Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje jer je dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete (400 evra) neadekvatan. Pozivajući se na praksu Evropskog suda, Sud utvrđuje pravo na naknadu od 800 evra. Žalbe zbog povrede imovine su odbačene.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-783/2017
28.10.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. S . iz sela Strojkovce kod Leskovca, D . A . iz sela Donja Bunuša kod Leskovca, S . K . iz sela Presečina kod Leskovca, G . Z . iz sela Radonjica kod Leskovca, S . T . iz sela Žabljane kod Leskovca, B . I . iz sela Donja Bunuša kod Leskovca i Lj . I . iz sela Vučje kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. oktobra 20 21. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 460/18 od 6. septembra 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba D. A . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 156/18 od 22. februara 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Usvaja se ustavna žalba S. K . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 298/18 od 10. aprila 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Usvaja se ustavna žalba G. Z . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 280/18 od 5. aprila 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

5. Usvaja se ustavna žalba S. T . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 168/18 od 22. februara 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

6. Usvaja se ustavna žalba B. I . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 133/18 od 13. februara 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

7. Utvrđuje se pravo S. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 460/18 od 6. septembra 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. Utvrđuje se pravo D. A . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 156/18 od 22. februara 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosi ocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Utvrđuje se pravo S. K . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 298/18 od 10. aprila 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Utvrđuje se pravo G. Z . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 280/18 od 5. aprila 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Utvrđuje se pravo S. T . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 168/18 od 22. februara 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

12. Utvrđuje se pravo B. I . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 133/18 od 13. februara 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

13. Odbacuju se ustavn e žalb e S. S, D . A, S . K, G . Z, S . T, Lj . I . i B. I . izjavljene zbog povrede prava na imovinu, iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 .

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz sela Strojkovce kod Leskovca, D. A . iz sela Donja Bunuša kod Leskovca, S . K . iz sela Presečina kod Leskovca, G . Z . iz sela Radonjica kod Leskovca, S . T . iz sela Žabljane kod Leskovca i Lj . I . iz sela Vučje kod Leskovca su , 27. i 28. januara 2017. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneli ustavne žalbe, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi u predmetu St. 11/10 , kao i u izvršnim postupcima koji su mu prethodili. Podnosioci su u ustavnim žalbama naveli da su, na osnovu pravnosnažnih presuda, vodili izvršne postupke koji su prekinuti usled otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom koji traje od 2009. godine, ističući da još nisu namirili svoja potraživanja iz radnog odnosa. Od Ustavnog suda je traženo da utvrdi da je podnosiocima u predmetnom stečajnom postupku, kao i u izvršnim postupcima koji su mu prethodili, povređeno označeno ustavno pravo, kao i da im utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku, umanjenih za iznose koji su im eventualno isplaćeni, pravo na naknadu nematerijalne štete i pravo na naknadu troškova postupka za sastav ustavne žalbe, u opredeljenim iznosima.

B. I . iz Donje Bunuše kod Leskovca i s vi prethodno navedeni podnosioci, osim Lj. I, su u periodu od 26. februara do 17. septembra 2018. godine, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu podneli nove ustavne žalbe protiv presuda Višeg suda u Leskovcu iz tač. 1. do 6. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 32. stav 1 i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije. Ovim ustavnim žalbama osporene su pravnosnažne presude donete u parničnim postupcima vođenim po tužbama podnosilaca ustavnih žalbi za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koja je podneta protiv Republike Srbije – Privredni sud u Leskovcu. Osporenim presudama pravnosnažno je obavezana tužena da podnosiocima na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 isplati iznos e od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom.

Podnosioci su osporil i visinu iznosa dosuđen ih naknad a, smatrajući da su naknad e prenisko određen e i da ne mo gu predstavljati pravično zadovoljenje zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. U vezi sa tim, navel i su da je u odlukama Evropskog suda za ljudska prava, u istim pravnim stvarima, dosuđivan veći iznos naknade nematerijalne štete. Pored toga, istak li su i povredu prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku, zbog propusta suda da namir e potraživanja utvrđena u stečajnom postupku protiv dužnika koji ima pretežan društveni kapital.

Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavn e žalb e i utvrdi povredu označenih ustavnih prava. U vezi sa osporen im presud ama, istakli su zahteve za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 2.000 evra, dok su zbog povrede prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku istakl i i zahtev za naknadu materijalne štete. Takođe, postavi li su i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), sve ustavne žalbe spojio, radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine pokrenut je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „V.“ Vučje – preduzećem sa društvenim, odnosno državnim kapitalom. U predmetnom stečajnom postupku, koji je kasnije nastavljen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, svi podnosi oci ustavnih žalbi su prijavil i svoj a potraživanj a iz radnog odnosa p rema stečajnom dužniku, a koje im je i utvrđeno u tom postupku.

Rešenjima Privrednog suda u Leskovcu usvojeni su prigovor i predlagača S . S, D . A, S . K, G . Z, S . T . i B . I , ovde podnosilaca ustavn ih žalb i, za ubrzavanje postupka i utvrđena im je povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10.

Presudama Osnovnog suda u Leskovcu delimično su usvojen i tužbeni zahtev i tuži laca D. A, S . K . i B . I , ovde podnosilaca ustavnih žalb i, i obavezana je tužena Republika Srbija – Privredni sud u Leskovcu da tužiocima na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu, koja im je pričinjena povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, isplati iznose od po 350 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom , dok su njihovi tužbeni zahtevi za isplatu naknade preko dosuđenih pa do traženih iznosa od po 800 evra, kao i sporednih potraživanja zakonske zatezne kamate, odbijeni kao neosnovani. T užena je obavezana da tužiocima na ime troškova postupka isplati iznos e od po 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

Osporenim presud ama Višeg suda u Leskovcu iz tač. 2, 3. i 6. izreke preinačene su prvostepene presude, pa je tužena obavezana da tužiocima D. A, S . K . i B . I, pored dosuđenih iznosa od po 350 evra, isplati još po 50 evra sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate. Prvostepene presude su u preostalim delovima potvrđene.

Presudama Osnovnog suda u Leskovcu delimično su usvojeni tužbeni zahtevi tužilaca S. S, G . Z . i S . T, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, i obavezana je tužena Republika Srbija – Privredni sud u Leskovcu da tužiocima na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu, koja im je pričinjena povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, isplati iznose od po 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom, dok su njihovi tužbeni zahtevi za isplatu naknade preko dosuđenih pa do traženih iznosa od po 800 evra, kao i sporednih potraživanja zakonske zatezne kamate, odbijeni kao neosnovani. Tužena je obavezana da tužiocima na ime troškova postupka isplati iznose od po 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

Osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu iz tač. 1, 4. i 5. izreke odbijene su kao neosnovana žalba S. S, G . Z . i S . T . i prvostepene presude su potvrđene.

U obrazloženju osporenih drugostepen ih presud a iz tač. 1. do 6. izreke je, pored ostalog, navedeno da Viši sud u Leskovcu ocenjuje da su dosuđen a novčan a obeštećenj a u iznos ima od po 400 evra adekvatn a i dovoljn a s obzirom na pravično zadovoljenje, kako je propisano članom 22. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, te da se navedeni iznos i mo gu smatrati razumnim u svetlu okolnosti predmeta.

4. Odlučujući o ustavnim žalbama S. S, D . A, S . K, G . Z, S . T . i B . I . izjavljenim protiv presud a Višeg suda u Leskovcu iz tač. 1. do 6. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, a koji se odnose na osporene presud e, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnositeljki pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavn ih žalb i povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat e svoj a pravnosnažno dosuđen a potraživanj a iz radnog odnosa od poslodavca - dužnika koji je u vreme nastanka potraživanja bio u društvenoj, odnosno državnoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je podnosi ocima S. S, D . A, S . K , G. Z, S . T . i B . I . osporenim presud ama Višeg suda u Leskovcu iz tač. 1. do 6. izreke, kojima im je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu pričinjenu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, pravnosnažno dosuđen i iznos i od po 400 evra, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač . 1. do 6. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosiocima ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 7. do 12. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalb i S . S, D . A, S . K, G . Z, S . T . i B . I . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presuda Višeg suda u Leskovcu iz tač. 1. do 6. izreke, kao i za ostale iznose koji su navedenim podnosiocima ustavn ih žalb i eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknad e nematerijalne štete se isplaćuj u na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i da je odredio način otklanjanja štetnih posledica, Ustavni sud nije posebno ispitivao navode podnosilaca o povredi prava na jednaku zaštitu prava, iz člana 36. stav 1. Ustava.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnim žalbama S. S, D . A, S . K, G . Z, S . T, Lj . I . i B. I . od 27. i 28. januara 2017. godine i 26. februara 2018. godine , izjavljenim zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, kao i u izvršnim postupcima koji su mu prethodili, Ustavni sud je konstatovao da je odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 1. januara 2016. godine, predviđeno da zaštitu ovog prava u postupcima koji su u toku pruža nadležni redovni sud i propisano da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (član 31. stav 1.), čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Kako navedeni podnosioci pre obraćanja Ustavnom sudu nisu iskoristili zakonom propisan pravni put za zaštitu svojih prava u postupku pred nadležnim sudovima , Ustavni sud je u pogledu ovih ustavnih žalbi ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , te je iste odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 13. izreke .

7. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

8. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 9821/2020: Odluka Ustavnog suda o nedovoljnoj naknadi štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku
• Už 10075/2020: Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 12903/2020: Odluka o neadekvatnoj naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 10692/2020: Odluka Ustavnog suda o pravičnoj naknadi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 9220/2018: Ustavna žalba zbog neadekvatne naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku
• Už 6624/2018: Odluka Ustavnog suda o neadekvatnoj naknadi štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku
• Už 3238/2018: Neadekvatna naknada štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku