Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku za ponavljanje postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku po predlogu za ponavljanje postupka, koji je trajao preko pet godina. Utvrđuje se pravo na naknadu nematerijalne štete, dok se deo žalbe o meritumu odbacuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7807/2012
14.05.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. Ć. iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. Ć. i utvrđuje da je u postupku koji je po predlogu podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 904/06, kasnije predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu P. 13499/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. Ć. iz Novog Sada, preko punomoćnika S. H. B, advokata iz Novog Sada, podneo je, 8. oktobra 2012. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu P. 904/06 od 20. februara 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 3162/08 od 3. decembra 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2603/10 od 21. juna 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se po predlogu za ponavljanje postupka vodio u predmetu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 904/06.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je pravnosnažno odbijen predlog podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka, a zatim i revizija izjavljena protiv drugostepenog rešenja o odbijanju predloga za ponavljanje postupka, navodima kojima se ukazuje na njihovu, po oceni podnosioca ustavne žalbe, nepravilnost i nezakonitost. U ustavnoj žalbi se, takođe, navodi da je predlog za ponavljanje postupka podnet 12. marta 2007. godine, a da je konačna odluka doneta 21. juna 2012. godine, pa je postupak bez valjanog razloga trajao više od pet godina. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi postojanje povrede navedenih ustavnih prava podnosioca, poništi osporena rešenja, utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i na naknadu troškova sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 13499/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe je, 12. marta 2007. godine, podneo Opštinskom sudu u Novom Sadu predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom tog suda P. 905/06 od 15. juna 2006. godine.

Prvostepeni sud je sproveo postupak po predlogu za ponavljanje postupka u kome je, nakon dostavljanja predloga na odgovor tuženom, zakazao šest ročišta (10. maja, 30. maja, 6. septembra, 19. oktobra, 21. novembra i 21. decembra 2007. godine i 20. februara 2008. godine), od kojih su tri održana, a tri nisu (jedno iz razloga na strani suda, jedno zbog nedolaska svedoka, a jedno zbog nedolaska tužioca i svedoka) i pribavio od stranaka dodatnu dokumentaciju.

Opštinski sud u Novom Sadu je, 20. februara 2008. godine, doneo rešenje P. 904/06 kojim nije dozvolio traženo ponavljanje postupka.

Rešenjem P. 904/06 od 28. marta 2008. godine, Opštinski sud u Novom Sadu je odlučio o zahtevu tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

4. aprila 2008. godine tužilac je izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja P. 904/2006 od 20. feburara 2008. godine, a tuženi je 15. aprila 2008. godine izjavio žalbu protiv rešenja P. 904/06 od 28. marta 2008. godine.

Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 3162/08 od 3. decembra 2009. godine, u stavu prvom izreke odbio žalbu tužioca i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu P. 904/06 od 20. februara 2008. godine, a u stavu drugom izreke odbio žalbu tuženog i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu P. 904/06 od 28. marta 2008. godine.

Tužilac je 24. februara 2010. godine podneo reviziju protiv stava prvog izreke rešenja Okružnog suda u Novom Sadu, a tuženi je odgovorio na reviziju 15. marta 2010. godine.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev. 2603/10 od 21. juna 2012. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužioca izjavljenu protiv stava prvog izreke rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 3162/08 od 3. decembra 2009. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.) i da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjivao, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo postupak za ponavljanje parničnog postupka podnošenjem predloga 12. marta 2007. godine, a da je postupak okončan donošenjem rešenja Vrhovnog kasacionog suda 21. juna 2012. godine.

Trajanje postupka po vanrednom pravnom leku od pet godina i tri meseca samo po sebi ukazuje na to da taj postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Ovo posebno što u postupku po predlogu za ponavljanje postupka parnični sud utvrđuje da li je predlog blagovremen, potpun, odnosno dozvoljen, i zatim, ukoliko nađe da jeste, po održanom ročištu (jednom ili više), ceni da li su ili nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se ponavljanje postupka dozvoli.

Imajući u vidu navedeno, kao i utvrđene činjenice u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da osnovni razlog navedenom trajanju osporenog postupka može da bude neefikasno, odnosno nedelotvorno postupanje parničnih sudova. Ustavni sud je ocenio da je u ovom postupku Opštinski sud u Novom Sadu zakazivao ročišta u prihvatljivim vremenskim intervalima i da nije bilo neefikasnog postupanja od strane prvostepenog suda. Međutim, viši sudovi, po oceni Ustavnog suda, nisu odlučivali o izjavljenim pravnim lekovima u primerenom roku, te su svojom neefikasnoću odlučujuće doprineli neprihvatljivom trajanju osporenog postupka. Ovo se posebno odnosi na Vrhovni kasacioni sud, koji je o izjavljenoj reviziji odlučio posle više od dve godine od njenog izjavljivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je neefiksanim postupanjem parničnih sudova podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji se vodio po njegovom predlogu za ponavljanje postupka pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 904/06, a kasnije predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu P. 13499/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U pogledu dela ustavne žalbe u kome se osporavaju rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu P. 904/06 od 20. februara 2006. godine, Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 3162/08 od 3. decembra 2009. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2603/10 od 21. juna 2012. godine, doneta u postupku po predlogu za ponavljanje postupka, Ustavni sud ukazuje da saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ustavna žalba se može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se u postupku po predlogu za ponavljanje postupka odlučivalo samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, te da nije odlučivano o pravima, odnosno obavezama podnosioca, Ustavni sud je ocenio da se osporena rešenja ratione materiae ne mogu dovesti u vezu sa povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku za ponavljanje postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti