Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neurednu, jer podnositeljka ni nakon naloga za uređenje nije navela ustavnopravne razloge za povredu prava, već je od Suda tražila da postupa kao instancioni sud i preispita zakonitost osporene presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodanke Adamović iz sela Luka, opština Bor, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slobodanke Adamović izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1011/08 od 27. maja 2005. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodanka Adamović iz sela Luka, opština Bor, je 9. jula 2008. godine, preko punomoćnika - advokata Dušana P. Predića iz Bora, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci.

2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve elemente propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07). Naime, ustavna žalba ne sadrži naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge i navode iz čije sadržine proizlazi povreda ili uskraćivanje označenog ustavnog prava ili slobode, kao ni zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), dopisom od 11. novembra 2009. godine, obavestio advokata Dušana P. Predića o nedostacima koji sprečavaju postupanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi i naložio da, u roku od 15 dana po prijemu dopisa, dostavi uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu u kojoj će navesti nedostajuće podatke, uz upozorenje da će ustavna žalba biti odbačena, ukoliko se u ostavljenom roku ne otklone nedostaci koji onemogućavaju da se po njoj postupa.

Podnositeljka ustavne žalbe je 16. novembra 2009. godine dostavila podnesak kojim je dopunila ustavnu žalbu, navodeći da joj je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i razloge zbog kojih smatra da joj je označeno pravo povređeno, sa zahtevom da se ponište presuda Opštinskog suda u Boru P. 909/07 od 27. decembra 2007. godine i presuda Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1011/08 od 27. maja 2005. godine.

3. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1 Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u dopuni ustavne žalbe, kao ni u ustavnoj žalbi, ne navode ustavnopravni razlozi na kojima bi se zasnivala tvrdnja o povredi označenog ustavnog prava. Naime u dopunjenoj ustavnoj žalbi se navodi činjenično stanje utvrđeno u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, a povreda Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje se obrazlaže, pre svega, navodima podnositeljke da osporena presuda Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1011/08 od 27. maja 2005. godine i presuda Opštinskog suda u Boru P. 909/07 od 27. decembra 2007. godine koja je potvrđena navedenom drugostepenom presudom, nisu utemeljene na osnovnim načelima obligacionog prava, pri čemu se poziva na odredbe Zakona o obligacionim odnosima kojima se garantuju ta načela. Dakle, iz sadržine dopunjene ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka ustavne žalbe, u suštini, zahteva da Ustavni sud još jednom ispita zakonitost osporene presude Okružnog suda u Zaječaru, odnosno da postupa kao instancioni sud.

U tom smislu Ustavni sud ukazuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja, pa se stoga i razlozi ustavne žalbe moraju zasnivati isključivo na jasnim navodima kojima se ukazuje na povredu konkretnog Ustavom garantovanog prava, a sa stanovišta njegove ustavnim odredbama utvrđene sadržine. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe u ostavljenom roku nije otklonila nedostatke ustavne žalbe koji onemogućavaju da se po njoj postupa, jer ni u dopuni ustavne žalbe ne navodi razloge koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već od Ustavnog suda traži da oceni zakonitost osporene presude Okružnog suda u Zaječaru, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao neurednu.

5. Polazeći od iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti