Odluka Ustavnog suda o povredi više prava u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, poništava rešenja o odbijanju prigovora za ubrzanje postupka i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu u stečajnom postupku. Podnositeljki se dosuđuje naknada materijalne i nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7760/2021
06.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. P . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. P . i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Čačku R4 st. 7/21 od 19. marta 2021. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 1559/21 od 20. aprila 2021. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Čačku R4 st. 7/21 od 19. marta 2021. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 1559/21 od 20. aprila 2021. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba B. P . i utvrđuje da su joj povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu , iz člana 32. stav 1. i iz člana 58. stav 1. Ustava , u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 26/17.

4. Utvrđuje se pravo B. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 26/17. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo B. P . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 26/17, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odbacuje se zahtev B. P . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. P . iz Čačka je , 4. juna 2021. godine, preko punomoćnika R . G, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Čačku R4 st. 7/21 od 19. marta 2021. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St. 1559/21 od 20. aprila 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka ustavne žalbe je istakla i povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 26/17.

Podnositeljka ustavne žalbe ističe da je osporenim rešenjima proizvoljno odbijen kao neosnovan njen prigovor radi ubrzavanja navedenog stečajnog postupka, a posebno da je Privredni apelacioni sud pogrešno ocenio da je podnositeljki već jednom utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u istom postupku. Insistira na tome da je odbijen njen zahtev za zaštitu pomenutog ustavnog prava, što je i konstatovao Privredni sud u Čačku prilikom donošenja osporenog rešenja R4 st. 7/21 od 19. marta 2021. godine. Podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi joj pravo na naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku, kao i pravo na naknadu troškova postupka po ovoj ustavnoj žalbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i sajt Agencije za privredne registre, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Čačku P1. 18567/10 od 24. avgusta 2011. godine je usvojen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, pa je obavezana tužena K. „S .“ a.d. Čačak da isplati tužilji razliku zarade za period od februara 1997. do marta 1999. godine.

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 6. februara 2014. godine Osnovnom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika K. „S .“ a.d. Čačak, na osnovu navedene izvršne isprave. Osnovni sud u Čačku je rešenjem I. 347/14 od 18. februara 2014. godine usvojio taj predlog i odredio izvršenje.

Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Čačku R4I. 245/14 od 12. maja 2015. godine je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 347/14.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 26/17 od 26. januara 2018. godine je otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom K. „S .“ a.d. Čačak, što je poslužilo i kao razlog za donošenje rešenja Osnovnog suda u Čačku I. 174/18 od 2. februara 2018. godine, kojim je prekinut pomenuti izvršni postupak

Stečajni dužnik K. „S .“ a.d. Čačak je bilo preduzeće sa većinskim državnim kapitalom, a podnositeljka ustavne žalbe je u predmetnom stečajnom postupku prijavila svoja potraživanja iz radnog odnosa koja su joj i utvrđena.

Privredni sud u Čačku je 19. marta 2021. godine doneo osporeno rešenje R4 st. 7/21, kojim je odbio kao neosnovan prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi ubrzavanja navedenog stečajnog postupka. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je konstatovano da je rešenjem Višeg suda u Čačku R4I. 245/14 od 12. maja 2015. godine odbijen prigovor ovde predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, pa da je postupanje organa u stečajnom postupku koji je usledio bilo delotvorno.

Odlučujući o žalbi predlagača, Privredni apelacioni sud je 20. aprila 2021. godine doneo osporeno rešenje Rž St. 1559/21, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je u konkretnom slučaju predlagaču već jednom utvrđena povreda prava u izvršnom postupku, koji se sa postupkom stečaja smatra jedinstvenim, a da ne postoje nove okolnosti, niti činjenice nastale u stečajnom postupku koje bi bile razlog da se predlagaču ponovo utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 26/17 od 15. juna 2022. godine je utvrđeno da je izvršena prodaja stečajnog dužnika K. „S .“ a.d. Čačak kao pravnog lica, pa je obustavljen stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika i određeno da se postupak nastavlja prema stečajnoj masi stečajnog dužnika.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome se pobijaju rešenje Privrednog suda u Čačku R4 st. 7/21 od 19. marta 2021. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 1559/21 od 20. aprila 2021. godine, Ustavni sud je utvrdio da je tvrdnja podnositeljke o povredi prava na pravično suđenje zasnovana na navodima da je njen prigovor radi ubrzavanja postupka proizvoljno odbijen i da osporena rešenja ne sadrže odgovarajuća obrazloženja.

U tom smislu, Ustavni sud je zaključio da su postupajući sudovi zasnovali osporena rešenja na različitoj pravnoj oceni i argumentaciji. Privredni sud u Čačku je u obrazloženju osporenog rešenja R4 st. 7/21 od 19. marta 2021. godine konstatovao da je podnositeljka ustavne žalbe već vodila jedan postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je prethodio postupku kolektivnog namirenja potraživanja i koji je okončan donošenjem pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Čačku R4I. 245/14 od 12. maja 2015. godine, kojim je odbijen taj zahtev podnositeljke. Ustavni sud je dalje primetio da je postupajući prvostepeni sud samo deklarativno zaključio da se izvršni i stečajni postupak prilikom ocene o povredi prava na suđenje u razumnom roku imaju posmatrati kao jedinstven postupak, ali da iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi da je isključivo cenjena dužina trajanja stečajnog postupka. Privredni apelacioni sud je za razliku od Privrednog suda u Čačku uporište za donošenje osporenog rešenja Rž St. 1559/21 od 20. aprila 2021. godine utemeljio na potpuno drugačijem pravnom stanovištu prema kome je podnositeljki ustavne žalbe već jednom utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku i da u nastavku postupka namirenja potraživanja koji je usledio u stečajnom postupku nije bilo okolnosti koje bi dovele do ponovne povrede navedenog ustavnog prava.

Imajući u vidu razloge na kojima se bazira obrazloženje drugostepenog rešenja, Ustavni sud je ocenio da je Privredni apelacioni sud prilikom odlučivanja očito izgubio iz vida da je odbijen kao neosnovan prvi zahtev koji je podnositeljka ustavne žalbe podnela za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku namirenja njenog potraživanja iz radnog odnosa, sa pozivom na tada važeći Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koji je po prvi put omogućio zaštitu navedenog ustavnog prava u redovnom sudskom postupku. U prilog ovakvoj pravnoj oceni govori ne samo obrazloženje osporenog rešenja Privrednog suda u Čačku R4 st. 7/21 od 19. marta 2021. godine u kome je na više mesta konstatovano postojanje rešenja Višeg suda u Čačku R4I. 245/14 od 12. maja 2015. godine, već i dokumentacija priložena uz ustavnu žalbu iz koje proizlazi da je postupak po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku zbog dugog trajanja izvršnog postupka imao negativan ishod po podnositeljku. Polazeći od iznetog, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kome greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane nacionalnog suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.). Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je ocenio da osporeno drugostepeno rešenje u velikoj meri predstavlja primer odluke koja je zasnovana na očiglednoj grešci, a što je posredno dovelo do toga da Privredni apelacioni sud prilikom odlučivanja o prigovoru radi ubrzavanja ceni samo dužinu trajanja stečajnog postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine. Uzimajući u obzir stavove i ocene koji su detaljno izloženi u ovoj ustavnosudskoj odluci, Ustavni sud smatra da Privredni sud u Čačku i Privredni apelacioni sud prilikom donošenja osporenog rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, već da su osporena rešenja zasnovana na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud nalazi da osporena rešenja praktično sadrže implicitan stav prema kome se ukupno sedmogodišnje trajanje postupka namirenja potraživanja podnositeljke ustavne žalbe najpre prema pravilima izvršnog, a potom i stečajnog postupka, može smatrati razumnim.

U tom svetlu, Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) , dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao tri godine, pa da je prethodno i izvršni postupak trajao četiri godine pre nego što je prekinut postupak zbog otvaranja stečaja, Ustavni sud je ocenio da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu uzeli u obzir relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava , koju prihvata i ovaj Sud. Stoga Ustavni sud nalazi da je osporenim rešenjima proizvoljno primenjeno merodavno pravo na štetu podnositeljke ustavne žalbe.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu i utvrdio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, odlučujući kao u tački 1. izreke. Ustavni sud napominje da je sličan pravni stav izneo i u Odluci Už- 5357/2022 od 7. marta 2024. godine.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio rešenje Privrednog suda u Čačku R4 st. 7/21 od 19. marta 2021. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 1559/21 od 20. aprila 2021. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Međutim, uzimajući u obzir da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 26/17, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj Sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

S obzirom na izneto, a imajući u vidu da je postupak namirenja potraživanja podnositeljke ustavne žalbe prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao sedam godina računajući i prethodno vođen izvršni postupak, te da je predmetni stečajni postupak koji se sada vodi prema stečajnoj masi stečajnog dužnika i dalje u toku, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu i odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe da joj je u pomenutom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir da je prethodno utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Čačku da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa državnim kapitalom, istovremeno predstavlja i povredu prava podnositeljke na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnositeljki u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 26/17 povređeno i pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavn e žalb e zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 26/17. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

10. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 26/17, umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17 .) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

11. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev podnositeljke, rešavajući kao u tački 6. izreke.

12. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni s ud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi više prava u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti