Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv preduzeća u restrukturiranju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude u korist podnosioca. Dužnik je preduzeće u restrukturiranju, što potvrđuje odgovornost države. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog iznosa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7761/2015
16.03.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Dž . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. marta 2017. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba M. Dž . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 75 2/11 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 75 2/11 od 10. maja 2011. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Dž . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 9. decembra 2015. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 752/11. Istakao je i zahtev za naknadu materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi.

Podneskom od 20. februara 2017. godine podnosilac je obavesti o Ustavni sud da je po njegovom zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u označenom izvršnom postupku pravnosnažno okončan postupak pred redovnim sudovima, a dostavio je i rešenje Višeg suda u Čačku R4. I. 359/15 od 14. januara 2016. godine, kojim je njegov zahtev usvojen.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Članom 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 752/11 od 10. maja 2011. godine usvojen je predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe , na osnovu pravnosnažn ih presud a Osnovnog suda u Čačku P1. 501/08 od 30. marta 20 09. godine i P1. 231/09 od 24. avgusta 2009. godine, kojima je obavezana Kompanija „S .“ a.d. Čačak, u restrukturiranju, iz Čačka, da tužiocu, na ime neisplaćene razlike zarade, isplati opredeljene novčane iznos, kao i troškove parničnog postupka.

Pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 359/15 od 14. januara 2016. godine usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 752/11 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Istim rešenjem naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku, a podnosiocu je, na ime naknade zbog povrede označenog prava, dosuđen iznos od 20.000,00 dinara, dok je njegov zahtev za naknadu u preostalom delu, preko dosuđenog pa do traženih 2.000 evra, odbijen kao ne osnovan.

4. Ustavni sud, najpre, konstatuje da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji je u toku. Budući da je o povredi prava na suđenje u razumnom roku pravnosnažno već odlučio nadležni redovni sud, u skladu sa odredbama Zakona o uređenju sudova, kao merodavnog zakon a u konkretnom slučaju, Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žal be o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava.

Analizirajući navode ustavne žalbe u delu kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu zajemčenog član om 58. Ustava , zbog nesprovođenja izvršenj a u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 752/11, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. odnosno Protokola 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda. Međutim, Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i povrede prava na mirno uživanje imovine, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama .

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen ih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 752/12 od 10. maja 2011. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta izrazio isti stav, odlučujući o ustavnim žalbama podnosilaca koji su bili u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i ovde podnosilac ustavne žalbe (videti, između ostalih, Odluku Už-2287/2015 od 15. jula 2015. godine i Odluku Už-7797/2015 od 1. decembra 2016. godine).

U pogledu zahteva za naknadu troškova ustavnosudskog postupka, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu odredbe člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na : www.ustavni.sud.rs).

5. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv preduzeća u restrukturiranju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti