Odluka Ustavnog suda o povredi načela zabrane preinačenja na gore u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, poništio rešenje Prekršajnog apelacionog suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Sud je preinačio prvostepenu odluku na štetu okrivljenog iako je žalbu izjavio samo okrivljeni, čime je povredio načelo reformatio in peius.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. N . iz Vranja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. oktobra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. N . i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 7281/18 od 18. aprila 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 7281/18 od 18. aprila 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Vranju Pr. 5810/16 od 27. marta 2018. godine.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba R. N . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava, u prekršajnom postupku koji se vodio pred Prekršajnim sudom u Vranju u predmetu Pr. 5810/16.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. N . iz Vranja podneo je Ustavnom sudu, 27. juna 2018. godine, preko punomoćnika A. S , advokata iz Vranja, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku , posebnih prava okrivljenog i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1, člana 33. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je od podnosioca ustavne žalbe, na osnovu člana 206. stav 1. Zakona o prekršajima, trajno oduzeto putničko motorno vozilo, kao predmet carinskog prekršaja u prekršajnom postupku, koji je vođen protiv podnosioca ustavne žalbe i obustavljen usled nastupanja apsolutne z astarelosti prekršajnog gonjenja.

Obrazlažući povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava podnosilac je naveo da sud nije poštovao norme Zakona o prekršajima, kao ni suđenje u razumnom roku, zbog čega je došlo do nastupanja zastarelosti. U ustavnoj žalbi je navedeno da u prekršajnom postupku nije postojala pasivna legitimacija za vođenje postupka, jer okrivljeni nije vlasnik predmetnog vozila niti motora za vozilo. Podnosilac je naveo da su prvostepeni i drugostepeni sud ignorisali dokaze i predloge okrivljenog, koji bi ga direktno oslobodili odgovornosti za navodno učinjeni prekršaj.

Podnosilac je istakao i povredu načela reformatio in peius time što je osporenim drugostepenim rešenjem sud po službenoj dužnosti, a povodom žalbe okrivljenog, umesto prvostepenim rešenjem izrečene zaštitne mere oduzimanja motora za putničko motorno vozilo, podnosiocu ustavne žalbe izrekao zaštitnu meru oduzimanja celog putničkog motornog vozila.

U ustavnoj žalbi je istaknut zahtev da Ustavni sud utvrdi povredu istaknutih prava i da poništi osporene odluke. Troškove ustavnosudskog postupka je tražio u iznosu od 90.000,00 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz navoda ustavne žalbe i osporenih rešenja, utvrdio da je protiv podnosioca ustavne žalbe vođen prekršajni postupak zbog carinskog prekršaja koji je obustavljen usled nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja.

Osporenim prvostepenim rešenjem Prekršajnog suda u Vranju Pr. 5810/16 od 27. marta 2018. godine prema podnosiocu ustavne žalbe izrečena je zaštitna mera trajnog oduzimanja predmeta prekršaja i to: motora za putničko vozilo marke i tipa „M.“ broj ... ugrađen u vozilo registarske oznake VR ... koji je od njega oduzet prema potvrdi o privremeno oduzetim predmetima OKP Vranje broj PU 4060/11 od 11. novembra 2011. godine, koju će izvršiti Ministarstvo finansija Republike Srbije, Uprava carine Niš, Referat za prodaju robe, prodajom, a sredstva dobijena prodajom će uplatiti na račun Budžeta Republike Srbije po pravnosnažnosti rešenja.

U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da i pored toga što je prekršajni postupak nije završen presudom kojom se okrivljeni oglašava krivim, već je postupak protiv njega obustavljen zbog nastupanja apsolutne zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka, prema okrivljenom je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta prekršaja, jer sud nalazi da to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala imajući u vidu da je brojna oznaka motora ugrađenog u vozilo registarske oznake VR ... koja glasi: ... falsifikovana, da je KT pregledom brojnih oznaka navedenog motora utvrđena neoriginalnost broja motora predmetnog vozila, da nije prijavljen i ocarinjen, te ne može biti u pravnom prometu i ne može se koristiti, i mora se prodati u korist budžeta Republike Srbije.

Protiv osporenog prvostepenog rešenja žalbu je izjavio branilac podnosilac ustavne žalbe, povodom koje je sud, odlučujući po službenoj dužnosti, rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 7281/18 od 18. aprila 2018. godine preinačio prvostepeno rešenje tako što je umesto izrečene zaštitne mere oduzimanja predmeta izvršenja prekršaja, na osnovu člana 48. stav 6. Zakona o prekršajima predmet prekršaja – putničko motorno vozilo marke „M .“ registarske oznake VR ... , oduzeto na osnovu člana 206. stav 1. Zakona o prekršajima, a način izvršenja će biti takav da će se vozilo predati nadležnom organu koji će postupati po carinskim propisima Republike Srbije, dok se u preostalom delu prvostepeno rešenje potvrđuje.

U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je imajući u vidu odredbe člana 206. stav 1. Zakona o prekršajima, koji se ima primeniti u konkretnom slučaju, propisano da će se privremeno oduzeti predmeti vratiti vlasniku ako prekršajni postupak bude obustavljen, osim ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala. Kako je nesporno da se radi o vozilu gde je brojna oznaka motora , ugrađen og u vozilo , falsifikovana, da je kriminalističko-tehničkim pregledom brojnih oznaka navedenog motora utvrđena neoriginalnost broja motora predmetnog vozila, da nije prijavljen ni ocarinjen, to ne može biti u pravnom prometu i ne može se koristiti kako je navedeno u izveštaju carinarnice.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čij u se povredu poziva podnosi lac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

Odredbama člana 33. Ustava utvrđeno je: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (stav 2.); da okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom (stav 3.); da svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani (stav 4.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (stav 5.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (stav 6.); da lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu (stav 7.); da sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo (stav 8.).

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava garantuje se svakom pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS", br. 65/13, 13/16, 98/16 -Odluka US, 91/19-dr. zakon i 91/19) propisano je da su prekršajne sankcije: kazne; kazneni poeni; opomena; zaštitne mere i vaspitne mere (član 32.); da ako je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se u delu koji se odnosi na izrečenu sankciju ne može izmeniti na njegovu štetu, niti se u ponovljenom postupku može doneti nepovoljnija presuda za okrivljenog (član 96.) .

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu načela reformatio in peius, na kojima podnosilac ustavne žalbe zasniva povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je protiv osporenog prvostepenog rešenja, kojim je prema podnosiocu ustavne žalbe izrečena zaštitna mera oduzimanja motora za putničko motorno vozilo, kao predmeta prekršaja, žalbu izjavio samo branilac podnosioca ustavne žalbe, povodom koje je , odlučujući po službenoj dužnosti, Prekršajn i apelacion i sud – Odeljenje u Nišu rešenjem Prž. 7281/18 od 18. aprila 2018. godine preinačio prvostepeno rešenje tako što je umesto izrečene zaštitne mere oduzimanja motora koji je ugrađen u vozilo, izrekao zaštitnu meru oduzimanja celog putničkog motornog vozila marke „M.“ registarske oznake VR ... .

Kako je osporeno prvostepeno rešenje u redovnom žalbenom postupku, povodom jedine izjavljene žalbe od strane branioca okrivljenog, preinačeno na štetu okrivljenog, tako što je zaštitnom merom pored motora za vozilo koje je bilo predmet privremenog oduzimanja u toku prekršajnog postupka, od okrivljenog trajno oduzeto i celo putničko motorno vozilo u koje je predmetni motor bio ugrađen, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 7281/18 od 18. aprila 2018. godine postupljeno suprotno zabrani preinačenja na štetu okrivljenog, garantovanoj članom 96. Zakona o prekršajima .

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 7281/18 od 18. aprila 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 7281/18 od 18. aprila 2018. godine i određivanjem da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Vranju Pr. 5810/16 od 27. marta 2018. godine, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava, to nije posebno razmatrao istaknute povrede prava iz člana 33. i člana 36. stav 2. Ustava.

8. Odlučujući o istaknutom zahtevu za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosioca. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede prava otkloniti poništajem osporenog akta. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ovaj zahtev kao neosnovan, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje o osnovanosti navoda ustavne žalbe u pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, koju je podnosilac istakao u odnosu na prekršajni postupak koji je protiv njega vođen pred Prekršajnim sudom u Vranju u predmetu Pr. 5810/16, navodeći da je zbog „nepoštovanja normi Zakona o prekršajima i nepostupanja prvostepenog suda“ došlo do nastupanja zastarelosti i povrede prava na suđenje u razumnom roku podnosiocu ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni prekršajni postupak pravnosnažno okončan donošenjem presude Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 22490/17 od 22. novembra 2017. godine, koju su podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac nesumnjivo primili pre 3. aprila 2018. godine, kao dana izjavljivanja žalbe protiv osporenog prvostepenog rešenja Prekršajnog suda u Vranju Pr. 5810/16 od 27. marta 2018. godine, kojim je, postupajući po nalogu iz presude Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 22490/17 od 22. novembra 2017. godine, Prekršajni sud u Vranju posebnim rešenjem odlučio o predmetu prekršaja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da se u ovom delu blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporene drugostepene presude kojom je pravnosnažno okončan prekršajni postupak vođen protiv podnosioca ustavne žalbe. Kako iz dostavljene dokumentacije proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe drugostepenu presudu Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 22490/17 od 22. novembra 2017. godine nesporno primio pre 3. aprila 2018. godine , a ustavnu žalbu izjavio 27. juna 2018. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u, smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

11. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi načela zabrane preinačenja na gore u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti