Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za ponavljanje postupka, koji je trajao preko sedam godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zlate Blagojević iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Sr bije, na sednici Veća održanoj 18. maja 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zlate Blagojević i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji je po predlogu za ponavljanje postupka vođen pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R1. 2426/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zlata Blagojević iz Beograda je , 30. novembra 201 5. godine, preko punomoćnika Milice Ptiček, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji je vođen po predlogu za ponavljanje postupka pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R1. 2426/10 (inicijalno predmet Re. 254/88 ranijeg Četvrtog o pštinskog sud a u Beogradu).

U ustavnoj žalbi je navedeno da je posle više od sedam godina pravnosnažno okončan postupak po predlogu podnositeljke za ponavljanje pravnosnažno okonča nog vanparničnog postupka vođenog povodom oduzimanja gradskog građevinskog zemljišta njenom pravnom prethodniku i određivanja naknade. Na ovo trajanje postupka van granica razumnog roka uticalo je nedelotvorno i neefikasno postupanje sudova, između ostalog zato što su dva puta ukidana prvostepena rešenja i predmet vraćan na ponovni postupak, te što je izrada pismenog otpravka „ svake odluke“ donete u ovom postupku trajala preko zakonskog roka, odnosno višestruko duže od osam, odnosno 15 dana. Podnositeljka ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog ustavnog prava i naknadi joj nematerijalnu štetu, kao i troškove za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) je sadržinski identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvida u spise predmeta R1. 2426/10 Trećeg osnovnog suda u Beogradu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 1. septembra 2008. godine podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem te kstu: Opštinski sud) predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog vanparničnog postupka rešenjem toga suda Re. 254/88 od 18. marta 1998. godine. Naime, navedenim rešenjem je određena naknada za oduzeto neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište, i to kat astarske parcel e u površini od 6576m2 , upisane u ZKUL 240 , KO Bežanija, ranije z emljišno knjižno vlasništvo sada lica nepoznatog boravišta Milana Dragutinovića, te obavezan protivnik predlagača Opština Novi Beograd da preko krajnjeg korisnika Gradskog SIZ-a za građevinsko zemljište, koga zastupa Zavod za izgradnju grada Beograda, uplati u depozit toga suda naknadu u iznosu od 6.576.000,00 dinara, računajući po 1.000,00 dinara po m2, kao i naknadu za uništene biljne kulture u ukupnom iznosu od 12.300,00 dinara. Svoj predlog je precizirala tri dana kasnije, a u predlogu je navedeno i da je podnositeljka ćerka pok. ostavioca, koji je preminuo 1974. godine, da je rešenjem istoga suda O. 1782/95 od 20. septembra 1995. godine oglašena za jedinog zakonskog naslednika iza smrti oca, da nije znala za navedeno rešenje do 4. avgusta 2008. godine, kada je ono uručeno njenom punomoćniku, a da je ona upisana kao nosilac prava korišćenja na zemljištu koje je bilo predmet oduzimanja prema vlasničkom listu KO Bežanija od 16. aprila 2008. godine, te da nije učestvovala u postupku, niti joj je naknada isplaćena.

Predmet je pred Opštinskim sudom zaveden pod brojem Re. 254/88, ali je nakon dva neodržana ročišta (jer protivniku predlagača i krajnjem korisniku nije bio uručen predlog, te jer je neposredno pred ročište protivnik predlagača predao podnesak ), postupak nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem R1. 2426/10. Ovaj sud je, posle dva održana ročišta , doneo rešenje R1. 2426/10 od 6. maja 2010. godine kojim je dozvoljeno ponavljanje postupka po predlogu predlagača i ukinuto rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Re. 254/88 od 18. marta 1998. godine, koje je postalo pravnosnažno 26. aprila 1989. godine . Ovo rešenje je uručeno punomoćniku predlagača 30. septembra 2010. godine. Po žalbama protivnika predlagača Gradske opštine Novi Beograd i krajnjeg korisnika Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, taj sud je 3. decembra 2010. godine dostavio spise predmeta drugostepenom sudu. Odlučujući o navedenim žalbama, Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 28030/10 od 4. maja 201 2. godine ukinuo navedeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak. Razlog za ukidanje je nepotpuno utvrđeno činjenično stanj e u pogledu blagovremenosti predloga, jer predlagač nije pružio dokaze za tvrdnje da je tek 4. avgusta 2008. godine saznao za navedeno rešenje, zbog čega je i dat nalog prvostepenom sudu da pouzdano utvrdi dan saznanja predlagača, pritom ukazujući da su već do tada izvedeni dokaz i doveli u sumnju ove navode predlagača.

U ponovnom postupku je, nakon jednog odloženog ročišta (radi izjašnjenja protivnika predlagača i krajnjeg korisnika na podnesak predlagača koji je predat neposredno na ročištu), Prvi osnovni sud u Beogradu, na nar ednom zakazanom ročištu, zaključio raspravu , te je rešenjem R1. 2426/10 od 29. januara 201 3. godine odbacio predlog za ponavljanje postupka kao neblagovremen. Nakon urgencije od 16. juna 2013. godine, kojim je podnositeljka, kao predlagač, tražila dostavljanje pismenog otpravka odluke sude donete po okončanoj raspravi, taj sud je 14. juna 2013. godine uručio punomoćniku predlagača navedeno rešenje. Spisi predmeta su, po uručenju predlagaču odgovora na žalbu protivnika predlagača, prema naredbi postupajućeg sudije od 19. septembra 2013. godine prosleđeni drugostepenom sudu. Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj 2 7. juna 2013. godine, Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž. 10728/13 od 19. marta 201 4. godine ponovo ukinuo prvost epeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak i odlučivanje , zato što je sud prilikom odlučivanja bio nepropisno sastavljen. Spisi premeta vraćeni su prvostepenom sudu 24. aprila 2014. godine.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R1. 2426/10 od 21. jula 2014. godine odbačen je predlog ponositeljke ustavne žalbe za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari kao neblagovremen. Protiv ovog rešenja predlagač, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je izjavila žalbu 13. avgusta 2014. godine, a odgovor protivnika predlagača na žalbu je dat 9. septembra 2014. godine. Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 8009/14 od 1 6. septembra 2015. godine je odbijena kao neosnovana žalba predlagača, a ovo rešenje je punomoćnik predlagača primio 2. novembra 2015. godine.

4. Polazeći od prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su ispunjeni uslovi da se ceni osnovanost ustavne žalbe podnosi teljke u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za ponavljanje prav nosnažno okončanog vanparničnog postupka, koji je trajao ukupno sedam godina i jedan mesec, računajući od dana pokretanja postupka 1. septembra 2008. godine, pa do 2. novembra 2015. godine, kao dana uručenja punomoćniku podnositeljke rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 8009/14 od 16. septembra 2015. godine.

Imajući u vidu da nadležni sudovi više od sedam godin a nisu prav nosnažno odlučili o blagovremenosti podnetog vanrednog pravnog sredstva, te da je samo jedno ročište odloženo zbog ponašanja podnositeljke, a da su čak dva puta ukidana prvostepena rešenja i vraćana sudu na ponovno odlučivanje i da je prvostepeni sud kasnio po četiri meseca u izradi pismenih otprav aka prva dva rešenja, na šta ukazuju i navodi ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da se trajanje ovog postupka ne može smatrati razumnim, te je stoga utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u postupku koji j e vođen po njenom predlogu za ponavljanje postupka pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R1. 2426/10 , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Na osnovu izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tačk i 1. izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno ukupnu dužinu trajanja i vrstu postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpe la prevashodno zbog neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova.

6. U vezi sa zahtevom podnositeljke za naknadu troškova ustavnosudskog postupka, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka predUstavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti