Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude prema preduzeću u restrukturiranju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu. Propust izvršnog suda da sprovede pravnosnažnu presudu protiv dužnika – preduzeća u društvenoj svojini u restrukturiranju – predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, za koju je odgovorna država.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7810/2015
06.10.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vuka Sekulića, Desanke Stambolić, Biljane Popović i Snežane Novaković, svih iz Čačka, i Miloranke Kastratović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vuka Sekulića, Desanke Stambolić, Biljane Popović, Snežane Novaković i Miloranke Kastratović i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1855/15 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1855/12 od 12. septembra 2012. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vuk Sekulić, Desanka Stambolić, Biljana Popović i Snežana Novaković, svi iz Čačka, i Miloranka Kastratović iz Beograda su, 30. novembra 2015. godine, preko punomoćnika Snežane Jokić, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu, zbog povrede prava imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1855/12.

Dopunom ustavne žalbe od 8. marta i 31. maja 2016. godine punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe je obavestila Ustavni sud o pravnosnažnom okončanju postupka podnosilaca ustavne žalbe po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Uz dopunu ustavne žalbe dostavljeno je rešenje Višeg suda u Čačku R4. I. 363/15 od 8. decembra 2015. godine, koje ustavnom žalbom nije osporeno. U označenom rešenju navedeno je: u stavu prvom izreke, da je usvojen zahtev Vuka Sekulića, Desanke Stambolić, Biljane Popović, Snežane Novaković i Miloranke Kastratović za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Čačku vodi u predmetu I. 1855/12 podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke, naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme odgovarajuće mere kako bi se označeni izvršni postupak što pre okončao; u stavu trećem izreke, određena je primerena naknada nematerijalne štete podnosiocima ustavne žalbe svakom u iznosu od po 200 evra; u stavu četvrtom izreke, odbijen je zahtev podnosilaca ustavne žalbe u delu u kome je tražena naknada nematerijalne štete u iznosu od po još 1.800 evra, te je obavezana Republika Srbija da na ime troškova postupka podnosiocima ustavne žalbe isplati iznose od po 6.075,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1855/12 od 12. septembra 2012. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosilaca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Osnovnog suda u Čačku P1. 326/11 od 19. aprila 2012. godine, kojom je obavezana Kompanija „Sloboda“ a.d. „Sloboda – aparati“, u restrukturiranju, iz Čačka, kao izvršni dužnik, da tužiocima, kao zakonskim naslednicima pok. V.P. i S.R, kao izvršnim poveriocima, isplati na ime neisplaćene zarade iznos bliže opredeljen izrekom navedene presude i troškove parničnog postupka sa kamatom, zaplenom novčanih sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika.

4. Analizirajući navode ustavne žalbe kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1855/12 , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosilaca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosi laca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je , saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi laca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 1855/12 od 12. septembra 2012. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocima ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj a su podnosioci pokušali na prinudan način da ostvare u predmetnom izvršnom postupku.

5. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude prema preduzeću u restrukturiranju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti