Nepostojanje povrede načela ne bis in idem kada je prekršajni postupak prekinut zbog krivičnog

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu kojom se tvrdi povreda načela ne bis in idem. Utvrđeno je da nije bilo dvostrukog suđenja jer je prekršajni postupak blagovremeno prekinut zbog pokretanja krivičnog postupka za isti događaj, u kojem je podnosilac pravnosnažno osuđen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. T . iz Divljaka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. T . izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Kž. 253/14 od 24. jula 2014. godine u odnosu na istaknutu povredu prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. T . iz Divljaka je , 9. oktobra 201 4. godine, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Užicu Kž. 253/14 od 24. jula 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je osporenom presudom potvrđena prvostepna presuda kojom je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda. Podnosilac smatra da mu je povređeno prav o na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, jer mu je „suđeno povodom iste stvari i u prekršajnom i u krivičnom postupku“ i dodaje da je „istina da je prekršajni postupak pred Prekršajnim sudom u Požegi - Odeljenje suda u Arilju, rešenjem Pr. 2 888/12 od 20. marta 2014. godine prekinut do pravosnažnosti odluke u krivičnom postupku“, ali da „u situaciji kada se povodom istog događaja okrivljeni u dva postupka goni za isto kažnjivo delo obaveza suda je da jedan postupak u potpunosti obustavi, a ne da ga prekida“. Podnosilac ukazuje i da je rešenjem Prekršajnog suda u Požegi - Odeljenje u Arilju Pr. 2888/12 od 11. avgusta 2014. godine obustavljen prekršajni postupak protiv njega zbog nastupanja apsolutne zastarelosti za vođenja prekršajnog postupka i smatra da nakon što mu je navedena odluka dostavljena 20. avgusta 2014. godine „ nije bilo mesta daljem krivičnom gonjenju“. Takođe, podnosilac u ustavnj žalbi ističe i povredu prava na pravično suđenje, jer „u prekršajnom i krivičnom postupku postoji nesaglasnost oko vremena radnje izvršenja dela“ i dodaje da je u krivičnom postupku oglašen krivim za krivično delo koje je izvršio 6. avgusta 2012. godine, a da mu je u prekršajnom postupku stavljeno na teret da je radnju navodno izvršio 5. avgusta 2012. godine „iako je evidentno da se radi o istom događaju“. Dodaje da se Viši sud u Užicu u osporenoj odluci uopšte nije izjasnio o ovim primedbama iznetim u žalbi protiv prvostepene presude „uprkos tome što je vreme izvršenja dela bitan element radnje izvršenja krivičnog dela“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava i prava na naknadu nematerijlane štete , te poništi osporenu presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe su povodom istog životnog događaja pokrenuta dva sudska postupka, i to prvo prekršajni, a potom krivični postupak.

A) Činjenice koje se odnose na prekršajni postupak

U prekršajnom postupku koji je pokrenut 15. avgusta 201 2. godine pred Prekršajnim sudom u Požegi – Odeljenje u Arilju u predmetu Pr. 2888/12 podnosiocu ustavne žalbe stavljeno je na teret da je „dana 5. avgusta 2012. godine, oko 17.00 časova, M.S. išla seoskim lokalnim putem u D. prema svojoj kući, kada je iz suprotnog pravca naišao S . koji je počeo da viče na nju i psuje joj majku, a zatim bez ikakvog razloga je udario u pred elu lica, a kada je pala na zemlju je nastavio da je udara nogama i rukama po telu, nanevši joj vidne povrede u vidu krvnih podliva koji su zapaženi od strane policijskih službenika, zbog kojih je morala da se vrati u Dom zdravlja Arilje gde joj je ukazana lekarska pomoć, čime bi učinio prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru “.

Rešenjem Prekršajnog suda Požegi – Odeljenje u Arilju Pr. 2888/12 od 20. marta 201 4. godine je prekinuto vođenje prekršajnog postupka prodiv podnosioca ustavne žalbe, jer je za isto delo protiv okrivljenog pokrenut krivični postupak, te je odlučeno da će se postupak nastaviti kada prestanu smetnje koje su izazvale prekid. Donošenju navedenog rešenja su prethodili dopisi koje je Prekršajni sud u Arilju upućivao Osnovnom sudu u Požegi (još od 7. novembra 2013. godine, od kada u prekršajnom postupku nisu preuzimane bilo kakve radnje), a radi dobijanja informacije da li se protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe vodi krivični postupak povodom istog događaja.

Prekršajni sud u Požegi – Odeljenje u Arilju je 11. avgusta 2014. godine doneo rešenje kojim je obustavio prekršajni postupak protiv podnosioca ustavne žalbe, usled nastupanja apsolutne zastarelosti za vođenje postupka.

B) Činjenice koje se odnose na krivični postupak

U krivičnom postupku koji je vođen po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužilaštva u Požegi Kt. 622/12 od 1. novembra 2012. godine, pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu K. 633/12 utvrđeno je da je podnosilac ustavne žalbe „ dana 6. avgusta 2012. godine, oko 18.00 časova, u mestu D, opština Arilje, mada je mogao da shvati značaj svoga dela i mogao da upravlja svojim postupcima, prišao oštećenoj M.S. iz D, koja se kretala pešice seoskim putem prema svojoj kući, pa je zamahnuo rukom i udario oštećenu otvorenom šakom u predelu lica, kojom prilikom je ista pala na zemlju, a zatim joj je istrgao drveni štap dužine oko 0,80 metara, sredstvo podobno da telo teško povredi i zdravlje teško naruši, pa je istim zamahnuo i udario oštećenu više puta u predelu glave i tela, nanevši joj tom prilikom lake telesne povrede u vidu hematoma u predelu leve butine veličine 10x10 cm, hematoma veličine 10x5 cm na desnoj butini, hematoma veličine 3x3 cm ispod desnog rebarnog luka, crvenila na leđima u lumbalnom delu veličine 10x3 cm , pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je delo zabranjeno “. Presudom Osnovnog suda u Požegi K. 633/12 od 2. aprila 201 4. godine, koja je postala pravnosnažna 24. jula 201 4. godine donošenjem osporene presude Višeg suda u Užicu Kž. 253/14, podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda.

Iz obrazloženja osporene drugostepene presude proizlazi, pored ostalog, da je Viši sud u Užicu iz spisa predmeta Osnovnog suda u Požegi utvrdio da je Prekršajni sud u Požegi – Odeljenje u Arilju rešenjem Pr. 2888/12 od 20. marta 2014. godine prekinuo prekršajni postupak protiv podnosioca ustavne žalbe „jer je za isto delo pokrenut krivični postupak, pri čemu prekid traje do donošenja sudske odluke u krivičnom postupku“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da niko ne može biti gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, kao i da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo (član 34. stav 4.).

Odredbama člana 122. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12 i 104/13) (u daljem tekstu: KZ) propisano je krivično delo laka telena povreda, i to, pored ostalog: da će se ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine (stav 1.); da će se, ako je takva povreda nanesena oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, učinilac kazniti zatvorom do tri godine (stav 2.) .

Odredbom člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS”, br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94, 85/05-dr zakon, 101/05-dr. zakon i 101/05) (u daljem tekstu: ZJRM) , koji je vežio u vreme donošenja prekršajnih rešenja, bilo je propisano da ko vređanjem ili zloupotrebom drugog, vršenjem nasilja nad drugim, izazivanjem tuče ili učestvovanjem u njoj, ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red i mir - kazniće se novčanom kaznom do 30.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana.

5. Ocenjujući razloge i navode u odnosu na istaknutu povredu prava na pravnu sugurnost u kaznenom pravu, Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je odredbom člana 34. stav 4. Ustava, pored ostalog, utvrđeno da niko ne može biti gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je postupak pravnosnažno obustavljen .

Ustavni sud dalje konstatuje da je Prekršajni sud u Požegi – Odeljenje u Arilju, rešenjem Pr. 2888/12 od 20. marta 201 4. godine, prekinuo vođenje prekršajnog postupka protiv podnosioca ustavne žalbe, upravo iz razloga što je povodom istog događaja protiv njega pokrenut i krivični postupak, te je odlučio da će se postupak nastaviti kada prestanu smetnje koje su izazvale prekid. Prekršajni postupak nije naknadno nastavljen, već je po sili zakona, usled nastupanja apsolutne zastarelosti obustavljen 11. avgusta 201 4. godine. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da nije došlo do povrede načela ne bis in idem (ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u Odluci Už-4751/2013 od 12. maja 2016. godine) .

S obzirom na sve napred navedeno, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčeno odredbom člana 34. stav 4. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) , ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za vođenje postupka u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije naveo razloge, niti pružio dokaze koji bi osnovano ukazivali na to da mu je osporenom presudom povređeno označeno ustavno pravo. Prema oceni Ustavnog suda, navodima podnosioca ustavne žalbe se u ovom delu (da, pored ostalog, „u prekršajnom i krivičnom postupku postoji nesaglasnost oko vremena radnje izvršenja dela“), od Suda, u suštini, zahteva da postupa kao instancioni sud, a što ovaj sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da čini.

Sledom iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Nepostojanje povrede načela ne bis in idem kada je prekršajni postupak prekinut zbog krivičnog

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti