Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Podnosilac nije uspeo da naplati svoje utvrđeno potraživanje u stečajnom postupku nad društvenim preduzećem. Dosuđena mu je naknada materijalne štete u visini neisplaćenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda Snežana Marković, zamenik predsednika Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. S . iz sela S . kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. S . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 , umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. G . S . iz sela S . kod Leskovca podneo je Ustavnom sudu, 14. oktobra 2016. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 1812/15 od 8. januara 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 182/16 od 28. marta 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava , u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09).

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da u osporenom stečajnom postupku nije namirio svoje potraživanje prema stečajnom dužniku; da dosuđeni iznos primerene naknade zbog utvrđene povrede prava nije adekvatan . Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, vodio je izvršni postupak u predmetu Opštinskog suda u Leskovcu I. 607/08 protiv izvršnog dužnika DP „V.“ iz Vučja, radi isplate potraživanja iz radnog odnosa.

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine pokrenut je stečajni postupak nad izvršnim dužnikom DP „V.“ iz Vučja. Podnosilac ustavne žalbe prijavio je potraživanje u stečajnom postupku (broj prijave 330), koje mu je utvrđeno u ukupnom iznosu od 859.021,00 dinara.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda St. 1812/15 od 8. januara 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 11/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni stečajni postupak okonča u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom ro ku u iznosu od 10.000,00 dinara i dosuđeni su mu troškovi postupka ; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti , je odbijen kao neosnovan. Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.gp. 182/16 od 28. marta 2016. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje u stavu trećem njegove izreke, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, kao i u stavu četvrtom izreke . U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da primerena naknada zbog utvrđene povrede prava već vid zadovoljenja, a ne svrha postupka.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika DP „V.“ iz Vučja, koji ima pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem su osporena rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 1812/15 od 8. januara 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 182/16 od 28. marta 2016. godine, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni kar akter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnosiocu dosudili primerenu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u Odluci Už- 4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocu dosudio materijalnu štetu čime je suštinski dobio potpuno obeštećenje.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentova eventualna povreda ustavnog prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao drugom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti