Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu. Postupak, koji po svojoj prirodi zahteva hitnost, trajao je preko devet godina, prvenstveno zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda i dugih perioda neaktivnosti.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Jankovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. juna 2015. godine, doneo je
O D L U K U
Usvaja se ustavna žalba Dragana Jankovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1. 3268/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu P1. 2663/04) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .
O b r a z l o ž e nj e
1. Dragan Janković iz Niša podneo je, 1. oktobra 2013. godine, preko punomoćnika Jovana Šutovića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1. 3268/11.
Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da osporeni parnični postupak, u kome ima svojstvo tužioca, traje od 2004. godine i da do trenutka podnošenja ustavne žalbe nije pravnosnažno okončan, zbog čega smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava čiju povredu ističe podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu P1. 3268/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu tužioca, podneo je 2. jula 2004. godine Opštinskom sudu u Nišu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog MP „Eurobit“ iz Niša, kojom je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime razlike u zaradi, prekovremeni rad, naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora i nekorišćenje plaćenog odsustva isplati određene novčane iznose. Po tužbi je formiran predmet P1. 2663/04.
U toku 2004. godine održana su tri ročišta.
Na trećem ročištu održanom u toku 2005. godine, 6. maja, izvedeni su dokazi saslušanjem tužioca i D. I, direktora tuženog preduzeća, a određeno je i sprovođenje ekonomsko-finansijskog veštačenja.
Nakon toga, sledeće ročište zakazano za 24. juli 2006. godine nije održano na predlog punomoćnika tužioca. Ročište je održano 20. oktobra 2006. godine, a nalaz i mišljenje veštaka dostavljeni su sudu 27. decembra 2007. godine.
Do kraja juna 2008. godine, od pet zakazanih ročišta tri nisu održana (jedno na predlog punomoćnika tužioca, jedno na predlog tuženog i jedno na predlog obe parnične strane), a sprovedena je i dopuna ekonomsko-finansijskog veštačenja.
Rešenjem Opštinskog suda P1. 2663/04 od 14. jula 2008. godine utvrđeno je da je tužba povučena, jer parnične stranke nisu pristupile na ročište. Tužilac je 21. jula 2008. godine podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje. Ročište povodom predloga tužioca održano je 16. decembra 2008. godine. Opštinski sud je rešenjem P1. 2663/04 od 19. decembra 2008. godine odbacio kao neblagovremen predlog tužioca. Postupajući po žalbi tužioca, Okružni sud je rešenjem Gž1. 614/09 od 6. jula 2009. godine ukinuo prvostepeno rešenje Opštinskog suda P1. 2663/04 od 19. decembra 2009. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Rešenjem Osnovnog suda u Nišu (u daljem tekstu: Osnovni sud) P1. 2062/10 od 10. februara 2010. godine usvojen je predlog tužioca i dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje.
Tužilac je 16. aprila 2010. godine precizirao tužbeni zahtev, kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime razlike između isplaćene i obračunate neto zarade, kao i naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora isplati određene novčane iznose.
Presudom Osnovnog suda P1. 2062/10 od 11. juna 2010. godine odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužioca. Presuda je 20. decembra 2010. godine dostavljena punomoćniku tužioca, koji je 28. decembra iste godine protiv prvostepene presude izjavio žalbu.
Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1. 409/11 od 19. oktobra 2011. godine potvrdio ožalbenu presudu Osnovnog suda P1. 2062/10 od 11. juna 2010. godine, u delu kojim je odlučeno o isplati određenog novčanog iznosa na ime razlike između isplaćene i obračunate neto zarade, dok je navedena prvostepena presuda ukinuta u delu kojim je odlučeno o naknadi štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora i troškovima postupka.
U ponovnom prvostepenom postupku održano je šest ročišta i izveden dokaz dopunom ekonomsko–finansijskog veštačenja.
Presudom Osnovnog suda P1. 3268/11 od 20. februara 2013. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca.
Apelacioni sud u Nišu je, u postupku po žalbi tuženog, presudom Gž1. 1376/13 od 20. novembra 2013. godine potvrdio presudu Osnovnog suda P1. 3268/11 od 20. februara 2013. godine.
4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodio u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak, po svojoj prirodi , predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu , Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak , pokrenut 2. jula 2004. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu , a pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 1376/1 od 20. novembra 2013. godine, trajao devet godina i četiri meseca.
Razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.
Po oceni Ustavnog suda, predmetni spor nije bio složen, niti zahtevao sprovođenje obimnijeg dokaznog postupka.
Ustavni sud je ocenio da je ovaj spor bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, kao tužioca, jer se radilo o tužbi kojim je inicijalno tražena isplata određenih novčanih iznosa po više osnova iz radnog odnosa. Ispitujući postupanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je on doprineo dužem trajanju postupka, s obzirom na to da dva ročišta u toku postupka (jedno u toku 2006. i jedno u toku 2008. godine) nisu održana na predlog punomoćnika tužioca, dok jedno ročište u toku 2008. godine nije održano na predlog obe parnične strane. Takođe, parnične stranke nisu pristupile na zakazano ročište, zbog čega je rešenjem Opštinskog suda P1. 2663/04 od 14. jula 2008. godine utvrđeno da je tužba povučena, nakon čega je sve do februara 2010. godine vođen postupak povodom predloga podnosioca za vraćanje u pređašnje stanje.
Ispitujući postupanje nadležnih sudova u predmetnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je dužem trajanju postupka doprinelo pre svega neefikasno postupanje prvostepenih sudova, posebno imajući u vidu da je predmetni postupak bio radni spor koji zahteva naročitu hitnost u postupanju. Naime, u periodu od 6. maja 2005. do 20. oktobra 2006. godine Opštinski sud je zakazao samo jedno ročište – 24. jula 2006. godine, a u tom periodu nije od veštaka urgirao dostavljanje nalaza i mišljenja, koja su tek u decembru 2006. godine dostavljena sudu. Neažurno postupanje Osnovnog suda u predmetnom postupku ogleda se u činjenici da je presuda tog suda P1. 2062/10 od 11. juna 2010. godine dostavljena punomoćniku tužioca tek nakon šest meseci - 20. decembra 2010. godine.
S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1. 3268/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu P1. 2663/04) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , odlučujući u granicama zahteva ustavne žalbe.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić