Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka prekršajnih organa. Podnosilac u suštini traži preispitivanje zakonitosti i utvrđenog činjeničnog stanja, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda, već predstavlja zahtev za instancionom kontrolom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-773/2008
24.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zvonka Đokića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Zvonka Đokića izjavljena protiv rešenja Opštinskog organa za prekršaje u Valjevu Up. 7-5062/08 od 13. juna 2008. godine i rešenja Veća za prekršaje u Valjevu Vp. I 2122/08 od 20. juna 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zvonko Đokić iz Valjeva podneo je Ustavnom sudu 4. jula 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U ustavnoj žalbi podnosilac navodi da je osporenim prvostepenim rešenjem oglašen odgovornim za dva prekršaja, a da je u postupku po njegovoj žalbi to rešenje preinačeno, tako što je žalba odbijena u odnosu na prekršaj iz tačke 1. izreke, dok je za prekršaj iz tačke 2. postupak obustavljen. Podnosilac ustavne žalbe ističe da nije bio uredno pozvan na pretres zakazan za 16. maj 2008. godine, te nisu bile ispunjene pretpostavke da se, na osnovu člana 78. stav 2. Zakona o prekršajima sprovede postupak bez prethodnog saslušanja okrivljenog, jer u pozivu nije navedeno u kom svojstvu se okrivljeni poziva i koji prekršaj mu se stavlja na teret. Podnosilac takođe ističe da je prvostepeno rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Valjevu Up. 7-6405/08 od 27. maja 2008. godine ukinuto rešenjem Veća za prekršaje u Valjevu Vp. I 2032/08 od 12. juna 2008. godine, a rešenje koje se osporava ustavnom žalbom je doneto 13. juna 2008. godine. Po mišljenju podnosioca, to što je rešenje u ponovnom postupku doneto dan posle donošenja drugostepenog rešenja, ukazuje da prvostepeni organ za prekršaje nije sproveo postupak posle ukidanja rešenja o prekršaju. Nalazeći da su u predmetnom prekršajnom postupku učinjene „flagrantne povrede prava okrivljenog na odbranu“, podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud osporena rešenja poništi kao nezakonita i protivustavna.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) istovetna je članu 170. Ustava.

3. U postupku ispitivanja ispunjenosti procesnih pretpostavki za postupanje po ovoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Valjevu Up. 7-6405/08 od 27. maja 2008. godine okrivljeni Zvonko Đokić iz Valjeva, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen je odgovornim, jer je prilikom inspekcijskog nadzora u SUR „10“ sa poslovnim sedištem u Valjevu, zatečena Jelena Nestorović iz Priboja kako obavlja poslove konobara, a da poslodavac Zvonko Đokić nije sa njom zaključio ugovor o radu i nije podneo prijavu na obavezno socijalno osiguranje, iako ista nije član njegovog porodičnog domaćinstva, čime je izvršio prekršaj „iz člana 273. stav 2. u vezi stava 1. tačka 2. Zakona o radu, pa se na osnovu istog propisa člana 38. stav 1. tačka 1. ZOP-a“ kažnjava novčanom kaznom od 30.000 dinara.

Rešenjem Veća za prekršaje u Valjevu Vp. I 2032/08 od 12. juna 2008. godine ukinuto je rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Valjevu Up. 7-6405/08 od 27. maja 2008. godine i spisi predmeta vraćeni prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da je izreka pobijanog rešenja nerazumljiva, jer iz činjeničnog opisa proizlazi da je reč o dve radnje kojima su učinjena dva prekršaja, dok se u izreci obe radnje kvalifikuju kao jedan prekršaj.

Osporenim rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Valjevu Up. 7-5062/08 od 13. juna 2008. godine, u tački 1. izreke, okrivljeni Zvonko Đokić iz Valjeva, vlasnik SUR „10“, oglašen je odgovornim za prekršaj iz člana 273. stav 3. u vezi stava 1. tačka 2. Zakona o radu, zato što je prilikom inspekcijskog nadzora u SUR „10“ utvrđeno da je zatečena Jelena Nestorović iz Priboja kako obavlja poslove konobara, a da poslodavac Zvonko Đokić nije sa imenovanom zaključio ugovor o radu pre stupanja na rad, čime je izvršio prekršaj „iz člana 273. stav 3. u vezi stava 1. tačka 2) Zakona o radu. U tački 2. izreke rešenja okrivljeni Zvonko Đokić iz Valjeva je oglašen odgovornim jer kao poslodavac za pomenutu radnicu nije podneo prijavu na obavezno socijalno osiguranje, iako ista nije član porodičnog domaćinstva, čime je izvršio prekršaj iz člana 213. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pa se na osnovu istih propisa člana 38. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima kažnjava za prekršaj pod tačkom 1. novčanom kaznom od 25.000 dinara, a za prekršaj pod tačkom 2. novčanom kaznom od 5.000 dinara. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je okrivljenom uredno uručen poziv za saslušanje za 25. jun 2007. i 16. maj 2008. godine, ali da se isti nije odazvao pozivu ni opravdao izostanak, niti je dostavio pismenu odbranu, te nije iskoristio zakonsku mogućnost da se izjasni o navodima zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Takođe je navedeno da je na osnovu zapisnika Republičkog inspektora rada i kopije ugovora o radu utvrđeno da okrivljeni kao poslodavac nije sa pomenutom radnicom, koja nije član njegovog domaćinstva, zaključio ugovor o radu, niti je za istu podneo prijavu na obavezno socijalno osiguranje, već je to učinio nakon izvršenje kontrole. Prvostepeni organ je rešenje doneo bez saslušanja okrivljenog, a na osnovu člana 78. stav 2. Zakona o prekršajima, jer je ocenio da, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, saslušanje istog nije nužno za donošenje pravilne i zakonite odluke u ovoj prekršajnoj stvari.

Osporenim rešenjem Veća za prekršaje u Valjevu Vp. I 2122/08 od 20. juna 2008. godine preinačeno je rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Valjevu Up. 7-5062/08 od 13. juna 2008. godine, tako što je obustavljen prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 213. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jer nema dokaza da je okrivljeni počinio prekršaj, dok je odbijena kao neosnovana žalba u odnosu na prekršaj iz člana 273. stav 3. u vezi stava 1. tačka 2) Zakona o radu, pa je prvostepeno rešenje u tom delu potvrđeno. Navodeći razloge za odbijanje žalbenih navoda koji se odnose na to da okrivljeni nije bio uredno pozvan na pretres zakazan za 16. maj 2008. godine, donosilac osporenog rešenja je istakao da je u postupku utvrđeno da je okrivljeni odbio da primi poziv za taj pretres, što je i konstatovano na povratnici. Takođe, ocenjeno je da je iz dokaza izvedenih u toku prvostepenog postupka, a posebno zapisnika koji su potpisali okrivljeni i zatečena radnica, pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, a time i osnovanost zahteva kojim se okrivljeni tereti za učinjeni prekršaj.

4. Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava na koje se ustavnom žalbom poziva. Po oceni Ustavnog suda, tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da prvostepeni organ za prekršaje nije sproveo postupak posle ukidanja rešenja o prekršaju zasniva se na činjenici da je rešenje u ponovnom postupku doneto dan posle donošenja drugostepenog rešenja. U vezi sa ovim navodima, Ustavni sud ističe da je rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Valjevu Up. 7-6405/08 od 27. maja 2008. godine ukinuto zbog nerazumljive izreke, što predstavlja bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 251. stav 1. tačka 14) Zakona o prekršajima. Budući da u izreci navedenog rešenja nisu bile razdvojene radnje dva prekršaja, već su kvalifikovane kao jedan prekršaj, prvostepenom organu je naloženo da u ponovnom postupku navedenu povredu otkloni, tako što će u izreci rešenja razdvojiti radnje dva prekršaja i utvrditi odgovornost okrivljenog za svaki prekršaj posebno. Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski organ za prekršaje u Valjevu u ponovnom postupku doneo osporeno rešenje Up. 7-5062/08 od 13. juna 2008. godine, u kome je u svemu postupio u skladu sa primedbama Veća za prekršaje u Valjevu.

Ustavni sud je takođe utvrdio da je podnosilac u žalbi protiv osporenog prvostepenog rešenja već isticao da nije bio uredno pozvan na pretres zakazan za 16. maj 2008. godine i da je u osporenom rešenju Veća za prekršaje u Valjevu Vp. I 2122/08 od 20. juna 2008. godine taj žalbeni navod ocenjen kao neosnovan, jer je utvrđeno da je podnosilac odbio da primi poziv za ispitivanje zakazano za taj dan, kao i da je prethodni poziv lično primio, ali se nije odazvao. Ponovo ističući ove navode u ustavnoj žalbi, podnosilac od Ustavnog suda u stvari zahteva da kao instancioni sud ispita pravilnost i zakonitost osporenog rešenja Veća za prekršaje u Valjevu.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se još jednom ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite po ustavnoj žalbi, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, pa se stoga i razlozi ustavne žalbe moraju zasnivati isključivo na konkretnim navodima kojima se ukazuje na povredu odredaba Ustavom zajemčenih prava, a sa stanovišta njihove Ustavom utvrđene sadržine.

Po oceni Ustavnog suda, iz ustavne žalbe i dostavljenih dokaza ne proizlazi očigledno da su osporena rešenja u predmetnom prekršajnom postupku doneta pogrešnom ili arbitrernom ocenom dokaza ili proizvoljnom, odnosno arbitrernom primenom materijalnog prava. Imajući u vidu da se u podnetoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da ocenjujući zakonitost osporenih rešenja postupa kao viši sud u odnosu na donosioce rešenja, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti