Povreda prava E. S. na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da je E. S. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je trajao preko dve i po godine. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 300 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi E. S. iz Vlasotinaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba E. S. i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom - Odeljenje u Nišu u predmetu broj U. 19183/20 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo E. S. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. E. S. iz Vlasotinaca je 28. juna 2023. godine, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom - Odeljenje u Nišu u predmetu broj U. 19183/20, kao i protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 19183/20 od 1. juna 2023. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije. Istakla je i povrede prava na pravično suđenje i prava na delotvorno pravno sredstvo iz člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, načela zabrane diskriminacije iz člana 14. Evropske konvencije i načela iz člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju. Kako se prava i načela garantovana označenim odredbama Konvencije i Protokola jemče i utvrđuju Ustavom Republike Srbije, Ustavni sud njihove eventualne povrede ceni u odnosu na odredbe člana 21, člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, ukazano da je predmetni upravni spor trajao duže od dve i po godine i postavljen je zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta Upravnog suda – Odeljenje u Nišu U. 19183/20 i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka je 15. jula 2020. godine Ministarstvu finansija – Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak – Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Niš podnela podnesak naslovljen kao „žalba zbog ćutanja uprave Odeljenja za budžet, finansiju privredu i društvene delatnosti opštine Vlasotince“. U istom podnesku je, pored ostalog, navedeno: da žalbu ulaže zbog nedonošenja rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za 2013. godinu od strane prvostepenog organa u zakonskom roku, a u vezi rešenja drugostepenog organa broj 436-05-01656/2018-39 od 3. januara 2019. godine, kojim je poništeno rešenje prvostepenog organa broj 04-436-7344/2013 od 29. decembra 2017. godine; da je prošlo više od godinu i po dana od poništaja rešenja i predlaže da drugostepeni organ naloži prvostepenom organu donošenje rešenja u ponovnom postupku.

Drugostepni organ je dopisom od 20. jula 2020. godine naložio prvostepenom organu da u roku od dva dana od dana prijema zahteva saopšti razloge zbog kojih nije doneo odluku u zakonskom roku, a ukoliko je u međuvremenu odlučeno, da otpravak odluke sa dokazom o uručenju dostavi drugostepenom organu.

Kako prvostepeni organ nije dostavio traženo, drugostepeni organ je 19. avgusta 2020. godine, urgencijom, tražio od prvostepenog organa hitno postupanje.

Prvostepeni organ je, odlučujući o zahtevu podnositeljke, u ponovnom postupku, u izvršenju rešenja broj 436-05-01656/2018-39 od 3. januara 2019. godine, doneo rešenje broj 04-436-21/2019 od 28. avgusta 2020. godine, kojim je podnositeljki utvrđen porez na imovinu fizičkih lica za 2013. godinu u iznosu od 4.062,60 dinara. Navedeno rešenje dostavljeno je podnositeljki 1. septembra 2020. godine.

Rešenjem Ministarstva finansija – Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak – Odeljenje za drugostepeni poreski postupak Niš broj 436-05-01649/2020-39 od 11. septembra 2020. godine odbijena je žalba tužilje podneta zbog neizdavanja rešenja od strane prvostepenog organa u zakonom određenom roku, evidentirana pod brojem 465-05-01649/2020-39 od 15. jula 2020. godine, i odbijen njen zahtev za naknadu troškova upravnog postupka.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnositeljka je 28. oktobra 2020. godine podnela tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 19183/20 od 1. juna 2023. godine i odbijen je zahtev podnoszteljke za naknadu troškova upravnog spora.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ustavni sud najpre ukazuje da podnositeljka u ustavnoj žalbi konkretno i jasno ističe da joj je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno jer je od momenta podnošenja tužbe do donošenja odluke Upravnog suda proteklo duže od dve i po godine.

Polazeći od navedenog, Sud je cenio da li je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu U. 19183/20. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da je podnositeljka ustavne žalbe 28. oktobra 2020. godine podnela tužbu protiv konačnog upravnog akta, a da je Upravni sud – Odeljenje u Nišu o tužbi odlučio osporenom presudom U. 19183/20 od 1. juna 2023. godine, odnosno nakon dve godine i sedam meseci.

Ustavni sud ocenjuje da samo trajanje konkretnog upravnog spora može ukazati na prekoračenje standarda postupanja u razumnom roku. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja nadležnog suda u upravnom sporu, kao i značaja za podnositeljku prava o kome je odlučivano, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka pred tim sudom.

Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka imala interes da se o njenoj tužbi odluči u razumnom roku. Podnositeljka nije, niti je mogla doprineti trajanju predmetnog upravnog spora.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud o tužbi, bez održavanja usmene rasprave, odlučio nakon više od dve godine i sedam meseci.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom upravnom sporu povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, odlučivši kao u prvom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog upravnog spora. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Ustavni sud konstatuje da je ustavnom žalbom osporena i presuda Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 19183/20 od 1. juna 2023. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava. Istakla je i povrede prava na pravično suđenje i prava na delotvorno pravno sredstvo iz člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, načela zabrane diskriminacije iz člana 14. Evropske konvencije i načela iz člana 1. Protokola 12 uz Evropsku konvenciju. Kako se prava i načela garantovana označenim odredbama Konvencije jemče i utvrđuju Ustavom Republike Srbije, Ustavni sud njihove eventualne povrede ceni u odnosu na odredbe člana 21, člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 58. stav 1. Ustava.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljka samo formalno pozvala na povredu označenih ustavnih načela i prava, a da pri tom nije navela nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje, niti je uz ustavnu žalbu pružila dokaze da je Upravni sud u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosio drugačije odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom.

Ustavni sud, dodatno ističe, da povreda ustavnog prava mora podrazumevati određeni nivo težine i ozbiljnosti da bi mogla biti razmatrana pred ovim sudom. Procena tog nivoa je relativna stvar i zavisi od okolnosti datog slučaja, koje obuhvataju kako percepciju podnositeljke ustavne žalbe, tako i objektivni – materijalni karakter predmeta odlučivanja. Dakle, osećaj podnositeljke o povredi ustavnog prava mora biti opravdan i sa objektivnog stanovišta, što, prema oceni Ustavnog suda, a saglasno dosadašnjoj praksi Suda, u ovom ustavnosudskom predmetu nije slučaj. Naime, Ustavni sud ukazuje da u ustavnoj žalbi nije postavljeno neko pitanje koje bi bilo od šireg ili opšteg značaja za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešivši kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava E. S. na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti