Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko četiri godine. Postupak je neopravdano bio u prekidu zbog restrukturiranja dužnika, iako su za to prestali zakonski razlozi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nadežde Spasić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. decembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Nadežde Spasić i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci u predmetu Iv. 543/08, a zatim pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci u predmetu Iv. 9092/11, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nadežda Spasić iz Beograda je 10. oktobra 2012. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci u predmetu Iv. 543/08, a zatim pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci u predmetu Iv. 9092/11.

U ustavnoj žalbi se iznosi tok osporenog izvršnog postupka i navodi da je Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci u predmetu Iv. 9092/11 povredio zakon odugovlačenjem i nepravilnošću postupka za izvršenje od 14. jula 2008. do 10. oktobra 2012. godine (četiri godine) i time povredio pravo izvršnog poverioca – ovde podnositeljke ustavne žalbe za naplatu zarade od izvršnog dužnika HK Goša – Zajednički pogoni d.o.o. iz Smederevske Palanke, čime je podnositeljki povređeno Ustavom zajemčeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi povredu prava podnositeljke i naloži nadležnom sudu da okonča postupak u što kraćem roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci Iv. 9092/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 17. juna 2008. godine podnela Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika Goša holding korporacija, Goša – Zajednički pogoni d.o.o. iz Smederevske Palanke, radi isplate razlike zarade za period od 1. januara 1998. do 31. maja 2001. godine, i to popisom, plenidbom i prodajom družnikovih pokretnih stvari.

Opštinski sud u Smederevskoj Palanci je predlog usvojio rešenjem Iv. 543/08 od 14. jula 2008. godine.

Izvršni dužnik je podneskom od 18. avgusta 2008. godine uložio prigovor, ukazujući da se po odluci Agencije za privatizaciju nalazi u restrukturiranju od 15. novembra 2004. godine, a da je Agencija donela odluku o pokretanju novog restrukturiranja 8. juna 2006. godine.

Opštinskom sudu u Smederevskoj Palanci je rešenjem Iv. 543/08 od 3. septembra 2008. godine odlučio da prekine postupak sprovođenja izvršenja do okončanja postupka restrukturiranja i privatizacije izvršnog dužnika.

Protiv ovog rešenja podnositeljka je izjavila žalbu 11. septembra 2008. godine.

Okružni sud u Smederevu je rešenjem Gž. 1500/08 od 3. decembra 2008. godine ukinuo ožalbeno rešenje o prekidu postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, zbog toga što je prvostepeni sud propustio da proveri da li je postupak restrukturiranja izvršnog dužnika okončan. Rešenje sa spisima je dostavljeno prvostepenom sudu 21. aprila 2009. godine.

Na zahtev Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci, Agencija za privatizaciju je dopisom od 11. juna 2009. godine obavestila da postupak restrukturiranja izvršnog dužnika još nije okončan, te je prvostepeni sud rešenjem od 16. juna 2009. godine ponovo odlučio da prekine postupak sprovođenja izvršenja.

Podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 22. avgusta 2011. godine predložila Osnovnom sudu u Smederevu – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci da nastavi postupak sprovođenja izvršenja, s obzirom na to da je postupak restrukturiranja izvršnog dužnika okončan.

Prvostepeni sud je dopisom od 17. novembra 2011. godine zatražio odgovarajuće obaveštenje od Agencije za privatizaciju, koja je 12. decembra 2011. godine obavestila sud da postupak restrukturiranja još uvek nije okončan.

Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci je, sa pozivom na član 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), 23. januara 2012. godine doneo rešenje Iv. 9092/11 da se nastavlja postupak izvršenja u ovoj pravnoj stvari prekinut zbog postupka restrukturiranja izvršnog dužnika rešenjem Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci I. 543/08 od 16. juna 2009. godine.

Dana 30. januara 2012. godine prvostepeni sud je doneo zaključak Iv. 9092/11 da se zastaje sa postupkom izvršenja u ovoj pravnoj stvari, a najduže u trajanju od dva meseca od dana donošenja ovog zaključka, sa pozivom na član 9. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Podnositeljka je 23. februara 2012. godine izjavila žalbu protiv zaključka prvostepenog suda Iv. 9092 od 30. januara 2012. godine, koju je Osnovni sud u Smederevu rešenjem IPV-Iv. 22/12 od 24. februara 2012. godine odbacio kao nedozvoljenu.

Naredbom od 11. maja 2012. godine postupajući sudija je naložio sudskom izvršitelju da sprovede izvršenje kako je to određeno rešenjem Iv. 543/08 od 14. jula 2008. godine - popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, nakon čega je predmet dostavljen sudskom izvršitelju.

Podneskom od 12. oktobra 2012. godine podnositeljka je urgirala kod prvostepenog suda sprovođenje izvršenja, a 15. oktobra 2012. godine ponovljen je nalog sudskom izvršitelju.

Podnositeljka ustavne žalbe je 4. decembra 2012. godine dostavila prvostepenom sudu podnesak sa podacima o broju svog tekućeg računa.

Sudski izvršitelj je 17. januara 2013. godine, a zatim 11. februara 2013. godine izašao na teren o čemu su sačinjeni zapisnici, ali nije mogao da izvrši popis iz razloga navedenih u zapisnicima.

Nakon toga, podnositeljka je 6. marta 2013. godine podnela predlog za promenu sredstva izvršenja – izvršenjem na novčanim sredstvima izvršnog dužnika. Prvostepeni sud je ovaj predlog usvojio rešenjem Iv. 9092/11 od 7. marta 2013. godine, koje je ispravljeno zaključkom od 20. marta 2013. godine.

Narodna banka Srbije je dopisom primljenim u prvostepenom sudu 1. aprila 2013. godine obavestila sud da je rešenje I. 9092/11 izvršeno u celosti dana 25. marta 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u vreme pokretanja predmetnog izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, članom 9. st. 5. i 6. - da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa i da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, a članom 358. stav 1. je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okočati po odredbama ovog zakona.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07), koji se primenjivao u vreme osporenog izvršnog postupka, odredbama člana 14. st. 1. i 2. bilo je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije, a članom 20ž je bilo propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni izvršni postupak pokrenut podnošenjem predloga podnositeljke ustavne žalbe za izvršenje 17. juna 2008. godine, a da je rešenje o izvršenju sprovedeno 25. marta 2013. godine, što znači da je izvršenje sprovedeno posle četiri godine i devet meseci od podnošenja predloga za izvršenje.

Imajući u vidu prirodu i hitnost izvršnog postupka, Ustavni sud je ocenio da navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje na to da predmetni izvršni postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od stava da je trajanje sudskog postupka relativna kategorija i da je u svakom konkretnom slučaju potrebno oceniti sve činioce koji mogu uticati na trajnje sudskog postupka, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustav ne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i značaj potraživanja koje se ostvaruje u izvršnom posutpku za podnosioca.

Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju efikasno sprovođenje izvršnog postupka svakako bilo od interesa za podnositeljku ustavne žalbe, jer se radilo o potraživanju neisplaćenog dela zarade za period od tri godine i pet meseci, kao i da podnositeljka svojim ponašanjem u izvršnom postupku nije doprinela trajanju postupka.

Ocenjujući ponašanje suda u osporenom postupku, Ustavni sud je ocenio da je prvostepeni izvršni sud uglavnom postupao u prihvatljivim rokovima, ali da je u ovom slučaju potrebno ceniti i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik na osnovu rešenja Agencije u postupku restrukturiranja od 15. novembra 2004. godine. Naime, izvršni sud je 3. septembra 2008. godine, a zatim, nakon ukidanja, ponovo 16. juna 2009. godine, doneo rešenje o prekidu postupka sprovođenja izvršenja do okončanja postupka restrukturiranja i privatizacije izvršnog dužnika, a koji postupak je bio u prekidu do donošenja rešenja o nastavku postupka 23. januara 2012. godine. Rešenje o prekidu postupka je doneto pozivom na napred navedeni član 20ž Zakona o privatizaciji.

U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da je u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je i Vrhovni kasacioni sud 24. februara 2011. godine zauzeo načelno pravno shvatanj e da se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati. Dana 17. septembra 2011. godine počeo je da se primenjuje Zakon o izvršenju i obezbeđenju, uključujući i napred citirani član 9. st. 5. i 6.

Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima ''Pini i drugi protiv Rumunije'', broj aplikacije 78028/01 i 78030/01 i ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

Navedeno stanovište Ustavni sud je zauzeo u više svojih ranije donetih odluka, kao što je odluka Už-1912/2010 od 19. decembra 2012. godine i dr.

S obzirom na napred izneto, Ustavni sud je ocenio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Smederevskoj Palanci u predmetu Iv. 543/08, a zatim pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci u predmetu Iv. 9092/11, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu.

6. Kako u ustavnoj žalbi nije stavljen zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, krećući se u granicama postavljenog zahteva, u smislu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, smatrao da je pravično zadovoljenje podnositeljke u konkretnom slučaju ostvareno utvrđivanjem povrede ustavnog prava.

7. Sledom svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić