Povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem prvostepenom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko deset godina i još je u prvoj instanci. Iako je punomoćnik doprineo odugovlačenju, glavni uzrok je neefikasnost suda. Dosuđena je naknada štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-783/2011
23.10.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Cvetina Uroševića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Cvetina Uroševića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3636/03, zatim pod brojem P. 2965/03, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 7806/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3 Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvr ednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Cvetin Urošević iz Beograda je 1 8. februara 2011. godine preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda , Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3636/03.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 23. maja 2003. godine podneo tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora - Ministarstvo odbrane, radi naknade štete zbog manje isplaćene plate; da ovaj parnični postupak još uvek nije okončan i da je neizvesno koliko će još trajati; da mu je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS" br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) je po sadržini istovetan odredbi člana 170. Ustava, dok j e stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada j e podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 7806/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 23. maja 2003. godine podneo tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane, zbog sticanja bez osnova, zbog manje isplaćene zarade. Predmet je dobio broj P. 3636/03.

Rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3636/03 od 29. septembra 2003. godine taj sud se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i odbacio je tužbu. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. I 2637/03 od 3. marta 2004. godine uvažena je žalba tužioca, ukinuto je rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3636/03 od 29. septembra 2003. godine i predmet je vraćen istom sudu na ponovni postupak. Spisi predmeta su dostavljeni Drugom opštinskom sudu u Beogradu 6. aprila 2004. godine. U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2965/03 od 8. februara 2006. godine spojeno je više parnica više tužilaca, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, koji imaju istog punomoćnika, protiv istog tuženog, po istom pravnom osnovu, te je određeno da će se dalje jedinstveni postupak voditi pod brojem P. 2965/03.

Pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu održano je ukupno šest ročišta za glavnu raspravu na kojima je naloženo pribavljanje određenih podataka od Ministarstva odbrane – Uprave za budžet i finansije, Računovodstvenog centra kao i određenih Vojnih pošta, dok pet ročišta nije bilo održano iz procesnih razloga.

Na ročištu održanom 21. aprila 2009. godine sud je doneo rešenje o zastajanju sa postupkom u predmetu P. 2965/03 do postupanja punomoćnika tužilaca po nalogu suda, u smislu pružanja određenih podataka o statusu tužilaca, kao i izveštaja o primanjima tužilaca za sporni period.

Dopisom od 29. maja 2009. godine prvostepeni sud je pozvao punomoćnika tužilaca da postupi po nalogu suda sa ročišta od 21. aprila 2009. godine.

Podneskom od 10. juna 2009. godine punomoćnik tužilaca je istakao predlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u predmetu. Vrhovni sud Srbije je rešenjem P. 584/09 od 16. jula 2009. godine odbio predlog punomoćnika tužilaca za određivanje drugog stvarno nadležnog suda.

Drugi opštinski sud u Beogradu je na ročištu od 9. oktobra 2009. godine doneo rešenje o zastajanju sa postupkom u predmetu P. 4862/09 do postupanja punomoćnika tužilaca po nalogu suda sa ročišta od 21. aprila 2009. godine.

Po uspostavljanju nove mreže sudova u Republici Srbiji predmet je u nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu i vodi se pod brojem P1. 7806/10.

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu održano je jedno ročište na kome je naloženo pribavljanje određenih izveštaja od Vojnoračunskog centra, dok pet ročišta nije bilo održano iz procesnih razloga.

Poslednje ročište je bilo zakazano za 28. decembar 2012. godine ali nije održano iz procesnih razloga. Dalje, u spisima predmeta nema dokaza o postupanju nadležnog suda u ovom predmetu.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja j e bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 I 35/91 I ("Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zlouptorebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko tri godine, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 23. maja 2003. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumnosti dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da nadležni sudovi nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku.

Naime, nakon četiri meseca od podnošenja tužbe prvostepeni sud, odnosno Drugi opštinski sud u Beogradu se oglasio nenadležnim i odbacio je tužbu a drugostepeni sud je posle šest meseci ukinuo navedeno prvostepeno rešenje i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak. Spisi su vraćeni Drugom opštinskom sudu u Beogradu 6. aprila 2004. godine, i taj sud dve godine nije preduzeo ni jednu radnju u cilju sprovođenja postupka a zatim je posle dve godine doneo rešenje kojim je spojio više parničnih predmeta raznih tužilaca, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe. Dalje, do kraja 2009. godine do kada je predmet bio u nadležnosti Drugog opštinskog suda u Beogradu, dakle za skoro četiri godine održano je šest ročišta, dok pet ročišta nije bilo održano. Od 2010. godine od kada je predmet u nadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu do odlučivanja o ustavnoj žalbi, dakle za skoro četiri godine, održano je samo jedno ročište dok pet ročišta nije bilo održano iz procesnih razloga. Dakle, za deset godina nadležni sud nije meritorno odlučio ni u prvostepenom postupku.

Kada je reč o ponašanju punomoćnika podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da punomoćnik podnosioca nije postupao po nalozima prvostepenog suda, te je iz tog razloga prvostepeni sud rešenjem P. 2965/03 od 21. aprila 2009. godine odredio zastajanje u postupku, a zatim punomoćnik podnosioca nije postupio ni po dopisu suda od 29. maja 2009. godine. Podneskom od 10. juna 2009. godine punomoćnik podnosioca je predložio određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u ovom predmetu, a Vrhovni sud Srbije je rešenjem R. 584/09 od 16. jula 2009. godine odbio navedeni predlog. Ustavni sud je ocenio da je ovakvo ponašanje punomoćnika dozvoljeno u kontekstu korišćenja svih raspoloživih procesnih sredstava, a u cilju ostvarenja postavljenih zahteva koji su predmet konkretnog parničnog postupka, ali iz navedenog proizlazi da se korišćenje pojedinih procesnih sredstava za koje nisu ispunjeni uslovi, a koji doprinose dužem trajanju parničnog postupka, ne može pripisati na teret sudovima. Osim toga, pasivno ponašanje punomoćnika tužioca ogleda se i u tome što je prvostepeni sud rešenjem P. 4862/09 od 9. oktobra 2009. godine ponovo odredio zastajanje u postupku do postupanja po nalogu suda sa ročišta od 21. aprila 2009. godine.

Imajući u vidu navedeno neefikasno postupanje parničnog suda, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3636/03, zatim pod brojem P. 2965/03, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 7806/10, te je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede navedenog ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, kao i doprinos punomoćnika podnosioca ustavne žalbe trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem prvostepenom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti