Sudska praksa

Odbačaj ustavne žalbe kao preuranjene zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Branka Đurovića kao preuranjenu. Podnosilac je izjavio ustavnu žalbu pre nego što je Vrhovni sud Srbije odlučio o njegovom zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke, čime nisu bila iscrpljena sva raspoloživa pravna sredstva.

Tekst originalne odluke



Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Branka Đurovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. jula 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E



Odbacuje se ustavna žalba Branka Đurovića izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija 02/1 P broj 174943 od 12. jula 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e



1. Branko Đurović iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 14. januara 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija 02/1 P-broj 174943 od 12. jula 2007. godine, zbog povrede odredaba člana 22. Ustava Republike Srbije.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Prema odredbi člana 18. stav 2. Zakona o upravnim sporovima («Službeni list SRJ», broj 46/96), protiv pravnosnažne odluke suda čija nadležnost u upravnom sporu nije određena za celu teritoriju republike članice stranka može podneti vrhovnom sudu u republici članici zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, i to zbog povrede materijalnog prava ili zbog povrede pravila postupka koja je mogla biti od uticaja na rešenje stvari.
Iz navedene odredbe Zakona o upravnim sporovima proizlazi da se tek donošenjem odluke po zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke može smatrati da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe protiv odluke suda donete u upravnom sporu, odnosno odluke donete u upravnom postupku.
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija 02/1 P-broj 174943 od 12. jula 2007. godine. Podnosilac ustavne žalbe je protiv tog rešenja podneo tužbu u upravnom sporu, koja je presudom Okružnog suda u Beogradu U. br. 2007/07 od 30. novembra 2007. godine odbijena kao neosnovana. Navedenu presudu je podnosilac ustavne žalbe primio 13. decembra 2007. godine, a ustavnu žalbu je izjavio 14. januara 2008. godine.
Ustavni sud je dopisom od 5. juna 2009. godine naložio podnosiocu ustavne žalbe da se izjasni da li je Vrhovnom sudu Srbije podneo zahtev za vanredno preispitivanje presude Okružnog suda u Beogradu U.br. 2007/07 od 30. novembra 2007. godine i da li je taj sud odlučio o njegovom zahtevu.
Podneskom od 12. juna 2009. godine podnosilac ustavne žalbe je obavestio Ustavni sud da je 4. januara 2008. godine podneo Vrhovnom sudu Srbije zahtev za vanredno preispitivanje navedene presude Okružnog suda u Beogradu, ali da o njegovom zahtevu još nije odlučeno.
4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta pre nego što su iscrpljena sva zakonom dopuštena pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe, što je čini preuranjenom. U takvoj činjeničnoj i pravnoj situaciji ne postoje Ustavom i Zakonom propisane pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po ustavnoj žalbi, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba odbačena.
5. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu