Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljnog tumačenja procesnog prava
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, nalazeći da je Privredni apelacioni sud proizvoljnim tumačenjem odredbe o promeni izvršnog poverioca povredio pravo na pravično suđenje. Tumačenje da zakonski pojam „prelaz“ potraživanja ne obuhvata „prenos“ potraživanja je neustavno i suprotno autentičnom tumačenju.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi preduzetnika M. R, vlasnika ZR A . iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. aprila 2022. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba preduzetnika M. R, vlasnika ZR A . iz Užica i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 1071/17 od 11. avgusta 201 7. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Iž. 1071/17 od 11. avgusta 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 1388/2016 od 18. maja 201 7. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Preduzetnik M. R, vlasnik ZR A . iz Užica, izjavio je Ustavnom sudu, 13. septembra 201 7. godine, preko punomoćnika V. K, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 1071/17 od 11. avgusta 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredb om člana 32. stav 1 . Ustava Republike Srbije, odnosno člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Kako su označene odredbe Evropske konvencije i njenog Protokola 1 sadržinski gotovo identične odredbama člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava, Ustavni sud je postojanje povrede tih prava cenio u odnosu na navedene odredbe Ustava.
U ustavnoj žalbi, pored ostalog je navedeno: da je drugostepeni sud usvojio žalbu izvršnog dužnika i odbio podnosiočev predlog za izvršenje; da je takva odluka bila zasnovana na razlogu ko ji nije ni bio naveden u žalbi, niti je žalba sadržavala ijedan od zakonom navedenih razloga za pobijanje rešenja o izvršenju; da je drugostepeni sud izneo stanovište da do promene izvršnog poverioca označenog u izvršnoj ispravi može doći isključivo prelazom , a ne prenosom potraživanja; da je takvo stanovište suprotno zakonu koji dopušt a mogućnost prenosa potraživanja; da iz svega navedenog proizlazi da su podnosiocu ustavne žalbe povređena označena prava.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporen o rešenje i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Rešenjem Privrednog suda u Beogradu (u daljem tekstu: Privredni sud) I. 1388/16 od 18. maja 2017. godine, usvojen je predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, i određeno je izvršenje protiv izvršnog dužnika R. k . „B.“ a.d. radi namirenja glavnog duga, kamate i troškova postupka, i to sprovođenjem izvršenja na zaplenjenim novčanim sredstvima izvršnog dužnika i prenosa novčanih sredstava izvršnog dužnika, na račun izvršnog poverioca.
Postupajući po žalbi izvršnog dužnika, Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem Iž. 1071/17 od 11. avgusta 2017. godine usvojio žalbu, obustavio izvršni postupak, ukinuo sve sprovedene radnje, preinačio rešenje Privrednog suda I. 1388/16 od 18. maja 2017. godine, tako što je odbio predlog za izvršenje. U obrazloženju osporenog akta, pored ostalog je navedeno da iz stanja u spisima proizlazi: da je 19. februara 2016. godine izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – presude Privrednog suda P. 8604/13 od 5. marta 2014. godine, u kojoj je kao tužilac označen izvršni poverilac, a kao tuženi preduzeće „P.“ a.d. iz Beograda; da je uz predlog za izvršenje priložen zaključak Privrednog suda I. 833/15 od 18. decembra 2015. godine, donet u postupku prinudnog izvršenja navedene izvršne isprave, a kojim je određeno da će se izvršenje sprovesti zaplenom i prenosom radi naplate potraživanja koje preduzeće „P.“ a.d. ima prema svom dužniku R . k . „B.“ a.d, ovde izvršnom dužniku; da je u toku postupka izvršni dužnik isticao da nema mesta određivanju izvršenja u ovoj pravnoj stvari; da je izvršni dužnik je sa preduzećem „P.“ a.d. zaključio 14. maja 2015. godine ugovor o zameni ispunjenja, na osnovu koga je izvršni dužnik preneo pravo svojine na određenim nepokretnostima preduzeću „P.“ a.d, te da se na taj način potraživanje preduzeća „P.“ a.d. ugasilo pre donošenja zaključka o prenosu potraživanja na ovde izvršnog poverioca od 18. decembra 2015. go dine; da je ugovor o zameni ispunjenja od 14. novembra 2015. godine zaključen između izvršnog dužnika i preduzeća „P.“ a.d, prema kome ugovorne strane vrše zamenu ispunjenja, tako da „P.“ a.d. umesto isplate potraživanja po osnovu presude prihvata da R. k . „B.“, ovde izvršni dužnik, na njih prenese pravo svojine na R . k . „P .“ iz Po dgorice, Crna Gora; da se ugovorom takođe predviđa da je tržišna vrednost navedene r. k . 373.504 .430,00 dinara, dok će razlika između vrednosti te nepokretnosti i visine potraživanja „P.“ a.d. prema R. k . „B.“, biti 312.124.101,28 dinara na dan zaključenja ugovora , da će preostalo potraživanje dospeti na plaćanje i biće izmireno kompenzacijom nakon što se za to steknu uslovi propisani odredbom člana 2. tačka 4. ugovora; da navedena odredba ugovora propisuje da pomenuto potraživanje dospeva za plaćanje kad se steknu usl ovi iz člana 46. Zakona o platnom prometu ; da će se smatr ati da su se preostalo potraživanje i potraživanje na ime avansa susreli, što će biti konstatovano izjavom o kompenzaciji, koja je sastavni deo i prilog uz taj ugovor; da su 14. maja 2015. godine „P.“ a.d. i izvršni dužnik zaključili ugovor o prenosu prava svojine, na osnovu ugovora o zameni ispunjenja, pa je u katastru nepokretnosti, kao vlasnik nepokretnosti, upisano preduzeće „P.“ a.d. Beograd. Dalje je navedeno: da je donošenjem pobijanog rešenja prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba p arničnog postupka propisanu članom 74. stav 1. tačka 7) Zakona o izvršenju i obezbeđenju, s obzirom na to da po mišljenju drugostepenog suda u ovoj konkretnoj situaciji potraživanje iz navedene izvršne isprave, koje je preduzeće „P.“ a.d. imalo prema izvršnom dužniku, nije prešlo na izvršnog poverioca određenog u predlogu za izvršenje; da odredba člana 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisuje da su pri odlučivanju o predlogu za izvršenje sud i javni izvršitelj vezani izvršnom ispravom ; da iz o dredbe čl ana 48. st av 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju proizlazi da s e izvršni postupak vodi i određuje na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označen u izvršnoj ispravi, samo u slučaju prelaska potraživanja; da jedno od osnovnih načela u izvršnom postupku – načelo formalnog legaliteta, podrazumeva da sud u slučaju izvršenja na osnovu izvršne isprave, po pravilu određuje izvršenje na predlog onog lica koje u izvršnoj ispravi označeno kao izvršni poverilac; da su o dstupanja od ovog načela retka i strogo propisana zakonom, između ostalog odredbom člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ; da je takvo odstupanje propisano i citiranom odredbom, moguće jedino u situaciji k ada dođe do prelaza potraživanja sa poverioca iz izvršne isprave na izvršnog poverioca u predlogu, a pod uslovom da dokaže da je do prelaza potraživanja došlo na osnovu javne, po zakonu overene isprave ili ukoliko to nije moguće, ako dokaže da je do prelaska potraživanja došlo pravosnažnom i konačnom odlukom donetom u parničnom, stečajnom ili upravnom postupku; da imajući u vidu , da je reč o odstupanju od načela formalnog legaliteta, kao i ranija rešenja iz prethodnih zakona koji su u svojim odredbama sadržali i prenos i prelaz potraživanja, po oceni drugostepenog suda, odredba čl ana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju se mora tumačiti onako kako glasi, te do promene izvršnog poverioca označenog izvršnoj ispravi i onog označenog u predlogu može doći isključivo prelazom, a ne prenosom potraživanja; da je, po oceni drugostepenog suda, donošenjem z aključka Privrednog suda I. 833/2015 od 18. decembra 2015. godine, na izvršnog poverioca izvršen prenos potraživanja, k oje je preduzeće „P.“ a.d. iz Beogr ada imalo po izvršnoj ispravi prema izvršnom dužniku; da podnetim predlogom izvršni poverilac traži određivanje i sprovođenje izvršenja koje je stekao prenosom na osnovu zaključka donetog u izvršnom postupku, koji – kao akt kojim se određuje sprovođenje pojedinih radnji u izvršnom postupku i upravlja tim postupkom, ne može imati karakter odluke propisane člana 48 . Zakona o izvršenju i obezbeđenju, niti je na osnovu istog došlo do prelaza potraživanja, to je drugostepeni sud našao da nisu ispunjeni uslovi za određivanje izvršenja.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu, pored ostalih, ustavnom žalbom ukazuje , svakom se jemči pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14) bilo je propisano da se izvršenje određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skl a.d.u sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.
Odredbom člana 48. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje i 113/17 – autentično tumačenje) (u daljem tekstu: ZIO) je propisano da se izvršni postupak vodi i na predlog i u korist lica koje kao izvršni poverilac nije označeno u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ako javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave prešlo na njega, a ako takav dokaz nije moguć – ako prelaz potraživanja dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku , dok je odredbom člana 74. stav 1. tačka 7) propisano da izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju (iz razloga koji sprečavaju sprovođenje izvršenja) ako potraživanje nije prešlo na izvršnog poverioca .
Odredbom člana 305. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) je propisano da ispunjenje mora biti izvršeno poveriocu ili licu određenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom između poverioca i dužnika, ili od strane samog poverioca.
5. Analizirajući osporeno rešenje sa stanovišta citiranih odredaba zakona i navoda ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je pravo na pravično suđenje , između ostalog, povređeno time što je drugostepeni sud proizvoljno protumačio procesno pravo , nalazeći da do promene izvršnog poverioca označenog u izvršnoj ispravi i onog označenog u predlogu može doći isključivo prelazom, a ne i prenosom potraživanja.
Saglasno sopstvenoj praksi, Ustavni sud, u načelu, nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi protumačili pozitivno-pravne propise, sem ukoliko odluke tih sudova povređuju ili uskraćuju ustavom zajemčena prava. To će biti slučaj k ada odluka suda krši ustavom zajemčena prava, tj. ukoliko je sud proizvoljno prot umačio ili primenio Ustavom zajemčeno pravo, ili je zanemario to pravo, ako je primena zakona bila proizvoljna, ukoliko je došlo do povrede procesnih prava, ili ukoliko utvrđeno činjenično stanje ukazuje na povredu Ustava.
U konkretnom slučaju, z adatak Ustavnog suda je da oceni da li je Privredni apelacioni sud u izvršnom postupku proizvoljno protumačio procesno pravo . U tom smislu se kao sporno pravno pitanje nameće pitanje da li izvršni sud može odrediti izvršenje u korist izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, u situaciji kada je zaključkom Privrednog suda I. 833/2015 od 18. decembra 2015. godine na njega izvršen prenos potraživanja koje je preduzeće „P.“ a.d. iz Beogr ada imalo po izvršnoj ispravi prema izvršnom dužniku.
S tim u vezi, Ustavni sud najpre podseća da se izvršni postupak vodi na predlog i u korist lica koje je kao izvršni poverilac označeno u izvršnoj ispravi, dok odredba člana 48. stav 1. ZIO predviđa izuzetak od navedenog pravila, prema kome se izvršni postupak može voditi na predlog i u korist lica koje nije izvršni poverilac u izvršnoj ispravi ukoliko po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne isprave prešlo na njega. Ovakvo zakonsko rešenje se razlikuje od ranijeg koje je bilo propisano prethodnim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju . Naime, prema odredbi člana 23. stav 1. ranije važećeg Zakona, iz vršenje se određivalo i sprovodi lo i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije bilo označeno kao izvršni poverilac, ako je ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokazalo da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka.
Polazeći od razlike u s adržini dve norme koje regulišu isto pravno pitanje, Privredni apelacioni sud je došao do zaključka da je namera zakonodavca bila da novim zakonom restriktivnije odredi krug lica koja se mogu pojaviti kao izvršni poverioci, a nisu određeni kao poverioci u izvršnoj ispravi. Primenjujući takvo tumačenje norme na ovaj slučaj, Privredni apelacioni sud je konstatovao da podnosilac ustavne žalbe ne može biti izvršni poverilac u tom postupku , jer do promene izvršnog poverioca označenog u izvršnoj ispravi i onog označenog u predlogu može doći isključivo prelazom, ali ne i prenosom potraživanja .
Radi otklanjanja nedoumica koje su se pojavile u sudskoj praksi prilikom tumačenja sadržine sporne odredbe , Narodna skupština je donela je autentično tumačenje odredbe člana 48. ZIO („Službeni glasnik RS“ , broj 113/17, od 17. decembra 2017. godine ), koje glasi:
„Ovu odredbu zakona treba razumeti tako da zakonski izraz „prelaz“ potraživanja ili obaveze u sebi obuhvata i prenos potraživanja ili obaveze. „Prelaz“ potraživanja ili obaveze ima opšte značenje i sadrži sve oblike sukcesije potraživanja ili obaveza, bilo da do sukcesije dolazi za vreme postojanja pravnog subjektiviteta ili nakon njegovog prestanka. Ili, rečeno terminologijom odredbe člana 23. ranije važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, „prelaz“ obuhvata i „prenos i prelaz na drugi način“. Stoga se i „prenos“ potraživanja ili obaveze dokazuje javnom ili po zakonu overenom ispravom, a ako to nije moguće , pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku“.
S tim u vezi, Ustavni sud najpre ukazuje da se autentičnim tumačenjem zakona zakonskoj normi daje onaj smisao i značenje koje je zakonodavac imao u vidu prilikom njenog donošenja. Na postupak donošenja autentičnog tumačenja zakona i drugih akata koje donosi Narodna skupština shodno se primenjuju odredbe o postupku za donošenje zakona. Dakle, autentičnim tumačenjem sam zakonodavac, polazeći od razloga za usvajanje određene zakonske norme, određuje smisao te norme i cilj zbog koga je uvedena u pravni poredak , čime se obezbeđuje i njeno pravilno izvršavanje i primena. Time se, međutim, ne z adire u ovlašćenje organa izvršne i sudske vlasti u postupku izvršavanja i primene zakona (videti Rešenje Ustavnog suda IU-121/2007 od 17. septembra 2009. godine).
Imajući u vidu navedeno, kao i to da se tumačenje sadržine odredbe člana 48. stav 1. ZIO izraženo u osporenom aktu razlikuje od autentičnog tumačenja donosioca sporne norme, Ustavni sud ocenjuje da se, u konkretnom slučaju, ne može prihvatiti zaključak Privrednog apelacionog suda da podnosilac ustavne žalbe ne može biti izvršni poverilac u tom postupku, jer do promene izvršnog poverioca označenog u izvršnoj ispravi i onog označenog u predlogu nije došlo prelazom, već prenosom potraživanja koje je izvršeno zaključkom Privrednog suda I. 833/2015 od 18. decembra 2015. godine . Ovakvo stanovište je Ustavni sud već izrazio u odlukama Už-10097/2016 od 25. aprila 2019. godine i Už-1304/2017 od 5. decembra 2019. godine.
6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je , u tački 1. izreke , usvojio ustavnu žalbu, te utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 1071/17 od 11. avgusta 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je u tački 2. izreke poništio osporeno rešenje i odredio da isti sud ponovo odluči o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu I. 1388/2016 od 18. maja 2017. godine.
7. Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknute povrede člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava poništajem osporenog akta.
8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1 i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.