Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko deset godina. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete, dok je jedna žalba odbačena kao neblagovremena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-782/2011
06.02.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S. i N. S, obojice iz N, T. K. iz B. i D. S. iz P., na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S, N. S. i T. K. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3713/03 i P. 1386/04, zatim pod brojem P. 2965/03, a nakon toga pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 7806/10, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se ustavna žalba D. S. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6371/0, a zatim pod brojem P. 2965/03 i P. 4862/09.

O b r a z l o ž e nj e

1.S. S. i N. S, obojica iz N, su 18. februara 2011. godine preko punomoćnika M. C, advokata iz B, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3713/03. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti Už–782/2011 i Už–784/2011.

T. K. iz Bje 12. marta 2012. godine, preko punomoćnika M. C, advokata iz B, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1386/04, povodom koje je formiran predmet Už–1728/2012.

D. S. iz P. je 14. aprila 2011. godine, preko punomoćnika M. C, advokata iz B, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6371/03, povodom koje je formiran predmet Už–7613/2012.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), odlučio da se spoje postupci po ustavnim žalbama u predmetima Už–782/2011, Už–784/2011, Už–1728/2012 i Už–7613/2012, radi zajedničkog vođenja postupka i odlučivanja, i to tako što su predmeti Už–784/2011, Už–1728/2012 i Už–7613/2012 pripojeni predmetu Už–782/2011.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli: da su tokom 2003. i 2004. godine podneli tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene državne zajednice Srbija i Crna Gora - Ministarstvo odbrane, radi naknade štete zbog manje isplaćene zarade; da su pokrenuti parnični postupci spojeni u parnični postupak P. 2965/03 koji još uvek nije okončan i da je neizvesno koliko će još trajati; da im je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevali su i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS" br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) je po sadržini istovetan odredbi člana 170. Ustava, dok j e stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada j e podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3713/03, P. 6371/03 i P. 1386/04, zatim P. 2965/03, a nakon toga Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 7806/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe S. S. i N. S, obojica iz N, su 28. maja 2003. godine podneli tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane, radi sticanja bez osnova, zbog manje isplaćene zarade. Povodom podnete tužbe formiran je predmet pod brojem P. 3713/03. Odgovor na tužbu dostavljen je sudu 25. avgusta 2003. godine. Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3713/03 od 29. septembra 2003. godine taj sud se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odbacio je tužbu. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 13432/03 od 25. decembra 2003. godine uvažena je žalba tužioca, ukinuto je rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3713/03 od 29. septembra 2003. godine i predmet je vraćen istom sudu na ponovni postupak. Spisi predmeta su dostavljeni Drugom opštinskom sudu u Beogradu 20. februara 2004. godine. Punomoćnik tužilaca je nekoliko puta podnescima (od 20. februara, 15. aprila i 30. juna 2004. godine) urgirao da sud zakaže ročište u predmetu P. 1077/04. U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2965/03 od 8. februara 2006. godine spojeno je više parnica većeg broja tužilaca, među kojima su bili i podnosioci ustavne žalbe, koji imaju istog punomoćnika, protiv istog tuženog, po istom pravnom osnovu, te je određeno da će se dalje jedinstveni postupak voditi pod brojem P. 2965/03.

Podnositeljka ustavne žalbe T. K. iz B. je 24. februara 2004. godine podnela tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane, radi sticanja bez osnova, zbog manje isplaćene zarade. Povodom podnete tužbe formiran je predmet pod brojem P. 1386/04. Odgovor na tužbu dostavljen je sudu 7. marta 2005. godine. Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2965/03 od 8. februara 2006. godine spojeno je više parnica većeg broja tužilaca, među kojima je bila i podnositeljka ustavne žalbe, koji imaju istog punomoćnika, protiv istog tuženog, po istom pravnom osnovu, te je određeno da će se dalje jedinstveni postupak voditi pod brojem P. 2965/03.

U predmetu P. 2965/03 pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu održano je ukupno šest ročišta za glavnu raspravu, na kojima je naloženo pribavljanje određenih podataka od Ministarstva odbrane – Uprave za budžet i finansije, Računovodstvenog centra kao i određenih vojnih pošta, dok pet ročišta nije bilo održano iz procesnih razloga.

Na ročištu održanom 21. aprila 2009. godine sud je doneo rešenje o zastajanju sa postupkom u predmetu P. 2965/03 do postupanja punomoćnika tužilaca po nalogu suda, u smislu pružanja određenih podataka o statusu tužilaca, kao i izveštaja o primanjima tužilaca za sporni period.

Dopisom od 29. maja 2009. godine prvostepeni sud je pozvao punomoćnika tužilaca da postupi po nalogu suda sa ročišta od 21. aprila 2009. godine.

Podneskom od 10. juna 2009. godine punomoćnik tužilaca je istakao predlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u predmetu. Vrhovni sud Srbije je rešenjem P. 584/09 od 16. jula 2009. godine odbio predlog punomoćnika tužilaca za određivanje drugog stvarno nadležnog suda.

Drugi opštinski sud u Beogradu je na ročištu od 9. oktobra 2009. godine doneo rešenje o zastajanju sa postupkom u predmetu P. 4862/09 do postupanja punomoćnika tužilaca po nalogu suda sa ročišta od 21. aprila 2009. godine i rešenje van ročišta kojim je konstatovano da je tužba tužilaca D.Đ, Z. P. i D. S. povučena, zbog izostanka sa ročišta na koje nisu pristupili, a izostanak nisu opravdali, iako su bili uredno pozvani.

D. S. je podnosilac ustavne žalbe u predmetu Už-7613/2012 u kojoj je osporen parnični postupak koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 6371/03 ranije (P. 6520/03) u kojem je tužba podneta 8. oktobra 2003. godine preko istog advokata, protiv istog tuženog i po istom pravnom osnovu i koji predmet je 24. aprila 2007. godine spojen u predmet P. 2965/03. Međutim, sud nije uspevao da dostavi D. S, navedeno rešenje kojim se tužba smatra povučenom, pa je dopisom od 9. juna 2010. godine tražio od Ministarstva odbrane podatke o Vojnoj pošti u kojoj se imenovani nalazi na službi, međutim, ni posle dostavljanja podataka sud nije uspeo da dostavi rešenje tužiocu D. S, pa je rešenje 3. septembra 2010. godine istaknuto na oglasnoj tab li suda, a 10. septembra 2010. godine skinuto sa table suda.

Po uspostavljanju nove mreže sudova u Republici Srbiji predmet je u nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu i vodi se pod brojem P1. 7806/10.

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu održano je jedno ročište, na kome je naloženo pribavljanje određenih izveštaja od Vojnoračunskog centra, dok pet ročišta nije bilo održano iz procesnih razloga.

Poslednje ročište je bilo zakazano za 28. decembar 2012. godine ali nije održano iz procesnih razloga. Dalje, u spisima predmeta nema dokaza o postupanju nadležnog suda u ovom predmetu.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja j e bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 I 35/91 I ("Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period, od kada su podnosioci ustavne žalbe podneli tužbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu – 28. maja 2003. godine i 24. februara 2004. godine , pa do danas.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumnosti dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku.

Naime, povodom podnetih tužbi Drugom opštinskom sudu u Beogradu formirani su predmeti P. 3713/03 i P. 1386/04, koji su kasnije spojeni u predmet P. 2965/03 radi jedinstvenog vođenja postupka i odlučivanja. U predmetu P. 3713/03, nakon četiri meseca od podnošenja tužbe (28. maja 2003. godine) prvostepeni sud, odnosno Drugi opštinski sud u Beogradu se rešenjem P. 3713/03 od 29. septembra 2003. godine oglasio nenadležnim i odbacio je tužbu. Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 13432/03 od 25. decembra 2003 ukinuo navedeno prvostepeno rešenje i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak. Spisi predmeta su vraćeni Drugom opštinskom sudu u Beogradu 20. februara 2004. godine i taj sud dve godine nije preduzeo ni jednu radnju u cilju sprovođenja postupka, a zatim je posle dve godine doneo rešenje P. 2965/03 od 8. februara 2006. godine kojim je spojio više parničnih predmeta raznih tužilaca, među kojima su i podnosioci ustavne žalbe S. S. i N. S. Dalje, do kraja 2009. godine do kada je predmet bio u nadležnosti Drugog opštinskog suda u Beogradu, dakle za skoro četiri godine održano je šest ročišta, dok pet ročišta nije bilo održano. Od 2010. godine, od kada je predmet u nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu, do odlučivanja o ustavnoj žalbi, dakle za skoro četiri godine, održano je samo jedno ročište dok pet ročišta nije bilo održano iz procesnih razloga. Dakle, za deset godina nadležni sud nije meritorno odlučio ni u prvostepenom postupku.

Predmet Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 1386/04 je formiran povodom tužbe koju je T. K, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela sudu 24. februara 2004. godine i rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2965/03 od 8. februara 2006. godine spojen je sa više parnica više tužilaca, među kojima je bila i podnositeljka ustavne žalbe, koji imaju istog punomoćnika, protiv istog tuženog, po istom pravnom osnovu, te je određeno da će se dalje jedinstveni postupak voditi pod brojem P. 2965/03. Do spajanja navedenih predmeta u predmetu P. 1386/04 povodom podnete tužbe, osim što je tužbu dostavio tuženom na odgovor, sud nije preduzeo nijednu drugu radnju u cilju sprovođenja postupka i odlučivanja.

Kada je reč o ponašanju punomoćnika podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da punomoćnik podnosioca nije postupao po nalozima prvostepenog suda, te je iz tog razloga prvostepeni sud rešenjem P. 2965/03 od 21. aprila 2009. godine odredio zastajanje u postupku, a zatim punomoćnik podnosioca nije postupio ni po dopisu suda od 29. maja 2009. godine. Podneskom od 10. juna 2009. godine punomoćnik podnosioca je predložio određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovom predmetu, a Vrhovni sud Srbije je rešenjem P. 584/09 od 16. jula 2009. godine odbio navedeni predlog. Ustavni sud je ocenio da je ovakvo ponašanje punomoćnika stranke dozvoljeno u kontekstu korišćenja svih raspoloživih procesnih sredstava, a u cilju ostvarenja postavljenih zahteva koji su predmet konkretnog parničnog postupka, ali iz navedenog proizlazi da se korišćenje pojedinih procesnih sredstava za koje nisu ispunjeni uslovi, a koji doprinose dužem trajanju parničnog postupka, ne može pripisati na teret sudovima. Osim toga, pasivno ponašanje punomoćnika tužioca ogleda se i u tome što je prvostepeni sud rešenjem P. 4862/09 od 9. oktobra 2009. godine ponovo odredio zastajanje u postupku do postupanja po nalogu suda sa ročišta od 21. aprila 2009. godine.

Imajući u vidu navedeno neefikasno postupanje parničnog suda, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3636/03 i P. 1386/04, zatim pod brojem P. 2965/03, a nakon toga pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 7806/10, te je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede navedenog ustavnog prava naložio sada nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, kao i doprinos punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

Ustavni sud je imao u vidu Odluku Už-783/2011 od 23. oktobra 2013. godine kojom je usvojena ustavna žalba istog punomoćnika zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je predmet ocene i ove ustavne žalbe.

7. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku uvidom u spise predmeta utvrdio da je rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 4862/09 od 10. septembra 2009. godine povučena tužba tužilaca D.Đ, Z. P. i D. S, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog izostanka sa ročišta na koje nisu pristupili, a izostanak nisu opravdali, iako su bili uredno pozvani i da je rešenje dostavljeno tužiocima isticanjem na oglasnu tablu suda u septembru 2010. godine.

Kako je D. S. izjavio ustavnu žalbu 14. aprila 2011. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti