Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao 18 i po godina. Podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete zbog značajne neaktivnosti prvostepenog suda, dok se žalba odbacuje u delu o pravičnosti suđenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7773/2020
28.09.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. septembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. M . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 2488/17 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo Z. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. M . iz Beograda je, 5. avgusta 20 20. godine, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž. 20282/19 od 3. juna 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku u kojem je osporena presuda doneta.

Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe da je ova relativno jednostavna parnica trajala skoro 19 godine, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a da je prvostepeni sud bez ikakvih relevantnih dokaza i na osnovu netačnog nalaza veštaka doneo presudu koju je potvrdio drugostepeni sud, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje.

Podnosilac od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da mu je dužinom trajanja osporenog parničnog postupka povređen o pravo na suđenje u razumnom roku, te mu na osnovu toga dosudi naknadu nematerijalne štete. Takođe, podnosilac od Ustavnog suda traži i da poništi osporenu drugostepenu presudu i naloži Višem sudu u Beogradu da ponovo odluči o njegovoj žalbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 2488/17, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

K. AD Beograd je Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, 2. oktobra 2001. godine, podnela predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika Z . M, ovde podnosioca ustavne žalbe. Postupajući po tom predlogu, Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje o izvršenju I. 4734/01 od 17. oktobra 2001. godine.

Z. M . je 27. novembra 2001. godine istom sudu podneo prigovor na navedeno rešenje o izvršenju.

Povodom navedenog prigovora, Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje Ipv ( iv). 5730/01 od 4. decembra 2001. godine na osnovu kojeg je: u stavu prvom izreke stavio van snage rešenje o izvršenju tog suda od 17. oktobra 2001. godine u delu u kojem je određeno izvršenje i ukinuo sve sprovedene radnje; u stavu drugom izreke naložio da se postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga; u stavu trećem izreke oglasio se mesno nenadležnim i predmet dostavio Petom opštinskom sudu u Beogradu kao mesno nadležnom.

Drugi osnovni sud u Beogradu je dopisom IV. 224530/10 od 19. marta 2016. godine naložio K. AD Beograd da se u roku od pet dana od prijema dopisa izjasni da li ostaje pri predlogu za izvršenje, te da se izjasni da li je izvršni dužnik u međuvremenu izmirio dug. Nakon što se izvršni poverilac izjasnio da ostaje pri predlogu za izvršenje svojim dopisom od 30. marta 2016. godine, izvršno odeljenje Drugog osnovnog suda u Beogradu je predmet prosledilo parničnom odeljenju, kao nadležnom, 29. maja 2017. godine.

Prvo ročište koje je parnični sud zakazao za 5. decembar 2017. godine, nije održano. Ovo jer je tužilac tražio da celokupan predmet, koji je bio zaturen, iskopira.

Do donošenja prvostepene presude, parnični sud je zakazao i održao sedam ročišta, na kojima je sproveo dokaz saslušanjem tuženog u svojstvu parnične stranke, sproveo ekonomsko-finansijsko veštačenje (nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke dostavljeni sudu 24. juna 2019. godine ), te saslušao veštak a ekonomsko-finansijske struke .

Drugi osnovni sud u Beogradu je doneo prvostepenu presudu P. 2488/17 od 30. septembra 2019. godine, kojom: u stavu prvom izreke ukida rešenje o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 4734/01 od 17. oktobra 2001. godine u obavezujućem delu i delu za troškove izvršenja; u stavu drugom izreke usvaja tužbeni zahtev tužioca i obavezuje tuženog da mu na ime duga isplati iznos od 41.764, 13 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. septembra 2001. godine pa do isplate; u stavu trećem izreke obavezuje tuženog da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 35.020,00 dinara.

Postupajući po žalbi tuženog od 19. novembra 2019. godine, Viši sud u Beogradu je doneo osporenu presudu Gž. 20282/19 od 3. juna 2020. godine, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u st. 2. i 3. izreke.

U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno: da je tokom prvostepenog postupka utvrđeno da je tuženi 1. decembra 1995. godine otvorio tekući račun kod tužioca, te da je po istom tekućem računu tuženom šest puta odobreno dozvoljeno prekoračenje na tekućem računu od 5.000,00 dinara, te jedanput od 10.000,00 dinara; da od 30. juna 1998. godine tuženi ima stalni dug po tekućem računu različite visine, a kako je bliže opredeljeno u tabelarnom prikazu koji je sastavni deo nalaza veštaka; da po utuženoj partiji postoji dugovanje tuženog prema tužiocu dana 25. septembra 2001. godine, koje je iznosilo 41.764,13 dinara; da je na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, te da je , po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud za svoju odluku dao jasne i dovoljne razloge o svim bitnim činjenicama; da je prvostepeni sud pravilno zaključio da tuženi prema tužiocu ima dospeli dug, koji je u obavezi da plati , zajedno sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26. septembra 2001. godine kao dana dospelosti; da je prilikom donošenja odluke drugostepeni sud imao u vidu žalbene navode kojima žalilac pobija veštačenje, ali je našao da su ovi navodi neosnovani, te da je prvostepeni sud navedeno veštačenje pravilno prihvatio kao objektivno, te dato u skladu sa pravilima struke.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je: da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je osporeni postupak pokrenut 2. oktobra 2001. godine, kada je K. AD Beograd, kao izvršni poverilac , podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave , na koji je podnosilac ustavne žalbe kao izvršni dužnik izjavio prigovor 27. novembra 2001. godine, a da je okončan pred Višim sudom u Beogradu donošenjem osporene drugostepene presude Gž. 20282/19 od 3. juna 2020. godine. Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak, u odnosu na podnosioca, ukupno trajao 18 i po godina , što prima facie ukazuje da nije okončan u razumnom roku.

Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stanovišta da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Ipak, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije bio složen da bi mogao opravdati trajanje parničnog postupka od skoro dve decenije.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, koji je imao procesno svojstvo tuženog u postupku koji se vodio radi duga, Ustavni sud smatra da je on imao legitiman pravni interes da se tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo odugovlačenju postupka.

Osnovni razlog dugog trajanja parničnog postupka je postupanje prvostepenog suda koji nije preduzima o sve zakonom predviđene procesne mere koje su m u stajale na raspolaganju da se postupak okonča efikasno i bez nepotrebnog odugovlačenja. Ovo posebno ako se ima u vidu da je u toku postupka utvrđena potpuna neaktivnost suda od 14 i po godina u periodu od 4. decembra 200 1. godine do 19. marta 201 6. godine i od godinu i dva meseca u periodu od 30. marta 2016. godine do 29. maja 2017. godine, što su svakako činjenic e koj e su utical e na dužinu trajanja postupka. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju , a posebno je cenio dužinu trajanja parničnog postupka, doprinos suda dužini trajanja postupka, kao i životni standa rd u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo . Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. Ustavni sud je utvrdio da osporena presuda Višeg suda u Beogradu sadrži detaljne, jasne i dovoljne razloge za donetu odluku, koje obrazloženje Ustavni sud ne smatra arbitrernim, niti proizvoljnim, te je, polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost i pravilnost osporenog akta.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti