Povreda prava na pravično suđenje u sporu za usklađivanje penzije

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu B. O., poništio presudu Upravnog suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Sud je proizvoljno primenio pravo, smatrajući zahtev za usklađivanje penzije ličnim, nenasledivim pravom, iako se radi o prenosivom imovinskom pravu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7836/2018
01.04.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. O . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. O . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 13681/16 od 10. maja 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 13681/16 od 10. maja 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Fonda broj 01-02/181.6.4 22005/13 od 14. septembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. O . iz Beograda je , 2. jula 2018. godine, preko punomoćnika Ž . B, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 13681/16 od 10. maja 2018. godine, zbog povrede načela vladavine prava iz člana 3. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Podnosilac se istovremeno pozvao na povredu prava zajemčenih odredbama čl. 6. i 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ustavni sud ukazuje da je sadržina prava garantovanih označenim odredbama navedene Evropske konvencije zajemčena i odgovarajućim odredbama Ustava, zbog čega Ustavni sud postojanje njihove povrede ispituje u odnosu na odredbe Ustava.

Ustavnom žalbom je osporena presuda kojom je odbijena kao neosnovana tužba podnosioca izjavljena protiv konačnog upravnog akta kojim je odbačen zahtev podnosioca za usklađivanje penz ije u iznosu od 11,06% za pok. S.O, majku podnosioca.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporenu presudu, kao i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 18. oktobra 2013. godine podneo Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala za grad Beograd zahtev za usklađivanje penzije za njegov u pok. majku S.O , u visini od 11,06%, počev od 1. januara 2008. godine.

Zaključkom Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala za grad Beograd – Služba filijale za grad Beograd 1 broj 181.2-4-1179/2013 od 23. oktobra 2013. godine navedeni zahtev je odbač en kao podnet od neovlašćenog lica, sa obrazloženjem da su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja lična i ne mogu se prenositi na druga lica.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Fonda broj 01-02/181.6.4 22005/13 od 14. septembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv zaključka prvostepenog organa.

Podnosilac ustavne žalbe je 3. oktobra 2016. godine podneo tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda U. 13681/16 od 10. maja 2018. godine.

4. Ustavni sud još jednom ukazuje da je, na sednici održanoj 4. decembra 2013. god ine, doneo Odluku Už-8405/2013 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda – www.ustavni.sud.rs), kojom je, u tački 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu N. K . i utvrdio da su presudom Upravnog suda U. 10614/13 od 25. septembra 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređena prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, dok je u preostalom delu ustavnu žalbu odbacio. U tački 2. izreke ove odluke poništena je presuda Upravnog suda U. 10614/13 od 25. septembra 2013. godine i određeno je da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Beograd broj 01-02/181.6.3 2114/13 od 28. maja 2013. godine.

U navedenoj Odluci Ustavnog suda je, između ostalog, navedeno: da se ispunjenost zakonskih uslova za priznavanje prava na vanredno usklađivanje penzija nije mogla odvojeno ceniti u odnosu na vojne osiguranike, jer su penzije ostvarene do 1. januara 2008. godine, kao i one ostvarene posle tog datuma, morale biti usklađene na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzije korisnika u osiguranju zaposlenih; da činjenica da se vanredno usklađivanje penzija odnosilo na 2007. godinu u kojoj su vojni osiguranici bili u posebnom sistemu socijalnog osiguranja u okviru režima Zakona o Vojsci Jugoslavije, nije smela uticati na obavezu nadležnog Fonda da, po službenoj dužnosti, izvrši vanredno usklađivanje penzija vojnim osiguranicima u istom procentu kao i korisnicima penzija u osiguranju zaposlenih.

U Odluci je, takođe, ukazano da je pred sudovima u Republici Srbiji vođen, kao i da je u toku, veliki broj postupaka povodom zahteva vojnih osiguranika – korisnika vojnih penzija za vanredno usklađivanje penzija u visini od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine, te da se sudska zaštita vojnih penzionera može ostvariti bilo u parničnom postupku pred sudovima opšte nadležnosti po tužbenim zahtevima za naknadu materijalne štete zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa penzija u procentu od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine, ili u upravnom sporu po tužbi protiv konačnog rešenja nadležne organizacije u kojoj se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kojim je odbijen zahtev za usklađivanje penzije od 11,06% počev od 1. januara 2008. godine.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu, pored ostalog, podnosilac u kazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

6. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca. Ustavni sud nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li obrazloženje osporene presude Upravnog suda zadovoljava standarde pravičnog suđenja.

Ustavni sud konstatuje da je u upravnom postupku odlučivano o zahtevu podnosioca za usklađivanje penzije za njegov u pok. majku S.O , u visini od 11,06%, počev od 1. januara 2008. godine.

U obrazloženju zaključka prvostepenog organa je navedeno da su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja lična i ne mogu se prenositi na druga lica, a da je, u konkretnom slučaju, zahtev podneo podnosilac nakon smrti majke. Ustavni sud konstatuje da je Upravni sud u obrazloženju osporene presude u svemu prihvatio ovo stanovište organa uprave .

Međutim, po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju se ne radi o nekom ličnom pravu koje se ne nasleđuje, kao što je pravo na penziju. U konkretnom slučaju radi se o usklađivanju penzije, koje po zakonu pripada svim penzionerima uz ispunjenje zakonom propisanih uslova. Dakle, radi se o imovinskim pravima koja se nasleđuju i koja su u trenutku smrti ostavioca ušla u njegova prava i obaveze. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je konstatovao da se radi o prenosivim pravima, te je u upravnom postupku jedino bilo potrebno utvrditi da li je podnosilac ustavne žalbe zakonski naslednik lica za koje je tražio predmetno pravo, odnosno da li je imao interes za podnošenje zahteva za ostvarivanje tog prava.

Nalazeći da je u osporenoj presudi Upravnog suda proizvoljno primenjeno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe i da obrazloženje osporenog akta ne zadovoljava zahteve pravičnosti, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporenu presudu Upravnog suda U. 13681/16 od 10. maja 2018. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Fonda broj 01-02/181.6.4 22005/13 od 14. septembra 2016. godine , a u skladu sa pravnim stavom Ustavnog suda koji je izražen u napred navedenoj Odluci Už-8405/2013 od 4. decembra 2013. godine.

Ustavni sud je isti stav zauzeo i u Odluci Už-5678/2014 od 29. septembra 2016. godine.

7. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosi oca o povredi ostalih načela i prava označenih u ustavnoj žalbi, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje u sporu za usklađivanje penzije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti