Odluka o povredi prava na imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečajnom postupku koji nerazumno dugo traje. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini njegovog potraživanja u stečaju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7798/2016
06.07.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavn oj žalbi Miladina Borića iz sela Gornje Stopanje kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalb a Miladina Borića i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 59/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavn e žalb e na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u postupku stečaja koji se vodi pred Privredim sud om u Leskovcu u predmetu St. 59/10, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Miladina Borića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 715/16 od 8. juna 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miladin Borić iz sela Gornje Stopanje kod Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 14. oktobra 2016. godine, preko punomoćnika Tamare Stojiljković, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 715/16 od 8. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, smatrajući da mu je pravo na pravično suđenje povređeno visinom dosuđene naknade nematerijalne štete, a pravo na imovinu time što su i redovni sudovi utvrdili da postupak u kome treba da namiri svoje potraživanje nerazumno dugo traje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i celokupnu dostavljenu dokumentaciju , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosilac ustavne žalbe je prijavio svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 59/10 od 24. septembra 2010. godine nad stečajnim dužnikom AD „Graditelj“ iz Leskovca. Podnosilac nije namirio svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim u Leskovcu u predmetu St. 59/10.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 258/16 od 17. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je zahtev p redlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno je da je predlagaču u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 59/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem mogućem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev podnosioca pa mu je određena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, kao i naknada troškova postupka u iznosu od 6.390,00 dinara, koje će se isplatiti na teret budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca u preostalom delu za određivanje primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku preko iznosa određenog u stavu drugom izreke do traženog iznosa od 500.000,00 dinara, kao i u preostalom delu za određivanje naknade troškova postupka preko iznosa određenog u stavu drugom izreke do traženog iznosa od 60.000,00 dinara; u stavu petom izreke odbačen je zahtev podnosioca za utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava i zahtev za naknadu materijalne štete.

Osporenom rešenjem Vrhovnog kasacion og sud a Rž. gp. 715/16 od 8. juna 2016. godine odbi jena je kao neosnovana žalb a predlagača i potvr đeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 258/16 od 17. marta 2016. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosiocu ustavn e žalb e, a protiv stečajnog dužnika DP „Graditelj“ iz Leskovca koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosi oca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odre dbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanj a utvrđena sudsk im odlukama ( isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalb u usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini i znosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 59/10, a koji mu nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u vis ini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Leskovcu u predmetu St. 59/10, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi u delu izjavljenom protiv rešenja Vrhovno g kasacionog suda Rž. gp. 715/16 od 8. juna 2016. godine, Ustavni sud konstatuje da podnosilac svojim navodima ističe nezadovoljstvo utvrđen om visin om naknade nematerijalne štete. Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i zna čaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni s tečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac mo že tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalb i u delu izjavljenom protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 715/16 od 8. jun 2016. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrd nja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda , u suštini , traži da kao instancioni sud još jednom preispita sudsku odluku. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova pos tupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka o povredi prava na imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti