Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog propusta suda u vođenju spisa

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Drugostepeni sud je neosnovano odbio zahtev za naknadu troškova prvostepenog postupka uz obrazloženje da troškovnik nije u spisima, iako je u zapisniku konstatovano da je predat.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7784/2013
13.01.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Sabahudin Tahirović, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nemanje Removića iz Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. januara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nemanje Removića i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 891/13 od 19. jula 2013. godine, u delu odluke o troškovima postupka, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 891/13 od 19. jula 2013. godine, u delu navedenom u tački 1. i određuje da taj sud donese novu odluku o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka.

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nemanja Remović iz Ivanjice podneo je, 1. oktobra 2013. godine, preko punomoćnika Miloljuba Jovičića, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 891/13 od 19. jula 2013. godine, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da su mu osporenom odlukom dosuđeni samo troškovi žalbenog, ali ne i prvostepenog postupka, iako je na ročištu na kojem je zaključena glavna rasprava pred prvostepenim sudom troškove tražio i priložio troškovnik, što je konstatovano i na zapisniku. Smatra da su mu stanovištem drugostepenog suda - da mu troškovi postupka ne pripadaju zbog toga što se u spisima predmeta ne nalazi opredeljen troškovnik, povređena označena ustavna prava, jer, kako ističe, on ne može da snosi posledice gubljenja troškovnika u vidu neostvarivanja prava na naknadu troškova postupka koje je imao. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi drugostepenu odluku u osporenom delu i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete i troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Ivanjici P1. 553/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Predmetni parnični postupak vođen je po tužbi tužioca Nemanje Removića, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv tužene Republike Srbije zbog neisplaćenih potraživanja iz radnog odnosa.

U zapisnik sa ročišta od 24. septembra 201 2. godine, prvostepeni sud je, pre nego što je zaključio glavnu raspravu, uneo da „Punomoćnik tužioca... troškove postupka traži prema troškovniku koji sudu prilaže“.

Presudom Osnovnog suda u Požegi - Sudska jedinica u Ivanjici P1. 553/11 od 24. septembra 2012. godine usvojeni su tužbeni zahtevi tužioca u celosti, a tužena je obavezana da mu naknadi troškove postupka u iznosu od 59.348,00 dinara. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da je tužilac troškove postupka opredeljeno tražio i da je sud, saglasno odredbama člana 149. stav 2. i člana 150. Zakona o parničnom postupku, Tarife o naknadama i nagradama troškova za rad advokata i Tarifnog br. 1. i 2. Zakona o sudskim taksama obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove na ime sastava tužbe, zastupanja na tri održana ročišta, nagrade veštaku i takse na tužbu i presudu u bliže opredeljenim iznosima.

Odlučujući o žalbi, drugostepeni sud je održao raspravu i u zapisnik sa ročišta od 19. jula 2013. godine je uneo da „Punomoćnik tužioca... troškove traži po troškovniku predatom u prvostepenom postupku i troškove zastupanja pred drugostepenim sudom...“.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 891/13 od 19. jula 2013. godine ukinuta je nižestepena odluka i obavezana je tužena da tužiocu isplati bliže navedene iznose na ime dodataka na platu, sa kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa pa do isplate, dok je zahtev za kamatu na dosuđeni iznos na ime pripravnosti za avgust 2010. godine, za period od 1. do 30. septembra 2010. godine odbijen. Istom presudom obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 24.100,00 dinara. U obrazloženju presude je navedeno da je drugostepeni sud o troškovima postupka odlučivao u okviru troškovnika punomoćnika tužioca opredeljenog na raspravi koja je održana pred tim sudom, te da je, s obzirom na to da se u spisu predmeta suda ne nalazi troškovnik predat prvostpenom sudu, tuženu obavezao da tužiocu naknadi nužne troškove koje je imao u žalbenom postupku.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, odnosno jemči se pravo na pravično suđenje (član 32. stav 1.), kao i pravo na imovinu (član 58.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 124/05 i 111/09), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da se zapisnik sastavlja o radnjama preduzetim na ročištu i o važnijim izjavama ili saopštenjima koje stranke ili drugi učesnici daju van ročišta , a da se o manje važnijim izjavama ili saopštenjima neće sastavljati zapisnik nego će se samo staviti službena beleška na spisu (član 117. st. 1. i 2. ); da zapisnik treba da sadrži bitne podatke o sadržini preduzete radnje i da će se u zapisnik o glavnoj raspravi naročito uneti da li je rasprava bila javna ili je javnost bila isključena, sadržina izjava stranaka, njihovi predlozi, dokazi koje su ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navođenje sadržine iskaza svedoka i veštaka, kao i odluke suda donete na ročištu (član 118. stav 2.); da se zapisnik mora voditi uredno i da se u njemu ne sme ništa brisati, dodati ili menjati (član 119.).

Odredbama člana 230. pomenutog Zakona bilo je propisano: da isprava koju je u propisanom obliku izdao nadležni državni organ u granicama svojih ovlašćenja, kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduzeće ili druga organizacija u vršenju javnog ovlašćenja koje joj je povereno zakonom (javna isprava), dokazuje istinitost onoga što se u njoj potvrđuje ili određuje (stav 1.); da i stu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjednačene sa javnim ispravama (stav 2.); da je d ozvoljeno dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvrđene činjenice ili da je isprava nepravilno sastavljena (stav 3.); da a ko sud posumnja u autentičnost isprave, može zatražiti da se o tome izjasni organ od koga bi trebalo ona da potiče (stav 4.) .

Članom 172. stav 1. Sudskog poslovnika ("Službeni glasnik RS", br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13 i 96/15 ) je propisano da se sve sudije i zaposleni koji postupaju po predmetu, bez obzira na to da li rade u pisarnici ili veću, staraju da se sa predmetima pažljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sređena i zalepljena, kao i da se tekstovi ne smeju podvlačiti, šarati i po njima pisati primedbe.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, a imajući u vidu razloge na kojima podnosilac zasniva tvrdnju o povredi navedenog prava, Ustavni sud, pre svega, ukazuje da zapisnik ima sve elemente javne isprave koji su predviđeni u članu 230. Zakona o parničnom postupku i da predstavlja dokaz o izvršenim procesnim radnjama suda, stranaka i drugih učesnika u postpku koje su u zapisnik unete. Dalje, obaveza urednog vođenja zapisnika i spisa predmeta je na strani suda, a zakonska je pretpostavka da su javne isprave istinite. Međutim, u slučaju sumnje u autentičnost isprave, sud je ovlašćen da o tome zatraži izjašnjenje organa koji je sastavio, odnosno izdao javnu ispravu.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je u zapisnik sa ročišta održanog 24. septembra 2012. godine uneo da "Punomoćnik tužioca...troškove postupka traži prema troškovniku koji sudu prilaže", a drugostepeni sud je, odlučujući o troškovima postupka, obavezao tuženu da podnosiocu naknadi samo troškove žalbenog postupka, budući da je, kako je navedeno, utvrdio da se u spisima predmeta "ne nalazi predat troškovnik". Dakle, za drugostepeni sud, pomenuti zapisnik nije predstavljao dokaz o izvršenim procesnim radnjama nižestepenog suda i podnosiočevog punomoćnika, iako, imajući u vidu karakter ove isprave, važi zakonska pretpostavka istinitosti njene sadržine. Drugostepeni sud je, u slučaju sumnje u istinitost sadržine zapisnika, mogao da zatraži izjašnjenje prvostepnog suda, što nije učinio. Takođe, Ustavni sud naglašava da eventualni propust suda u pogledu urednog vođenja spisa predmeta ne može biti na štetu stranke jer je na strani suda obaveza da se stara o urednom vođenju spisa. O tome da rizik bilo koje greške koju je počinio sud mora da snosi država i da se propusti ne smeju ispravljati na štetu pojedinaca izjasnio se i Evropski sud za ljudska prava u presudi Radchikov protiv Rusije, od 24. maja 2007. godine (videti stav 50. pomenute presude, broj predstavke 65582/01).

Polazeći od iznetog, Ustavni sud utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 891/13 od 19. jula 2013. godine, u delu odluke o troškovima postupka povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), u ovom delu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporene presude u navedenom delu, kako bi Apelacioni sud u Kragujevcu ponovo odlučio o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Odlučujući o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporene odluke. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahtev a podnosi oca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi prava na imovinu, imajući u vidu da je prethodno utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

9. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog propusta suda u vođenju spisa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti