Povreda prava na odluku o žalbi na pritvor u roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava iz člana 30. stav 3. Ustava, jer nadležni sud nije odlučio o žalbi na rešenje o određivanju pritvora u ustavnom roku od 48 sati. Ostali navodi o nezakonitosti pritvora su odbijeni.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov , dr Tijana Šurlan i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M . i utvrđuje da je rešenje m Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21-Kv.Po1. 250/21 od 20. maja 2021. godine povređen o prav o podnosioca ustavne žalbe zajemčen o odredb om člana 30. stav 3. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. M . izjavljena prot iv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21 od 29. aprila 2021. godine i Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21-Kv.Po1. 250/21 od 20. maja 2021. godine , zbog povrede prava iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. M . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21 od 27. maja 2021. godine.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz Beograda , podneo je Ustavnom sudu, 4. juna 202 1. godine, preko punomoćnika U. D , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21 od 29. aprila 2021. godine, Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organ izovani kriminal KPP.Po1. 18/21-Kv.Po1. 250/21 od 20. maja 2021. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21 od 27. maja 2021. godine , zbog povrede prava iz člana 27. st. 1. i 3, člana 30. st. 1. i 3 i člana 39. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U odnosu na osporena rešenja o određivanju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21 od 29. aprila 2021. godine i KPP.Po1. 18/21-Kv.Po1. 250/21 od 20. maja 2021. godine, u ustavnoj žalbi je navedeno je o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj 14. maja 2021. godine protiv rešenja o određivanju pritvora odlučeno 20. maja 2021. godine, čime su povređen a prava okrivljenog iz člana 27. stav 3. i člana 30. stav 3. Ustava, da se o njegovoj žalbi odluči u roku od 48 sati.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava podnosilac ustavne žalbe je osporio postojanje pritvorskih razloga na osnovu kojih mu je pritvor bio određen, te je izrazio svoje mišljenje da u osporenim rešenjima nisu navedeni dovoljni razlozi koji opravdavaju određivanje mere prema podnosiocu ustavne žalbe.-

Povreda prava iz člana 31. stav 1. i člana 39. stav 1. Ustava, u ustavnoj žalbi, nije obrazložena navodima koji se mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa sadržinom navedenih ustavnih prava .

Osporavajući rešenje o produženju pritvora Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21 od 27. maja 2021. godine , podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je žalbu izjavio 2. juna 2021. godine, a da do podnošenja ustavne žalbe (4. juna 2021. godine) o njoj nije odlučeno.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenj a. Troškove ustavnosudskog postupka je tražio u iznosu od 45.000,00 dinara.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz dostavljene dokumentacije utvrdio sledeće:

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21 od 29. aprila 2021. godine prema podnosiocu ustavne žalbe je određen pritvor na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, koji mu se računa od 28. aprila 2021. godine, kada je lišen slobode, a zbog osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika u saizvršilaštvu.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja pored ostalog navedeno je da iz (taksativno nabrojanih) dokaza u spisima predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da su okrivljeni, među njima i podnosilac ustavne žalbe, izvršili krivično delo koje im se stavlja na teret naredbom o sprovođenju istrage Tužilaštva za organizovani kriminal Kti. 8/21 od 28. aprila 2021. godine. Obrazlažući postojanje pritvorskih razloga u osporenom rešenju je u odnosu na razloge iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku navedeno da činjenica da okrivljeni ima prebivalište na jednoj adresi, a neprijavljeno boravi na drugoj, kao i da iz prikupljenih dokaza proizlazi postojanje osnovane sumnje da je krivično delo vršio u dužem vremenskom periodu sa ciljem sticanja imovinske koris ti, te imajući u vidu prirod u krivičnog dela i visin u zaprećene kazne, u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da se radi o licu bez stalnih izvora prihoda, sud je ocenio da postoji opravdana bojazan da bi se okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi mogao skrivati ili dati u bekstvo i na taj način ometati dalji tok postupka, zbog čega se određivanje pritvora prema njemu pokazuje kao nužna mera. U odnosu na postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da, imajući u vidu da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni, radi pribavljanja sredstava za izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, ostvarivao neposredne kontakte sa neispitanim svedocima, sud je ocenio da postoji opasnost da bi boravkom na slobodi mogao ometati sprovođenje dokaznog postupka uticanjem na neispitane svedoke.

Branilac podnosioca ustavne žalbe izjavio je, 14. maja 2021. godine, žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21 od 29. aprila 2021. godine . Iz prijemnog pečata Višeg suda u Beogradu na navedenoj žalbi utvrđeno je da je predmetna žalba branioca podnosioca ustavne žalbe istog dana – 14. m aja 2021. godine primljena u sudu.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21-Kv.Po1. 250/21 od 20. maja 2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja o određivanju pritvora Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21 od 29. aprila 2021. godine .

U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je pravilno sudija za prethodni postupak ocenio da postoji opasnost od bekstva i skrivanja okrivljenog, jer imajući u vidu prirodu krivičnog dela, za koje postoji osnovana sumnja da je okrivljeni njegovim izvršenjem pribavljao finansijsku korist u neutvrđenom iznosu, te imajući u vidu visinu zaprećene kazne za to krivično delo, kao i činjenicu da okrivljeni kao lice bez zaposlenja i stalnih izvora prihoda ne stanuje na adresi prijavljenog prebivališta, to navedene okolnosti u međusobnoj povezanosti ukazuju da je određivanje pritvora prema njemu na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku bilo nužno. Sud je nadalje ocenio i da je u daljem toku postupka potrebno ispitati svedoke koji bi mogli da imaju saznanja o aktivnostima grupe, kojoj prema osnovanoj sumnji pripadao i okrivljeni, a što ukazuje da bi okrivljeni boravkom na slobodi mo gao uticati na navedene svedoke, zbog čega se određivanje pritvora i po osnovu člana 211. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku pokazuje opravdanim i nužnim.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21 od 27. maja 2021. godine prema podnosiocu ustavne žalbe je produžen pritvor po istim zakonskim osnovima. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je branilac podnosioca ustavne žalbe protiv navedenog prvostepenog rešenja o produženju pritvora izjavio žalbu, kao i da je ustavnu žalbu podneo dva dana nakon izjavljivanja žalbe, a pre nego što je primio drugostepenu sudsku odluku o tom redovnom pravnom sredstvu .

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu, ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1 .); da pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje se pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja. Odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30. stav 3 .); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1 .); da svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati (član 39. stav 1 .).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19 , 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) je propisano: da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (član 211. stav 1. tačka 1), te ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (član 211. stav 1. tač ka 2)); da o određivanju pritvora odlučuje sud na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti (član 212. stav 1.); da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.), da se rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca, da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.), da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću, da žalba ne zadržava izvršenje rešenja i da se odluka o žalbi donosi u roku od 48 časova (član 214.).

5. Ustavni sud i povodom ove ustavne žalbe polazi od činjenice da s a aspekta zaštite ljudskih prava pritvor predstavlja posebno osetljivu meru ograničenja prava na slobodu, kao jednog od osnovnih prava garantovanih Ustavom i prava od „najvećeg značaja u demokratskom društvu“ ( videti: presudu Evropskog suda za ljudska prava, Veliko Veće, Medvedyev i drugi protiv Francuske, broj predstavke 3394/03, od 29 marta 2010. godine, stav 76 .). Polazeći od sadržine odredaba člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava, Ustavni sud ističe da navedene ustavne odredbe upućuju da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom , kako bi se obezbedila zaštita pojedinca od bilo kakve proizvoljnosti u ograničavanju prava na slobodu i bezbednost . Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti i produžiti samo ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. ZKP. Navedene odredbe imaju za cilj da rešenje o određivanju/produženju pritvora bude u skladu sa ciljevima dozvoljenog ograničenja prava na slobodu, te da se spreči neopravdano lišenje slobode i bezbedi da niko ne bude lišen slobode na proizvoljan način , dok se odredbom člana 27. stav 3. Ustava licu lišenom slobode garantuje pravo žalbe sudu i obezbeđuje da se hitno preispita zakonitost pritvaranja, te da se naredi puštanje lica na slobodu ukoliko se utvrdi da je lišenje slobode bilo nezakonito.

Ustavni sud, zatim, konstatuje da se ustavotvorac nije zadržao na garanciji da će sud hitno odlučiti o zakonitosti lišenja slobode određenog lica, zajemčenoj odredbom člana 27. stav 3. Ustava, već je odredbom člana 30. stav 3. Ustava zajemčio pritvorenom licu da će o njegovoj žalbi na određivanje pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova. Rokovi određeni na sate su uvek fiksni rokovi i ne mogu se produžavati, čak i kada ističu u vreme kada je za sud neradan dan.

Stoga je Ustavni sud osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 3. i člana 30. stav 3. Ustava cenio sa aspekta sadržine prava iz člana 30. stav 3. Ustava.

Primenjujući navedene opšte principe na konkretan slučaj, Ustavni sud je utvrdio da je branilac osumnjičenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, žalbu protiv rešenja kojim mu je određen pritvor izjavio i neposredno predao sudu 14. maja 202 1 godine (petak) , a da je sud podnetu žalbu odbio kao neosnovanu 20. maja 202 1. godine, dakle nakon pet radnih dana od dana prijema žalbe u sud.

Polazeći od utvrđenog, Ustavni sud je ocenio da je rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21-Kv.Po1. 250/21 od 20. maja 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno prav o iz člana 30. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu, u ovom delu , usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava , a primenjujući opšte principe navedene u tački 5. obrazloženja ove odluke na konkretan slučaj, Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja , utvrdio da su nadležni sudovi, upravo suprotno tvrdnjama podnosioca , izneli vrlo jasne i konkretne činjenice koje predstavljaju razloge za određivanje pritvora po osnovu odre daba člana 211. stav 1. tač. 1) i 2) ZKP, čime je određivanje pritvora i odbijanje žalb e kao neosnovan e obrazloženo na ustavnopravno prihvatljiv način.

Naime, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima pravnosnažno određen na predlog nadležnog javnog tužilaštva, nakon donošenja naredbe o sprovođenju istrage protiv podnosioca ustavne žalbe i još četiri lica, zbog osnovane sumnje da su izvrši li produženo krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika , u saizvršilaštvu. Ustavni sud nadalje ukazuje na to da su osporena rešenja doneta od strane nadležnih sudova, te da je sudija za prethodni postupak, polazeći od konkretnih činjenica, cenio kako postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, odnosno postojanje okolnosti koje ukazuju da će boravkom na slobodi ometati postupak uticanjem na svedoke , tako i opravdanost određivanja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog sudije za prethodni postupak o kumulativnom ispunjenju uslova za određivanje pritvora bilo je predmet kontrol e nadležnog veća u žalbenom postupku, te je drugostepeno veće dalo jasne i ustavnopravno prihvatljive razloge zbog kojih je izjavljenu žalbu ocenio neosnovanom .

Ustavni sud je utvrdio da iz obrazloženja osporenih rešenja proizlazi da je postojanje osnovane sumnje da je podnosila c ustavne žalbe izvršio krivično del o koj e mu se stavlja na teret utvrđeno na osnovu prikupljenih dokaza na kojima se zasniva naredba za sprovođenje istrage, a imajući u vidu da su sudovi težinu krivičnog dela koje se podnosiocu ustav ne žalbe stavlja na teret i visinu zaprećen e sankcij e doveli u vezu sa činjenicama da podnosilac ustavne žalbe ne živi na adresi prijavljenog prebivališta, kao i da je u dužem vremenskom periodu osnovano sumnjiv da je izvršenjem predmetnog krivičnog dela, kao član dobro organizovane grupe, pribavio neutvrđen iznos imovinske koristi , smatrajući ih osobitim okolnostima koje ukazuju na opasnost da će se boravkom na slobodi podnosilac dati u bekstvo i tako postati nedostupan organima krivičnog gonjenja, kao i da su sudovi činjenicu da svedoci koji imaju neposredna saznanja o aktivnostima kriminalne grupe kojoj se osnovano sumnja da podnosilac ustavne žalbe pripada još uvek nisu ispitani, ocenili kao osobite okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi ometati sprovođenje dokaznog postupka vršenjem uticaja na njih, te su tako u celini, po oceni Ustavnog suda, ustavnopravno prihvatljivo obrazložili postojanje svih razloga zbog kojih se pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe pokazuje kao neophodna mera radi za obezbeđenje njegovog prisustva i nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da rešenjima Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21 od 29. aprila 2021. godine i Kpp.Po1. 18/21-Kv.Po1. 250/21 od 20. maja 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena prava iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u tački 2. izreke, prvi deo.

7. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u odnosu na istaknutu povred u prava iz člana 31. stav 1. i člana 39. stav 1. Ustava, Ustavni sud i ovog puta ukazuje da samo formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga i pružanja dokaza na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 2. izreke.

8. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi u odnosu na osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP.Po1. 18/21 od 27. maja 2021. godine, Ustavni sud je ut vrdio da je podnosilac ustavne žalbe protiv navedenog rešenja izjavio žalbu nadležnom sudu ali da je ustavnu žalbu izjavio ne sačekavši odluku veća iz člana 21. stav 4. ZKP Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal.

Polazeći od toga da se pod iscrpljenošću pravnih sredstava ne podrazumeva samo njihovo izjavljivanje, već donošenje odluke nadležnog suda o izjavljenom pravnom sredstvu , a imajući u vidu da je ustavna žalba podneta pre nego što je o pravnom sredstvu odlučeno, odnosno dva dana nakon izjavljivanja žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristio Zakon ikom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih p rava u redovnom postupku, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83 .). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na odluku o žalbi na pritvor u roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti