Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Sud je ocenio da ukupno trajanje parničnog postupka od četiri i po godine, s obzirom na okolnosti slučaja, ne predstavlja nerazumno dugo trajanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić , dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nemanje Đukića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nemanje Đukića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 3033/05.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nemanje Đukića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Nišu Gž. 1913/08 od 29. maja 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nemanja Đukić iz Niša je 10. jula 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Nišu Gž. 1913/08, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na delotvorno pravno sredstvo.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su sudovi parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe vodili pet godina, te da je povređeno podnosiočevo pravo na suđenje u razumnom roku. Takođe je navedeno da je „pravosudni sistem manjkav“, jer nije obezbedio pravno sredstvo koje ima za cilj da ubrza postupak „u pogledu zahteva za suđenje u razumnom roku“, te je „budući da takvo pravno sredstvo nije obezbeđeno u konkretnom slučaju“, došlo i do povrede prava na pravno sredstvo.

Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, kao i da obustavi izvršenje i poništi osporenu presudu.

2. U odgovoru na ustavnu žalbu, predsednik Okružnog suda u Nišu je naveo da je, prema mišljenju tog suda, ustavna žalba neosnovana. Naime, u pogledu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, taj sud je povodom žalbi na prvostepene odluke dva puta postupao u navedenom predmetu i ti postupci su trajali 27, odnosno 17 dana, dok je u pogledu postojanja povrede prava na pravno sredstvo, naveo da je u konkretnom slučaju o pravu podnosioca u sudskom postupku odlučivano u dva stepena, čime je obezbeđena višestepenost, te da, prema mišljenju tog suda, nema ni povrede prava na pravni lek.

Predsednik Opštinskog suda u Nišu je u odgovoru na ustavnu žalbu istakao da je taj sud saglasan sa navodima predsednika Okružnog suda u Nišu, te da smatra da je ustavna žalba neosnovana, pogotovu kada se ima u vidu činjenica da je sud u navedenom predmetu odlučivao o tužbenim zahtevima i tužioca i tuženog.

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.), kao i da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Nišu P. 3033/05 i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 14. decembra 2000. godine zaključio ugovor o stipendiranju sa Vojnim odsekom u Nišu i primljen je za učenika Vojne akademije Vojske Jugoslavije. Kako je, prema mišljenju podnosioca, stipendija isplaćivana u umanjenom iznosu od onog predviđenog propisima koji su se primenjivali u konkretnom slučaju, to se on, saglasno obavezi iz člana 194. stav 2. tada važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, 3. oktobra 2003. godine obratio Vojnom pravobranilaštvu sa zahtevom za obeštećenje van spora, radi naknade štete.

S obzirom na to da sporazum nije postignut, podnosilac je 28. januara 2004. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Nišu protiv Državne zajednice Srbija i Crna Gora – Vojni odsek u Nišu, radi naknade štete, kojom je tražio od suda da obaveže tuženu da tužiocu isplati neisplaćeni deo ugovorene stipendije u iznosu koji će biti utvrđen nakon izvršenog veštačenja, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospeća pa do konačne isplate, kao i da plati troškove postupka, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti odluke pod pretnjom prinudnog izvršenja. Povodom navedene tužbe formiran je predmet P. 406/04.

U toku ovog postupka zakazano je osam ročišta (3. marta, 15. aprila, 3. juna, 1. jula, 19. avgusta, 27. septembra, 1. novembra i 17. decembra 2004. godine), od kojih je prvo bilo otkazano, jer je sud tužbu na odgovor dostavio Republičkom javnom pravobraniocu, umesto Vojnom pravobranilaštvu, dva su bila odložena jer zakonski zastupnik tužene nije bio uredno pozvan (3. juna i 1. novembra 2004. godine), a dva su bila odložena na zahtev tužioca (19. avgusta i 27. septembra 2004. godine). Izveden je dokaz veštačenjem putem veštaka finansijske struke, posle čega je preciziran tužbeni zahtev u pogledu traženog iznosa. Nakon sprovedenog postupka Opštinski sud u Nišu je 17. decembra 2004. godine doneo presudu P. 406/04, kojom je usvojio precizirani tužbeni zahtev u celini. Presuda je 30. decembra 2004. godine otpravljena parničnim strankama.

Protiv ove presude tužena je izjavila žalbu 26. januara, koju je dopunila 31. januara 2005. godine. Odlučujući o žalbi tužene, Okružni sud u Nišu je 23. marta 2005. godine doneo rešenje kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Nišu P. 406/04 od 17. decembra 2004. godine zbog, između ostalog, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje, uz određene naloge prvostepenom sudu o tome koje radnje treba da preduzme u ponovnom postupku.

U ponovnom postupku predmet je dobio novi broj P. 3033/05. U ovoj fazi postupka zakazano je 21 ročište za glavnu raspravu, od kojih je pet bilo odloženo, (tri na zahtev tužioca – 21. decembra 2005. godine, 1. decembra 2006. godine i 27. avgusta 2007. godine, jedno na zajednički predlog obe parnične stranke – 11. juna 2007. godine, a jedno na predlog tužene, jer tužilac nije pristupio – 5. jula 2006. godine), dok je jedno otkazano (25. oktobra 2006. godine), jer tužilac nije mogao da pristupi.

U ovom delu postupka izvedeno je dopunsko veštačenje putem veštaka finansijske struke, u skladu sa nalozima okružnog suda, nakon čega je tužilac precizirao tužbeni zahtev u pogledu iznosa koji potražuje. Takođe, radi jednovremenog odlučivanja, rešenjem prvostepenog suda donetim na ročištu održanom 21. marta 2006. godine, spojeni su spisi predmeta Opštinskog suda u Nišu P. 6725/05, formirani po tužbi koju je tužena u ovoj parnici podnela 2. septembra 2005. godine, protiv ovde podnosioca ustavne žalbe, radi naknade troškova školovanja, s obzirom na to da je svojom krivicom izgubio status studenta. Na ročište zakazano za 21. maj 2007. godine, zastupnik tužene – protivtužilje, i pored uredno primljenog poziva, nije pristupio, pa je sud, na predlog tužioca, doneo rešenje kojim se protivtužba smatra povučenom. O ovom rešenju tužena-protivtužilja je obaveštena tek na narednom ročištu održanom 11. juna 2007. godine. Odlučujući o predlogu tužene – protivtužilje za vraćanje u pređašnje stanje od 12. juna 2007. godine, sud je rešenjem od 14. septembra 2007. godine, donetim van ročišta, dozvolio vraćanje u pređašnje stanje i ukinuo rešenje od 21. maja 2007. godine u delu kojim je konstatovano da se protivtužba smatra povučenom. U međuvremenu, nakon donošenja rešenja da se protivtužba smatra povučenom od 21. maja 2007. godine, tužena je 10. avgusta 2007. godine podnela još jednu tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe, sa istim tužbenim zahtevom kao u predmetu Opštinskog suda u Nišu P. 6725/05, a povodom koje je formiran novi predmet P. 5088/07. Nakon uvida u spise predmeta P. 5088/07, sud je, na ročištu održanom 23. novembra 2007. godine, doneo rešenje kojim se ne dozvoljava spajanje predmeta P. 3033/05 i predmeta P. 5088/07. Na tom ročištu je i zaključena glavna rasprava. Međutim, sud je ipak, smatrajući da treba da odluči i o tužbi P. 5088/07, rešenjem od 30. novembra 2007. godine ponovo otvorio glavnu raspravu i zakazao ročište za 17. januar 2008. godine, na kojem je tužena – protivtužilja povukla tužbu u predmetu P. 5088/07, sa čime se tužilac – protivtuženi saglasio. Glavna rasprava zaključena je na narednom ročištu, održanom 25. februara 2008. godine.

Nakon zaključenja glavne rasprave, Opštinski sud u Nišu je 25. februara 2008. godine doneo presudu P. 3033/05, kojom je usvojio tužbene zahteve i tužioca i protivtužilje i odredio da svaka parnična stranka snosi svoje troškove.

Protiv ove presude obe parnične stranke su izjavile žalbe. Odlučujući o žalbama, Okružni sud u Nišu je 29. maja 2008. godine doneo osporenu presudu Gž. 1913/08, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca – protivtuženog i potvrdio presudu Opštinskog suda u Nišu P. 3033/05 od 25. februara 2008. godine u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužene – protivtužilje, dok je u ostalom delu preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog i obavezao ga da plati troškove postupka. Presuda je dostavljena parničnim strankama 18. juna, odnosno 20. juna 2008. godine.

5. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i zbog povrede člana 13. Evropske konvencije.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije na čiju povredu ukazuje podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 6. stav 1. Evropske konvencije propisano je, između ostalog, da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Članom 13. Evropske konvencije propisano je da svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj Konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu.

S obzirom na to da je ustavna žalba podneta zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji se sadržinski ne razlikuju, kao i zbog povrede člana 13. Evropske konvencije, koji po svojoj sadržini odgovara članu 36. stav 2. i članu 22. stav 1. Ustava, kojima je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.), odnosno da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.), to je Ustavni sud ocenu postojanja istaknutih povreda vršio u odnosu na navedene odredbe Ustava.

Za ocenu o postojanju povrede prava na suđenje u razumnom roku relevantne su sledeće zakonske odredbe:

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/1977, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04), koji se primenjivao u ponovnom postupku, propisano je: da stranka ima pravo da sud oduči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da se ne može dok parnica teče, u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica među istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud će tužbu odbaciti, kao i da sud u toku celog postupka pazi da li već teče druga parnica o istom zahtevu među istim strankama (član 197. st. 3. i 4.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da sud van ročišta za glavnu raspravu donosi rešenje o ispravljanju podneska, o postavljanju privremenog zastupnika, o urednosti punomoćja, o polaganju predujma na ime troškova za preduzimanje pojedinih radnji u postupku, o oslobođenju od plaćanja troškova postupka, o obezbeđenju parničnih troškova, o dostavljanju sudskih pismena, o obezbeđenju dokaza, o privremenim merama obezbeđenja, o merama za obezbeđenje procesne discipline i kažnjavanju, o prekidu i zastajanju u postupku, o troškovima postupka u slučaju povlačenja tužbe, o zakazivanju ročišta i njihovom odlaganju, o spajanju parnica, kao i o određivanju rokova (član 313. stav 1.); da ako pred istim sudom teče više parnica između istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tužilaca ili raznih tuženih, sve ove parnice mogu se rešenjem suda spojiti radi zajedničkog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje ili smanjili troškovi, kao i da za sve spojene parnice sud može doneti zajedničku presudu (član 314. stav. 2.); da će se rešenje koje je na ročištu objavljeno dostaviti strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog rešenja dozvoljena posebna žalba, ili ako se na osnovu rešenja može odmah tražiti izvršenje, ili ako to zahteva upravljanje parnicom (član 350. stav 2.); da ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima, a ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. ovog člana, dalji postupak sprovešće se po ovom zakonu (član 491. st. 1. i 3.).

6. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da se period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi, počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, koja počinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja predmetnog sudskog postupka, od momenta podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Nišu, 28. januara 2004. godine, pa do dostavljanja pravnosnažne odluke parničnim strankama, odnosno do 20. juna 2008. godine.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je on ukupno trajao četiri godine i pet meseci, pri čemu je drugostepeni postupak trajao 27, odnosno 17 dana.

Imajući u vidu da ocena o razumnom trajanju sudskog postupka zavisi, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, ponašanja sudskih organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog zahteva za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje konkretnog postupka.

Ispitujući složenost predmeta spora, Ustavni sud je ocenio da osporeni sudski postupak inicijalno nije bio naročito činjenično i pravno složen. Naime, u toku postupka trebalo je izvesti dokaz veštačenjem putem veštaka finansijske struke, kako bi se utvrdilo da li zaista tužilac ima potraživanje prema tuženoj i, ako ga ima, kolika je visina tog potraživanja. Ovaj parnični postupak se pravno i činjenično usložio podnošenjem posebne tužbe od strane tužene, odnosno spajanjem predmeta po tužbi podnosioca ustavne žalbe i po tužbi države.

Ispitujući postupanje Opštinskog suda u Nišu, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeni sud zakazivao ročišta redovno i u razumnim vremenskim intervalima. Takođe je utvrdio da su postupajući sudovi veoma brzo nakon zaključenja glavne rasprave, odnosno donošenja odluke o žalbi, izradili pismene otpravke odluka i iste dostavili parničnim strankama.

Ustavni sud je konstatovao da je bilo određenih propusta u radu Opštinskog suda u Nišu. Tako je taj sud poslao tužbu na odgovor Republičkom javnom pravobraniocu, iako on nije bio zakonski zastupnik tužene državne zajednice Srbija i Crna Gora – Vojni odsek u Nišu, zatim tri puta nije dostavio odmah podneske protivnoj parničnoj stranci koji su sudu bili dostavljeni više od mesec dana pre narednog ročišta, zbog čega su ta ročišta bila odlagana, usled traženja roka stranke da se izjasni na navode iz podneska, kao i što je nakon donošenja rešenje kojim ne dozvoljava spajanje predmeta P. 5088/07 sa predmetom P. 3033/05 i zaključenja rasprave, istu opet otvorio da bi odlučio o tužbi P. 5088/07. Međutim, po oceni Ustavnog suda, ovakva postupanja prvostepenog suda nisu dovela do nerazumne dužine trajanja postupka.

Ustavni sud je ocenio i da je za podnosioca ustavne žalbe osporeni postupak bio značajan, s obzirom da je predmet parnice bilo novčano potraživanje, a nakon spajanja postupaka po tužbi podnosioca i po tužbi tužene države, i novčana obaveza podnosioca u značajnom iznosu. Sud je, takođe, ocenio da ponašanje podnosica nije uticalo na dužinu trajanja postupka.

S obzirom na izneto, a saglasno praksi i kriterijumima ne samo ovog suda, već i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 3033/05, jer se period od četiri i po godine koliko je trajao ovaj postupak, a u kome nije bilo većih propusta suda koji bi doprineli produženju postupka, ne može okvalifikovati kao nerazuman.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao nesnovanu.

7. Odlučujući o osnovanosti ustavne žalbe u delu kojim se osporava presuda Okružnog suda u Nišu Gž. 1913/08 od 29. maja 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na delotvorno pravno sredstvo, zajemčeno odredbama člana 36. stav 2. i člana 22. stav 1. Ustava.

Naime, po oceni Ustavnog suda, navedeno ustavno pravo podrazumeva, pre svega, mogućnost preispitivanja svake odluke državnog organa ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja, a kojom je odlučivano o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu nekog lica, od strane višeg organa. Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, podnosilac imao pravo na žalbu protiv prvostepene odluke Opštinskog suda u Nišu P. 3033/05 od 28. februara 2008. godine, koje je i iskoristio izjavljivanjem žalbe Okružnom sudu u Nišu, a koji je meritorno razmatrao tu žalbu i povodom nje doneo osporenu drugostepenu presudu.

Ustavni sud je ocenio da ni navodi ustavne žalbe da „je pravosudni sistem manjkav u pogledu zahteva za suđenje u razumnom roku“, jer nije obezbeđeno pravno sredstvo koje bi „sprečilo“ da „postupak postane prekomerno dug“, nisu osnovani. Naime, Ustavni sud ukazuje da je, saglasno načelu zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. stav 1. Ustava, sam Ustav u članu 170. predvideo ustavnu žalbu kao sredstvo koje se može izjaviti protiv akata, ali i radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da, kada je u pitanju povreda prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, dakle i u toku postupka. Na taj način, prema oceni Ustavnog suda, obezbeđeno je formalno i suštinski, delotvorno i efikasno pravno sredstvo kojim se preispituje „razumnost“ dužine trajanja postupka pred državnim organima i organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, a koji odlučuju o pravima i obavezama pojedinaca ili krivičnim optužbama. Ustavni sud ukazuje i da je prema stavu Evropskog suda za ljudska prava (videti Odluku u predmetu Vinčić i drugi protiv Srbije, broj 44698/06), ustavna žalba, u načelu, delotvorno i efikasno pravno sredstvo u Republici Srbiji za zaštitu Ustavom garantovanih prava, pa tako i prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u ovom delu odbio kao nesnovanu.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti