Ustavni sud utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je neizvršenje pravnosnažne sudske odluke u dugotrajnom izvršnom postupku povredilo pravo podnosioca na imovinu. Sud je podnosiocu dosudio naknadu materijalne štete u visini neisplaćenog potraživanja iz izvršne isprave.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7781/2016
07.09.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi L . K . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba L. K . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 308/08 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 308/08 od 13. marta 2008. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba L. K . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 419/15 od 17. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 679/16 od 26. maj a 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. L . K . iz Čačka je , 13. oktobra 2016. godine, preko punomoćnika D . J, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 306/08 , kao i protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 419/15 od 17. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 679/16 od 26. maja 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno „da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta sveobuhvatna naknada štete u postupku po zahtevu za zaštitu prava“. Ističe da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da mu je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 306/08 od 13. marta 2008. godine usvojen je predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršn og poveri oca, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 735/03 od 29. oktobra 2007. godine, kojom je obavezan tuženi AD F . Čačak F . „A .“ D.O.O. Čačak, F. „A . p .“ D.O.O. Čačak, F. „S .“ D.O.O. Čačak, F. „A . s .“ D.O.O. Čačak, F. „A . u .“ D.O.O. Čačak, F. „P .“ D.O.O. Čačak i F. „T .“ D.O.O. Čačak, da podnosiocu isplati na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude, sa zakonskom kamatom, i to prenosom sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poveri oca.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4. I. 419 /15 od 17. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je utvrđeno da je u izvršnom predmetu koji je u toku pred Osnovnim sud om u Čačku pod brojem I. 306/08 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku ; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Čačku preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke , utvrđeno je pravo predlagača na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova koji će biti isplaćen u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete, preko određene naknade u stavu trećem izreke, u iznosu od još 700 eura, u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodn banke Srbije, na dan isplate; u stavu petom izreke odbijen je zahtev predlagača da se obaveže Republika Srbija na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja opredeljenih presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 735/03 od 29. oktobra 2007. godine i rešenjem o izvršenju istog suda I. 306/08 od 13. marta 2008. godine, pa će se po pravnosnažnosti rešenja u ovom delu predmet dostaviti Ustavnom sudu na odluku; u stavu šestom izreke obavezana je Republika Srbija da iz budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova, predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 6.780,00 dinara; u stavu sedmom izreke odlučeno je da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostav e Ustavnom sudu radi odlučivanja o povredi prava na imovinu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 679/16 od 26. maja 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Višeg suda u Čačku R4. I. 419/15 od 17. marta 2016. godine u stavovima četrtom, petom i sedm om njegove izreke.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da a ko neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i o drediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.).

5. Po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čin e potraživanj a utvrđen a tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 306/08 od 13. marta 2008. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku, Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan je predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovog Suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu pravnosnažno okončani. U tom smislu, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnosioca odlučivao Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud.

7. Odlučujući o ustavnoj žalbi u odnosu na rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 419 /15 od 17. marta 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 679/16 od 26. maja 2016. godine, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe u suštini nezadovoljan visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac može tvrditi da je dosuđena naknada beznačajna ukoliko je iznos koji je dodeljen znatno manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presud e Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i argumentovali razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećen ima pruža odgovarajuć e zadovoljenje , kao i životnog standarda i materijalnih prilik a u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 300 evra nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. I. 419/15 od 17. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 679/16 od 26. maja 2016. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava , već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova.

U pogledu navoda podnosioca da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava , Ustavni sud nalazi da su podnosiocu tokom trajanja postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred redovnim sudovima, bila na raspolaganju zakonom predviđena pravna sredstva, koja je i iskoristio.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 2063/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja
• Už 8726/2016: Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na imovinu u izvršnom postupku
• Už 9621/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske presude u dugotrajnom izvršnom postupku