to lice , odnosno njegov pravni sledbenik, o bveznik vraćanja zemljišta, ako je ono pribavljeno bez naknade . U protivnom, ako je stečeno teretnim pravnim poslom, obveznik vraćanja je Republika Srbija, a ako je zemljište nakon podržavljenja bilo predmet komasacije, bivši vlasnik ima pravo na vraćanje zemljišta koje je dobijeno iz komasacione mase, ali isključivo iz zemljišta koje je u svojini Republike Srbije.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji je okončan osporenim aktom proizvoljnom primenom materijalnog prava podnosiocima zahteva za restituciju utvrđeno pravo svojine na k.p. broj …/3, koju je podnosilac ustavne žalbe stekao na osnovu rešenja o raspodeli komasacione mase. Ustavni sud je stoga utvrdio povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je , imajući u vidu prirodu utvrđene povrede prava u konkretnom slučaju, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 15516/20 od 23. aprila 2021. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija broj 46-00-02065/2016-13 od 28. avgusta 2020. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio preuranjenim zahtev ustavne žalbe da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, imajući u vidu da će, nakon poništavanja osporene presude Upravnog suda, biti ponovo ispitana zakonitost rešenja Ministarstva finansija kojim je okončan predmetni upravni postupak.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u preostalom delu odbacio, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio predlog za odlaganje izvršenja pojedinačnog akta, jer je doneo konačnu odluku o ustavnoj žalbi. Pored navedenog, Ustavni sud konstatuje da se u postupku po ustavnoj žalbi može, do donošenja odluke o ustavnoj žalbi, odložiti izvršenje samo onog pojedinačnog akta ili radnje protiv kojih je izjavljena ustavna žalba.

9. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 3) i 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u postupku restitucije komasiranog zemljišta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti