Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu privrednog društva i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sud je neosnovano odbacio predlog za izvršenje i prigovor kao neuredne, navodeći da nisu potpisani, iako su podnesci sadržali potpis i pečat na prvoj strani.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan , u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „F .“ d.o.o. iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, n a sednici održanoj 19. jula 2018. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „F.“ d.o.o. i utvrđuje da je rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu II. 7312/14 od 18. septembra 2014. godine i IPV(I). 12073/14 od 30. avgusta 2016. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32 . stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 12073/14 od 30. avgusta 2016. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru izvršnog poverioca izjavljenom protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu II. 7312/14 od 18. septembra 2014. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „F.“ d.o.o. iz Novog Sada podnelo je Ustavnom sudu, 13. oktobra 2016. godine, preko punomoćnika M. J, advokata iz Kule, ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu II. 7312/14 od 18. septembra 2014. godine i IPV(I). 12073/14 od 30. avgusta 2016. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su predlog za izvršenje i prigovor podnosioca, kao izvršnog poverioca, odbačeni kao neuredni (nepotpuni) , sa obrazloženjem da nisu potpisani, pri čemu podnosilac ustavne žalbe ističe da su navedeni podnesci potpisani na prvoj strani u gornjem desnom uglu od strane njegovog advokata, za šta prilaže kopiju predloga za izvršenje i prigovor a.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 12073/ 14 od 30. avgusta 2016. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu II. 7312/14 i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavno sudskoj stvari:

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem II. 7312/14 od 18. septembra 2014. godine odbacio kao neuredan predlog za izvršenje izvršnog poverioca privrednog društva „F.“ d.o.o, ovde podnosioca ustavne žalbe, podnet protiv izvršnog dužnika Republike S rbije – Visokog saveta sudstva, Osnovni sud u Novom Sadu. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da kako je uvidom u podneti predlog za izvršenje sud utvrdio da je isti podnet od strane advokata, te da predlog za izvršenje nije uredno potpisan od strane advokata, odnosno predlog nije potpisan i ne sadrži pečat punomoćnika kao podnosioca predloga, to sud nalazi da iz navedenog razloga predlog za izvršenje ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, u smislu odredbe člana 98. stav 3. Zakona o parničnom postupku, koji se primenjuje na osnovu člana 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Veće Prvo osnovnog suda u Beogradu je osporenim rešenjem IPV(I). 12073/14 od 30. avgusta 2016. godine odbacilo kao nepotpun prigovor podnosioca ustavne žalbe. U obraloženju osporenog rešenja veća je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe podneo prigovor protiv prvostepenog rešenja, a koji nije potpisan, odnosno ne sadrži potpis izvršnog poverioca niti njegovog punomoćnika na mestu predviđenom za potpis.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 – Odluka US) (u daljem tekstu: ZIO), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bi lo je propisano : da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 10.); da u predlogu za izvršenje, kao i u predlogu za sprovođenje izvršenja moraju biti naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, sa adresama propisanim članom 29. st. 1. i 2. ovog zakona, izvršna ili verodostojna isprava i obaveza izvršnog dužnika, da u predlogu za izvršenje izvršni poverilac navodi i sredstva i predmete izvršenja, odnosno zahtev da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, kao i druge podatke koji su potrebni za sprovođenje izvršenja (član 35. stav 1. ); da u privrednim stvarima kada je izvršni dužnik pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren račun u skladu sa propisima o platnom prometu, u predlogu za izvršenje ili za sprovođenje izvršenja, pored obavezne sadržine propisane u stavu 1. ovog člana, moraju biti navedeni i sledeći podaci – 1) matični broj stranaka, odnosno poreski identifikacioni broj ili za strana pravna lica od govarajući identifikacioni broj, 2) brojevi računa izvršnog poverioca i dužnika kod poslovnih banaka sa nazivima ovih banaka (član 35. stav 2 .).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US i 74/13 -Odluka US) (u daljem tekstu: ZPP) propisano je: da podnesci moraju da budu razumljivi, da sadrže sve ono što je potrebno da bi po njima moglo da se postupi, a naročito – označenje suda, ime i prezime, poslovno ime privrednog društva ili drugog subjekta, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca (član 89. stav 3.); da žalba mora da sadrži označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba, izjavu da se presuda pobija u celini ili u određenom delu, razlog žalbe i potpis podnosioca žalbe (član 370.).

5. Ustavni sud ukazuje da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne zaustavlja samo na formalnoj primeni, već ide i korak dalje, tj. sagledava osporenu odluku i u svetlu garancija koje su nastale kroz praksu kako Ustavnog suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava.

Jedna od takvih garancija se odnosi na poštovanje prava na pristup sudu, kojim se strankama obezbeđuje pravo da svaki zahtev koji se odnosi na njihova građanska prava bude razmotren pred sudom i da se o njemu donese meritorna odluka, kada su za to ispunjene procesne pretpostavke (o pravu na pristup sudu kao elementu prava na pravično suđenje vidi presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 21. februara 1975. godine). Odbacivanjem predloga za izvršenje i prigovora podnosioca ustavne žalbe, neodlučivanjem o navedenim podnescima u meritumu, svakako je ugroženo pravo podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ono što se kao ključno pitanje postavlja u konkretnom slučaju jeste da li su postojali zakonom propisani procesni razlozi za odbacivanje predloga za izvršenje i prigovora, a što predstavlja osnov za utvrđivanje povrede prava na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje.

Ustavni sud najpre ukazuje da je u konkretnom slučaju odbačen kao neuredan podnosiočev predlog za izvršenje, jer navedeni pod nesak nije potpisan i ne sadrži pečat punomoćnika kao podnosioca predloga, pri čemu se izvršni sud pozvao na odredbu člana 98. stav 3. Z PP iz 2011. godine, u smislu odredbe člana 10. ZIO iz 2011. godine. U vezi sa navedenim, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta izvršnog suda utvrdio da predmetni predlog za izvršenje sadrži pečat i potpis punomoćnika podnosioca na pečatu na prvoj strani u gornjem desnom uglu. Pored navedenog, Ustavni sud posebno naglašava da je podnosilac ustavne žalbe uz predlog za izvršenje priložio punomoćje (koje je sastavni deo predloga za izvršenje), koji sadrži, pored pečata i potpisa njegovog punomoćnika, potpis i pečat samog podnosioca (donji desni ugao).

Kada je reč o podnosiočevom prigovoru , Ustavni sud, takođe, ukazuje da je uvidom u spise predmeta izvršnog suda utvrdio da prigovor, pored pečata punomoćnika podnosioca ustavne žalbe , sadrži i potpis punomoćnika podnosioca ustavne žalbe na pečatu (na prvoj strani u gornjem desnom uglu) . Osporenim rešenjem sudskog veća je odbačen prigovor, sa obrazloženjem da ovo pravno sredstvo nije sadržalo potpis podnosioca ustavne žalbe niti njegovog punomoćnika na mestu predviđenom za potpis. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje na opšti princip da su sudovi obavezni da primene pravila postupka, izbegavajući kako preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka, tako i potpunu fleksibilnost koja bi obesmislila proceduralne zahteve predviđene zakonima. Zapravo, pravo na pristup sudu, odnosno pravo na pristup sudu pravnog leka, je ugroženo kada pravila prestaju da služe ciljevima pravne sigurnosti i primerenog sprovođenja pravde i stvore neku vrstu barijere koja sprečava stranku da nadležan sud odluči o njegovom ili njenom zahtevu u meritumu (v ideti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Eṣim protiv Turske, broj 59601/09, od 17. septembra 2013. godine, st. 20. i 21.). Upravo u konkretnoj situaciji, odbacivanje prigovora sa obrazloženjem da se potpis nije nalazi o na mestu predviđenom za potpis predstavljao je očigledno vid preteranog formalizma. Naime, ZPP iz 2011. godine ( pa ni ZIO iz 2011. godine) ne p redviđa mesto za po tpis, te sud pravnog leka nije mogao da odbaci pravni lek kao nepotpun samo zbog toga što se po tpis advokata - punomoćnika podnosioca nalazio na pečatu na pr voj strani, a ne na poslednjoj strani pravnog leka (videti sentencu iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1104/07 od 3. oktobra 2007. godine , „Bilten sudske prakse“ Vrhovnog suda Srbije, br. 1/2008 ).

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15 -dr.zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu II. 7312/14 od 18. septembra 2014. godine i IPV(I). 12073/14 od 30. avgusta 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1 . Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 12073/14 od 30. avgusta 2016. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe, kao izvršnog poverioca, izjavljenom protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu II. 7312/14 od 18. septembra 2014. godine . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu i naložio otklanjanje štetnih posledica učinjene povrede prava na pravično suđenje , to nije posebno razmatrao navode o povredi prava na pravno sredstvo i na jednaku zaštitu prava .

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti