Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu S. M. izjavljenu protiv presude Upravnog suda. Podnositeljka je tvrdila da joj je povređeno pravo na pravično suđenje jer nije učestvovala u postupku veštačenja o invalidnosti. Sud je utvrdio da nije bilo povrede prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7840/2019
13.10.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M . iz sela Lužnice kod Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. oktobra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. M . izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 19003/18 od 12. juna 2019. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz sela Lužnice kod Kragujevca podnela je Ustavnom sudu, 31. jula 2019. godine, preko punomoćnika M. M, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 19003/18 od 12. juna 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na socijalnu zaštitu, zajemčenih odredbama član a 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 69. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da podnositeljki ustavne žalbe nije omogućeno da učestvuje u upravnom postupku u kome je odlučivano o njenom pravu na invalidsku penziju; da joj nalazi, mišljenja i ocene oba organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje nisu dostavljeni na izjašnjenje, niti je imala mogućnost da postavlja pitanja veštacima na usmenoj rasprav i koja je obavezna uvek kada se izvodi dokaz veštačenjem , u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku; da je sporan stav Upravnog suda da organ koji donosi rešenje vodi postupak u skladu sa Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje iz razloga što u skladu sa pomenutim pravilnikom postupa organ veštačenja, dok je organ koji donosi rešenje obavezan da postupak sprovode u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povrede označenih ustavnih prava, poništi osporenu presudu i odredi da se otklone štetne posledice.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu uvida u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Kragujevac D. broj 126200 i u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , utvrdio:

3.1. Činjenice koje se odnose na ranije postupke vođene po zahtevima podnositeljke ustavne žalbe za ostvarivanje prava iz invalidskog osiguranja:

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Kragujevac (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj 182.6-0070 od 4. avgusta 2000. godine podnositeljki ustavne žalbe je , na osnovu nalaza, mišljenja i ocene prvostepenog organa veštačenja broj 1481 od 12. jula 2000. godine , utvrđena preostala radna sposobnost kao posledica bolesti , u smislu odredbe člana 38. stav 2. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja („Službeni list SRJ“, br. 30/96, 58/98, 70/01, 3/02, 39/02 i 5/03), i po tom osnovu pravo na raspoređivanje na drugi odgovarajuć i posao sa punim radnim vremenom i pravo na novčanu nakna du u vezi sa tim raspoređivanjem, u smislu člana 52. navedenog zakona.

Podnositeljka je 24. aprila 2017. godine podnela zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju povodom kojeg je doneto prvostepeno rešenje broj 182.2-4 12/17 od 12. septembra 2017. godine kojim podnositeljki to pravo nije priznato. Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Fonda (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 01-02/182.6.8 13454/17 od 15. novembra 2017. godine odbijena je žalba podnositeljke, u kojoj nije isticala da joj nalaz, mišljenje i ocena prvostepenog organa veštačenja nije dostavljen na izjašnjenje. Oba organa veštačenja su cenili svu raspoloživu medicinsku dokumentaciju, među kojom je bio i izveštaj lekara specijaliste Kabineta za reumatologiju od 9. januara 2017. godine, na koji se podnositeljka poziva la i u postupku koji je prethodio podnošenju ove ustavne žalbe . Protiv drugostepenog rešenja nije podnela tužbu u upravnom sporu.

3.2. Činjenice koja se odnose na postupak ostvarivanja prava podnositeljke ustavne žalbe na invalidsku penziju koji je pravnosnažno okončan osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 19003/18 od 12. juna 2019. godine:

Podnositeljka ustavne žalbe je 16. januara 2018. godine podnela zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju. Uz zahtev je podnet predlog za utvrđivanje invalidnosti koji je dao izabrani lekar i medicinska dokumentacija koja sadrži specijalističke nalaze (izveštaji šest lekara specijalista), dijagnostičke testove i laboratorijski nalaz.

Lekar veštak, specijalista interne medicine, je 9. februara 2018. godine, po nalogu prvostepenog organa, pregledao podnositeljku ustavne žalbe, kao i ranije cenjenu i novu medicinsku dokumentaciju koju je priložila, te je zatražena konsultacija i pregled lekara veštaka oftalmologa, koji je u svom izveštaju od 19. aprila 2018. godine ocenio da „sa oftalmološke strane ne ispunjava uslove za potpuni gubitak radne sposobnosti , niti postoji telesno oštećenje“. Nakon ekspertize Odeljenja funkcionalne dijagnostike Fonda, lekar veštak je dao nalaz, mišljenje i ocenu broj 505 od 25. aprila 2018. godine u kome je ustanovio da kod podnositeljke ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti , ali da i dalje postoji preostala radna sposobnost kako je ocenjeno nalazom, mišljenjem i ocenom broj 1481 od 12. jula 2000. godine, kao i da lečenje podnositeljke sa medicinskom rehabilitacijom nije završeno , predlažući dalje lečenje. Lekar veštak - kontrolor je dao saglasnost na navedeni nalaz, mišljenje i ocenu.

Rešenjem prvostepenog organa broj 182.2-4 5/2018 od 11. juna 2018. godine podnositeljki nije priznato pravo na invalidsku penziju jer ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti. U obrazloženju rešenja je navedena ocena prvostepenog organa veštačenja da kod podnositeljke ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti, u smislu čl. 21. i 218. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno da ne postoje promene u stanju invalidnosti.

Podnositeljka je izjavila žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja u kojoj je osporila nalaz, mišljenje i ocenu prvostepenog organa veštačenja i uz koju je dostavila izveštaje lekara specijaliste Kabineta za reumatologiju, prvi od 9. januara 2017. godine, u kome je konstatovano da ima bolove i ocenjeno da je zbog otežane pokretljivosti nesposobna za rad, i drugi od 23. aprila 2018. godine, u kome je konstatovano da ima bolove, ali nije ocenjeno da je nesposobna za rad.

Veštačenje u drugostepenom postupku je vršio lekar veštak, specijalista interne medicine, koji je cenio sve navode žalbe, nalaze, mišljenja i ocene prvostepenog organa veštačenja i organa veštačenja iz prethodnih postupaka, kao i celokupnu medicinsku dokumentaciju, te je dao nalaz, mišljenje i ocenu broj 735 od 3. septembra 2018. godine u kome se složio sa ocenom prvostepenog organa veštačenja. Navedeno je da su, sem oslabljenog vida, nalazi po ostalim sistemima uredni. Naglašeno je da je očuvana pokretljivost svih segmenata kičmenog stuba i velikih zglobova zbog čega se ne može prihvatiti izveštaj reumatologa od 9. januara 2017. godine da je zbog otežane pokretljivosti nesposobna za rad. Lekar veštak – kontrolor je dao saglasnost na navedeni nalaz, mišljenje i ocenu.

Rešenjem drugostepenog organa broj 01-02/182.6.8 8700/18 od 24. septembra 2018. god ine odbijena je žalba podnositeljke. U obrazloženju drugostepenog rešenja je u celini citirano obrazloženje ocene i mišljenja drugostepenog organa veštačenja o pravilnosti nalaza, mišljenja i ocene prvostepenog organa veštačenja i utvrđeno da je ono medicinski dokumentovano i dovoljno obrazloženo da, kao takvo, u potpunosti može da posluži kao punovažno mišljenje veštaka, u smislu čl. 128. i 129. Zakona o opštem upravnom postupku. Stoga je ocenjeno da ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti u smislu člana 21. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pa nisu ispunjeni uslovi za priznavanje prava na invalidsku penziju propisani članom 25. Zakona.

Podnositeljka je podnela tužbu protiv navedeno g drugostepenog rešenja u kojoj je osporila nalaz, mišljenje i ocenu drugostepenog organa veštačenja, pri čemu nije predložila održavanje usmene javne rasprave u upravnom sporu i izvođenje novih dokaza, već se pozvala na iste dokaze kao i u žalbi. Istakla je, kao i u žalbi, da joj nalazi, mišljenja i ocene oba organa veštačenja nisu dostavljeni na izjašnjenje i da pred upravnim organima nije održana usmena rasprava na kojoj bi veštaci bili saslušani i na kojoj bi im postavljala pitanja.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 19003/18 od 12. juna 2019. godine odbijena je tužba podnositeljke. Upravni sud je naveo da je cenio navode tužbe, ali je našao da se njima ne dovodi u sumnju zakonitost pobijanog rešenja. Ovo iz razloga što iz nalaza oba organa veštačenja proizlazi da su cenili svu raspoloživu medicinsku dokumentaciju, da je prvostepeni organ veštačenja izvršio medicinski pregled podnositeljke i da su organi veštačenja u svemu postupili u skladu sa odredbama čl. 28-42. i 45-47. Pravilnika o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, pa takvi nalazi, mišljenja i ocene organa veštačenja predstavljaju valjane dokaze u smislu čl. 128. i 129. Zakona o opštem upravnom postupku. Isti sud je našao da navod tužbe da podnositeljka nije upoznata sa nalazima, mišljenjima i ocenama organa veštačenja nije od uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj upravnoj stvari, jer Pravilnikom o obrazovanju, organizaciji i načinu rada organa veštačenja („Službeni glasnik RS“, br. 46/03…49/07) nije propisana obaveza dostavljanja nalaza i mišljenja organa veštačenja podnosiocu zahteva, već organu nadležnom za rešavanje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Takođe je ocenjeno da nije od uticaja pozivanje na izveštaj lekara specijaliste Kabineta za reumatologiju od 9. januara 2017. godine, jer je odredbom člana 93. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano da kada je za rešavanje o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno utvrđivanje postojanja invalidnosti, Fond rešenjem utvrđuje te činjenice na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja, čije se obrazovanje i način rada utvrđuju opštim aktom fonda.

4. Odredbom član a 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje) je propisano: da stranci mora da se pruži prilika da se izjasni o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje u upravnoj stvari (član 11. stav 1.); da se bez prethodnog izjašnjavanja stranke može odlučiti samo kada je to zakonom dozvoljeno (stav 2.); da se ispitni postupak vodi ako u postupku neposrednog odlučivanja ne mogu da se utvrde činjenice koje su od značaja za postupanje u upravnoj stvari ili ako strankama mora da se pruži prilika da se izjasne radi zaštite njihovih prava i pravnih interesa (član 106. stav 1.); da stranka ima pravo da se u ispitnom postupku izjasni o činjenicama koje su iznete i o ponuđenim dokazima, da učestvuje u izvođenju dokaza, postavlja pitanja drugim strankama, svedocima i veštacima, iznosi činjenice koje su od značaja za postupanje u upravnoj stvari, predlaže dokaze, iznosi pravne tvrdnje i pobija tvrdnje koje se ne slažu s njenim (stav 2.); da postupak ne može da se okonča dok se stranci ne pruži prilika da se izjasni o činjenicama koje su od značaja za postupanje u upravnoj stvari (član 11. ovog zakona) (stav 3.); da o vlašćeno službeno lice zakazuje usmenu raspravu kada u postupku učestvuju protivne stranke ili kada mora da se izvrši uviđaj ili sasluša svedok ili veštak (član 109. stav 1.); da se veštačenje izvodi kada je za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice potrebno stručno znanje kojim ovlašćeno službeno lice ne raspolaže (član 128. stav 1.).

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 – Odluka US, 84/04 – drugi zakon, 85/05, 101/05 – drugi zakon, 6 3/06 – Odluka US, 5/09, 107/09, 101/10 , 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14), u tekstu koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, (…), zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom (član 21.); da osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću – pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju utvrđenih u članu 19. tačka 1) ovog zakona i da ima navršenih pe t godina staža osiguranja (član 25. tačka 2)); da kada je za rešavanje o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno utvrđivanje postojanja invalidnosti, telesnog oštećenja, potrebe za pomoći i negom drugog lica, uzroka invalidnosti i telesnog oštećenja, potpune nesposobnosti za rad i nesposobnosti za samostalan život i rad, fond rešenjem utvrđuje te činjenice na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja čije se obrazovanje i način rada uređuje opštim aktom fonda (član 93. stav 1.); da nalaz, mišljenje i ocena iz stava 1. ovog člana podleže kontroli koju vrši organ fonda utvrđen opštim aktom iz stava 1. ovog člana (stav 2.); da se u obavljanju kontro le iz stava 2. ovog člana, može dati saglasnost ili primedba, da je p rimedba kojom se ukazuje na uočene nedostatke i daje uputstvo za njihovo otklanjanje, obavezna za organe koji su vršili veštačenje (stav 4.); da se kao dan nastanka invalidnosti, telesnog oštećenja i potrebe za pomoći i negom drugog lica uzima dan kada je na osnovu pregleda dat nalaz, mišljenje i ocena organa veštačenja u prvostepenom postupku, odnosno neki raniji dan za koji postoji odgovarajuća medicinska dokumentacija (član 97. stav 1.).

Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 59/08, 75/08, 24/11 i 7/12) bilo je propisano: da je organ veštačenja lekar veštak (…) (član 6. stav 1.); da organ veštačenja veštači na osnovu svestranog i brižljivog razmatranja medicinske i druge dokumentacije, kao i na osnovu rezultata i zapažanja prilikom pregleda (član 9.); da organ veštačenja u nalazu, mišljenju i oceni svoja zapažanja i nalaze tačno navodi i objektivno i nepristrasno iznosi (član 10. stav 1.); da nalaz, mišljenje i ocena mora biti jasan, potpun, logičan, obrazložen i naučno i stručno zasnovan (stav 2.); da organ nadležan za rešavanje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja daje nalog za veštačenje organu veštačenja, uz ukazivanje na posebna pitanja i okolnosti o kojima treba da se izjasni prilikom davanja nalaza, mišljenja i ocene (član 25.); da o rgan veštačenja u prvostepenom postupku ostvarivanja prava veštači o postojanju, uzroku i datumu invalidnosti (…), potpune nesposobnosti za rad (član 29. stav 1. tačka 2)); da p regled obuhvata anamnezu, objektivni nalaz po sistemima i organima, detaljni nalaz osnovnog oboljenja i utvrđivanje psihičkog statusa (član 31. stav 1.); da o rgan veštačenja može odlučiti da se, pored pregleda, obave i dopunska ispitivanja u okviru Fonda ili u referentnoj zdravstvenoj ustanovi (stav 2.); da organ veštačenja u prvostepenom postupku ostvarivanja prava daje nalaz, mišljenje i ocenu na obrascu 2, koji je sastavni deo ovog pravilnika (član 34. stav 1.); da organ veštačenja dostavlja nalaz, mišljenje i ocenu sa spisima predmeta i evidencionim kartonom o kretanju zahteva za pokretanje postupka za ostvarivanje prava organu nadležnom za reš avanje o pravima u prvom stepenu (član 36.); da organ veštačenja u drugostepenom postupku ostvarivanja prava i u postupku revizije prvostepenih rešenja o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja utvrđuje pravilnost nalaza, mišljenja i ocene datog u prvostepenom postupku ostvarivanja prava (član 37. stav 1.); da kad se žalbom na rešenje doneto u prvostepenom postupku ostvarivanja prava osporava nalaz, mišljenje i ocena organa veštačenja, (…), organ nadležan za rešavanje po žalbi, (…) dostavlja spise predmeta, sa nalogom za veštačenje organu veštačenja u drugostepenom postupku ostvarivanja prava (član 38. stav 1.); da se u nalogu za veštačenje ukazuje na posebna pitanja i okolnosti o kojima organ veštačenja u drugostepenom postupku treba da se izjasni prilikom davanja nala za, mišljenja i ocene (stav 2.); da organ veštačenja u drugostepenom postupku ostvarivanja prava veštači na osnovu medicinske dokumentacije korišćene u prvostepenom postupku ostvarivanja prava, kao i medicinske dokumentacije dostavljene u drugostepenom postupku ostvarivanja prava, (…) (član 39. stav 1.); da organ veštačenja u drugostepenom postupku ostvarivanja prava može izvršiti pregled osiguranika, korisnika prava, odnosno drugog lica, ako na osnovu prethodnog razmatranja medicinske dokumentacije oceni da je to neophodno. (stav 2.); da o rgan veštačenja u drugostepenom postupku ostvarivanja prava daje nalaz, mišljenje i ocenu na obrascu 3, koji je sastavni deo ovog pravilnika (član 40. stav 1.); da organ veštačenja dostavlja nalaz, mišljenje i ocenu, sa spisima predmeta, organu nadležnom za rešavanje po žalbi (…) (član 42.).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su joj označena Ustavom zajemčena prava povređena time što Upravni sud u osporenoj presudi nije dao pravilnu i na zakonu zasnovanu ocenu navoda tužbe da joj nisu dostavljeni na izjašnjenje nalazi, mišljenja i ocene organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Fond) , niti je sproveden ispitni postupak, u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Ocenjujući ove navode ustavne žalbe sa stanovišta prava na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje na to da saglasno odredbi člana 32. stav 1. Ustava, postoji obaveza sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, da obrazlože svoje odluke. Međutim, ova obaveza ne znači da je sud u upravnom sporu dužan da detaljno oceni svaki navod istaknut u tužbi. Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud u obrazloženju osporene presude izložio bitne činjenice utvrđene u sprovedenom prvostepenom i drugostepenom upravnom postupku, koje su potkrepljene dokazima u spisima predmeta, a na kojima je zasnovao svoju ocenu o pravilnoj primeni materijalnog prava, odnosno da podnositeljka nije ispunila zakonom propisane uslove za priznavanje prava na invalidsku penziju . Pored toga, Upravni sud je ocenio da procesni propusti upravnih organa, na koje se podnositeljka pozvala , nisu od uticaja na zakonitost pobijanog rešenja.

Ustavni sud je konstatovao da su, u postupku koji je prethodio donošenju osporene presude Upravnog suda, pribavljeni nalazi, mišljenja i ocene organa veštačenja Fonda u prvostepenom i drugostepenom postupku kako bi se dao odgovor na tvrdnje podnositeljke iznete u zahtevu od 16. januara 2018. godine o postojanju invalidnosti kao posledice bolesti . Pomenuti nalazi, mišljenja i ocene organa veštačenja bili su odlučujući dokazi u tom predmetu jer se bez njih nije mogla dati ocena o tome da li kod podnositeljke ustavne žalbe postoji invalidnost u smislu člana 21. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju . Prema odredbi člana 93. stav 1. Zakona, organ veštačenja veštači uvek kada je potrebno utvrđivanje postojanja invalidnosti, što znači da je organ Fonda koji rešava u prvom stepenu dužan da pre donošenja rešenja pribavi nalaz, mišljenje i ocenu organa veštačenja, pa potom da odluči o pravu na invalidsku penzi ju, a istu obavezu ima i organ Fonda koji rešava u drugom stepenu kada se u žalbi pobija ocena o nepostojanju invalidnosti. Pri tome, nalaz, mišljenje i ocena organa veštačenja podleže kontroli koju vrši organ utvrđen opštim aktom Fonda, koja je obavezna, tako da bez izvršene kontrole, nalaz, mišljenje i ocena organa veštačenja ne može da bude osnov za donošenje rešenja. Organi Fonda koji rešavaju u prvostepenom i drugostepenom postupku o pravima osiguranika su obavezni da nalaze, mišljenja i ocene organa veštačenja cene sa stanovišta propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju i da na osnovu njega i drugih izvedenih dokaza donesu rešenje o pravu osiguranika.

Imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje vidi u tome što prilikom izvođenja dokaza veštačenjem nisu primenjena pravila postupka propisana Zakonom o opštem upravnom postupku, Ustavni sud ukazuje na to da eventualni procesni propusti mogu dovesti do povrede prava na pravično suđenje samo ukoliko su učinili konkretni postupak, u celini posmatrano, nepravičnim. U tom smislu, Ustavni sud smatra da je potrebno ispitati da li je podnositeljka bi la u mogućnosti da delotvorno učestvuje u postupku pribavljanja nalaza, mišljenja i ocena organa veštačenja, da ih potom ospori i najzad kako ih je osporila.

Kako bi se ispunili zahtevi pravičnog suđenja u kontekstu veštačenja, kao dokaznog sredstva, Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) je istakao da iz odredbe člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , kojom se garantuje pravo na pravično suđenje , ne proizlazi opšti i apstraktan princip po kome bi u slučajevima kada sud („tribunal“) imenuje veštaka, stranke u svakom trenutku morale da prisustvuju razgovorima koje veštak obavlja ili da dobiju na uvid dokumenta koja je veštak uzeo u razmatranje. Ali, ono što jeste bitno je da stranke budu u mogućnosti da adekvatno učestvuju u postupku pred sudom („tribunalom“) (ESLjP, presuda Mantovanelli protiv Francuske , broj predstavke 21497/93, od 18. marta 1997. godine, stav 33.). Stranke ne smeju biti lišene mogućnosti da delotvorno ospore nalaz i mišljenje veštaka, posebno podnošenjem ili predlaganjem drugih mišljenja i izveštaja (ESLjP, presuda Matytsina protiv Rusije, broj predstavke 58428/10, od 27. marta 2014. godine, stav 169.).

Ustavni sud je našao da je podnositeljka imala priliku da utiče na nalaze, mišlj enja i ocene oba organa veštačenja Fonda putem medicinske dokumentacije koju je priložila, odazivajući se na poziv za neposredan pregled u prvostepenom upravnom postupku i iznošenjem primedbi u pisanom obliku u žalbi i tužbi. Naime, predmet veštačenja je bila medicinska dokumentacija koju je podnositeljka pribavila kao rezultat sprovedenih pregleda i analiza, te je bila upoznata sa sadržinom svih dokumenta koji su razmatrali organi veštačenja. Ustavni sud je potom konstatovao da je u obrazloženju prvostepenog rešenja navedena ocena prvostepenog organa veštačenja da kod podnositeljke ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti , što je podnositeljka osporila žalbom, koja je rezultirala preispitivanjem nalaza, mišljenja i ocene prvostepenog organa veštačenja i celokupne medicinske dokumentacije. Drugostepenom organu veštačenja su dostavljeni svi spisi predmeta, što znači da je bio upoznat sa navodima iz žalbe i dodatnom dokumentacijom koju je podnositeljka priložila u prilog tvrdnje o potpunom gubitku radne sposobnosti. Pri tome je glavni dokaz kojim je podnositeljka osporila ocenu da kod nje ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti bio izveštaj lekara reumatologa od 9. januara 2017. godine, u kome je ocenjeno da je zbog otežane pokretljivosti nesposobna za rad. Reč je o dokazu koji je podnositeljka priložila i u prethodno vođenom postupku po njenom zahtevu od 24. aprila 2017. godine, a koji su tada cenili organi veštačenja u oba stepena, pri čemu ona u tom postupku nije isticala da joj nalazi, mišljenja i ocene organa veštačenja nisu dostavljeni na izjašnjenje i da nije imala priliku da postavlja pitanja veštacima , niti je protiv konačnog rešenja pokrenula upravni spor. Ni u jednom kasnijem izveštaju lekara specijaliste, uključujući i lekara reumatologa , koji su pribavljeni pre i u toku konkretnog postupka po zahtevu od 16. januara 2018. godine nije data ocena da je podnositeljka nesposobna za rad, niti je to zaključio prvostepeni organ veštačenja neposrednim pregledom podnositeljke. U drugostepenom rešenju je u celini citirano obrazloženje ocene i mišljenja drugostepenog organa veštačenja o pravilnosti nalaza, mišljenja i ocene prvostepenog organa veštačenja, te je podnositeljki njihov sadržaj u potpunosti bio poznat. Podnositeljka je zatim prot iv drugostepenog rešenja pokrenula upravni spor, ali u tužbi nije predložila održavanje usmene javne rasprave pred Upravnim sudom i izvođenje novih dokaza kojima bi osporila nalaze, mišljenja i ocene organa veštačenja.

U pogledu tvrdnje podnositeljke da u postupku pred upravnim organima nije održana usmena rasprava na kojoj bi mogl a da postavlja pitanja veštacima, Ustavni sud je uzeo u obzir: da je podnositeljka o nalazima, mišljenjima i ocenama organa veštačenja oba stepena bila u dovoljnoj meri upoznata iz obrazloženja rešenja upravnih organa i da je imala priliku da u žalbi i tužbi iznese tvrdnje i dokaze protiv njih; da je učestvovala u postupku njihovog pribavljanja putem medicinske dokumentacije koju je dostavila i razgovara sa lekarom veštakom u prvom stepenu koji ju je pregledao; da je bila upoznata i da je mogla da se izjasni o svakom dokumentu koji su veštaci uzeli u obzir; da je jedina konkretna tvrdnja kojom je osporila ocenu o nepostojanju potpunog gubitka radne sposobnosti bila zasnovana na dokazu koji su organi veštačenja u dva stepena već cenili u ranije vođenom postupku, a potom i u konkretnom postupku u dva stepena, čime, s obzirom na celokupnu medicinsku dokumentaciju i rezultate neposrednog pregleda u prvostepenom postupku, nije dovedena u sumnju data ocena. S obzirom na to da je podnositeljka mogla da u pisanom obliku delotvorno ospori nalaze, mišljenja i ocene organa veštačenja, što je ona učinila u meri u kojoj je smatrala da je to potrebno, Ustavni sud je našao da neodržavanje usmene rasprave u upravnom postupku nije, prema okolnostima konkretnog slučaja, dovelo u pitanje pravičnost sprovedenog postupka.

Ustavni sud ukazuje i na to da je Evropski sud za ljudska prava priznao da su sporovi u vezi sa naknadama iz socijalnog osiguranja više tehničke prirode i da njihov ishod obično zavisi od pisanih mišljenja doktora medicine, kao i da je mnoge takve sporove bolje rešavati u pisanom obliku, nego iznošenjem usmenih argumenata. Štaviše, razumljivo je da bi nacionalne vlasti u toj sferi trebalo da vode računa o zahtevima efikasnosti i ekonomičnosti. Stoga bi sistematsko održavanje rasprava moglo da bude prepreka posebnoj ažurnosti koja se zahteva u predmetima iz socijalnog osiguranja (ESLjP, odluka Pirinen protiv Finske , broj 32447/02, od 16. maja 2006. godine). Navedeno stanovište Evropskog suda primenjivo je na predmete koji se tiču ostvarivanja prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja .

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki pružena prilika da učestvuje u postupku pribavljanja nalaza, mišljenja i ocena organa veštačenja Fonda koji su korišćeni prilikom odlučivanja o osnovanosti njenog zahteva , da ih potom ospori, da predlaže dokaze, kao i da se izjasni o izvedenim dokazima i činjenicama od značaja za donošenje rešenja, štiteći tako svoja prava i pravne interese. Stoga je Ustavni sud ocenio da podnositeljki ustavne žalbe osporenom presudom Upravnog suda nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je u ovoj odluci primenio stavove zauzete u Odluci Už–4414/2017 od 24. oktobra 2019. godine povodom predmeta koji se ticao ostvarivanja prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 19003/18 od 12. juna 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Kako podnositeljka ustavne žalbe nije dostavila dokaze da je Upravni sud u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosio drugač ije (različite) odluke od odluke koja se osporava ustavnom žalbom, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da se podnositeljka samo formalno poziva na povredu prava na socijalnu zaštitu iz člana 69. Ustava , a da se svi navodi ustavne žalbe odnose na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, koja je prethodno ocenjena.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega navedenog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 4613/2021: Povreda prava na socijalnu zaštitu lica sa intelektualnim poteškoćama
• Už 7428/2022: Povreda prava na socijalnu zaštitu zbog neodgovarajućeg postupka o nezi
• U 4004/2019: Odbijanje tužbe za priznavanje prava na invalidsku penziju
• U 12926/2021: Presuda o poništaju rešenja o odbijanju prava na invalidsku penziju zbog nepostupanja po ranijoj presudi
• U 15853/2020: Poništaj rešenja o odbijanju prava na invalidsku penziju zbog nedostataka veštačenja
• U 26211/2020: Poništaj rešenja o odbijanju prava na invalidsku penziju zbog neobrazloženog nalaza
• U 25062/2020: Odbijanje tužbe za priznavanje prava na invalidsku penziju