Povreda prava na imovinu zbog dugotrajnog nesprovođenja izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na imovinu i odredio pravo na naknadu materijalne štete. Dugogodišnje nesprovođenje izvršenja pravnosnažne presude kojom je dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa predstavlja povredu ustavnog prava na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7811/2015
12.10.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Milinkovića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. oktobra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Milinkovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9306/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1082/08 i I. 278/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen ih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1082/08 od 4. avgusta 2008 . godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Milana Milinkovića izjavljena protiv reš enja Višeg suda u Čačku R4-I. 39/16 od 8. novembra 2016 . godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1276/16 od 21. decembra 2016 . godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Milinković iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 30. novembra 2015. godine, preko punomoćnika Dragane Janković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred I. 9306/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1082/08 i I. 278/09) , tražeći naknadu nematerijalne i materijalne štete. Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-7811/2015.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 39/16 od 8. novembra 2016. godine je usvojen zahtev Milana Milinkovića kao predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da mu je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9306/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, podnosilac je izjavio novu ustavnu žalbu 13. aprila 2017 . godine zbog „nesprovođenja izvršenja u razumnom roku“ u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9306/10 , proširujući zahtev i na rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 469/15 od 19. februara 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 522/16 od 16. juna 2016. godine. Ustavna žalb a je zavedena pod brojem Už-3118/2017.

U novoj ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta „sveobuhvatna naknada“, te podnosilac smatra da i dalje „ima status žrtve…“. Ističe da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da mu je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 13. aprila 2017. godine , spojio sa ustavnom žalbom od 30. novembra 2015. godine , radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedne odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1082/08 od 4. avgusta 2008. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 29/03 od 12 . juna 2008 . godine, kojom su obavezan i A.D. „FRA“, Čačak, FRA „Alat za obradu rupe“ D.O.O, Čačak, FRA „Alati i pribor“ D.O.O , Čačak, FRA „ Spiralne burgije“ D.O.O , Čačak, FRA „Alati za unutrašnji navoj“ D.O.O , Čačak , FRA „Proizvodnja mašina“ D.O.O, Čačak i FRA „Termička obrada“ D.O.O , Čačak , kao izvršni dužnici, da tužiocu, kao izvršnom poveriocu, isplate na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade, iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja, plenidbom i prenosom novčanih sredstava, a posredstvom NBS – Agencije za prinudnu naplatu.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 39/16 od 8. novembra 2016. godine , u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača Milana Milinkovića za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9306/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1082/08 i I. 278/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni pos tupak okončao u najkraćem roku, u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnosiocu zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 2 5.000 dinara, dok je u stavu četvrtom izreke odbijen, kao neosnovan, zahtev podnosioca u delu kojim je tražena naknada preko naknade dosuđene stavom trećim izreke, za iznos od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Stavom petim izreke rešenja odbačen je, kao nedozvoljen, zahtev predlagača za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 29/03 i zahtev kojim je tražena naknada u iznosima opredeljenim presudo m Opštinskog suda u Čačku I. 29/03 od 12. juna 2008. godine i rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1082/08 od 4. avgusta 2008 . godine.

U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise Osnovnog suda u Čačku u predmetu I. 9306/10 utvrđeno da je Opštinski sud u Čačku doneo rešenje o izvršenju I. 1082/08 od 4. avgusta 2008 . godine; da nakon što je utvrđeno da na računima izvršnog dužnika nema dovoljno priliva novčanih sredstava, izvršni poverilac podneo predlog za promenu sredstava izvršenja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i isti je usvojen rešenjem Opštinski sud u Čačku I. 278/09 od 26. februara 2009. godine; da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverilac nije ni delimično naplatio svoja potraživanja; da je sud analizirajući dužinu trajanja postupka ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i našao da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju postupka neažurno postupanje Osnovnog suda u Čačku; da je na osnovu člana 8b st. 1. i 2. Zakona o uređenju sudova, sud odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 2 5.000 dinara, dok je u preostalom delu zahtev za naknadu nematerijalne štete do traženog iznosa od 2.000 evra, u dinarskoj protiv vrednosti, odbio kao neosnovan, jer je previsoko opredeljen, imajući u vidu sve okolnosti predmetnog slučaja; da o zahtevu predlagača za naknadu materijalne štete u i znosima koji su određeni presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 29/03 od 12. juna 2008. godine i rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1082/08 od 4. avgusta 2008. godine nije odlučivano, jer je takav zahtev, imajući u vidu odredbe Zakona o uređenju sudova vezan za povredu prava na imovinu, a o kojem zahtevu se ne može odlučivati u vanparničnom postupku; da je odbačen i zahtev predlagača za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 29/03, s obzirom na to da se, prema navedenom zakonu, zaštita prava na suđenje u razumnom roku može tražiti samo u nezavršenim predmetima.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 1276/16 od 21. decembra 2016. godine , odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje u stavovima četvrtom i petom njegove izreke i odbio zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno: da Vrhovni kasacioni sud smatra da dosuđena naknada predstavlja primerenu naknadu uz izrečenu meru za ubrzanje postupka, te da će se na taj način ostvariti svrha koja je njima predviđena i koja prestavlja cilj ovog postupka u smislu čl. 8a i 8b Zakona o uređenju sudova; da iz sadržine odredbi tog zakona proizilazi da se radi o specifičnoj vrsti postupka koji ima za cilj ubrzanje i okončanje postupka, te da primerena naknada ne predstavlja naknadu štete već, uz izricanje mere za ubrzanje postupka, predstavlja izvesnu građansko-pravnu sankciju zbog prekoračenja razumnog roka; da je o povredi prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava i naknadi materijalne štete, isključivo nadležan da odlučuje Ustavni sud.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9306/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1082/08 i I. 278/09) , Ustavni sud je ocenio da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , predsta vlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici : www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1082/08 od 4. avgusta 2008. godine , umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosioca u delu izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 39/16 od 8. novembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1276/16 od 21. decembra 2016. godine, u odnosu na odluku kojom je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 2 5.000 dinara, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ust avne žalbe u suštini nezadovoljan visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena mu je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac može tvrditi da je „žrtva “ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65- 107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku . Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 25.000 dinara nije nerazuman, posebno ako se imaju u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u v isini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i da su Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud, propustili da uzmu u obzir i ocene period trajanja parničnog postupka, koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 29/03. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se taj postupak zajedno sa prinudnim izvršenjem koje je pokrenuto na osnovu izvršne isprave donete u parnici, mora sagledavati kao jedinstvena celina (stav izražen u predmetima Hornsby protiv Grčke i Jeličić protiv Bosne i Hercegovine). Međutim, ovakav propust sudova u predmetnom vanparničnom postupku, po oceni Ustavnog suda, nije od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, uzimajući u obzir da su nadležni sudovi, odlučujući o više zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koje su podneli kolege podnosioca i koji se zasnivaju na gotovo identičnom činjeničnom i pravnom stanju, utvrdili tim predlagačima sličnu visinu naknade koja je dosuđena i podnosiocima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ceneći značaj parničnih postupaka koji su prethodili izvršnim postupcima, i z čega proizlazi da podnosilac ustavne žalbe nije doveden u neravnopravni položaj. Pored toga, Ustavni sud ističe da se p riloženo rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu R4 r. 160/14 od 15. maja 2015. godine, ne može uzeti u obzir kao dokaz nejednakog postupanja sudova prilikom dosuđivanja naknade na ime povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer isto nije bilo predmet preispitivanja pred nadležnim drugostepenim sudom.

Sledom navedenog , Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 39/16 od 8. novembra 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 1276/16 od 21. decembra 2016. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na imovinu zbog dugotrajnog nesprovođenja izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti