Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je, nakon ukidanja prve presude, trajao dodanih osam godina i osam meseci. Ostali navodi o povredi prava na pravično suđenje su odbačeni.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić , dr Goran P. Ilić , Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. R . iz P, opština Subotica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. decembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba M. R . i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Subotici u predmetu K. 51/10 (ranije predmet Okružnog suda u Subotici K. 115/09, Opštinskog suda u Subotici K. 1046/06 i Okružnog suda u Subotici K. 107/05) povređen o pravo podnosioca ustavne žalbe na s uđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. R . iz Palića , opština Subotica, je 30. januara 2015 . godine, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Subotici K. 51/10 od 3. juna 2013. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 3491/13 od 27. maja 2014. godine, zbog povrede p rava na pravično suđenje i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 34. stav 1. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku koji je pred Višim sudom u Subotici vođen u predmetu K. 51/10. Podnosilac ističe i povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija).

U ustavnoj žalbi podnosilac navodi da na glavnom pretresu održanom 17. decembra 2012. godine Viši sud u Subotici za osnovu nije uzeo raniju optužnicu, već je prihvatio i čitao novu optužnicu Okružnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 111/09 od 5. novembra 2009. godine, iako je, po mišljenju podnosioca, nakon što je Vrhovni sud Srbije presudom Kzp. 178/05 od 31. avgusta 2005. godine ukinuo pravnosnažne presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, taj sud morao da za osnovu uzme raniju optužnicu. Iz sadržine ustavne žalbe u ovom delu, Ustavni sud je zaključio da navodi podnosioca u suštini ukazuju na to da je Viši sud u Subotici „umesto po ranijoj postupao po novoj optužnici“, koja je podnosioca najpre teretila za krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, a nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, te da ga je Apelacioni sud u Novom Sadu osudio za ovo krivično delo, čime su postupajući sudovi izvršili povredu reformatio in peius u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela na štetu podnosioca ustavne žalbe, a u odnosu na krivično delo pronevere iz člana 251. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije za koje je osuđen prvom prvostepenom presudom i tako povredili podnosiočevo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Takođe, podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da mu je osporenim presudama povređeno pravo na nepristrasan sud, kao sastavni deo prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a iz razloga što je v.f. predsednika Višeg suda u Subotici sudija F.M. u januaru 2012. godine u ovoj pravnoj stvari izvršio promenu predsednika sudećeg veća, postavljajući sebe za predsednik a veća umesto sudije B.S, pri čemu je sudija F.M. prethodno kao član veća već učestvovao u donošenju dva rešenja, i to: 1) rešenja Okružnog suda u Subotici Kž. 389/09 od 10. jula 2009. godine, kojim je potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Subotici o odbacivanju optužnice protiv podnosioca u odnosu na krivično delo za koje je postupak pred tim sudom vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca i 2) rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 13/10 od 20. aprila 2011. godine, kojim je odb ijen prigovor branioca podnosioca izjavljen protiv optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 111/09 od 5. novembra 2009. godine.

Nadalje, podnosilac ukazuje da je Apelacioni sud u Novom Sadu u osporenoj presudi Kž. 3491/13 od 27. maja 2014. godine prihvatio pravnu ocenu radnje okrivljenog iz izmenjene optužnice Višeg javnog tužilaštva u Subotici Kt. 111/09 od 12. aprila 2013. godine, koja je dostavljena sudu pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika , a koji je stupio na snagu 15. aprila 2013. godine , čime je sud „izvršio retroakt ivnu primenu krivičnopravne norme“. Na taj način, po mišljenju podnosioca, povređeno mu je pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 1. Ustava.

Pored toga, podnosilac u ustavnoj žalb i detaljno hronološki analzira tok osporenog krivičnog postupka, koji je, prema njegovim navodima, trajao ukupno 13 godina i četiri meseca, te zaključuje da su dugom trajanju postupka najviše doprineli svojom neaktivnošću i greškama organi vlasti, posebno sud i tužilaštvo, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Predložio je da Ustavni sud ukine osporene presude, utvrdi da li je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i utvrdi da li je sudija F.M. morao biti izuzet u ovom sudskom predmetu.

2. Saglasno odredbi čla na 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Višeg suda u Subotici K. 51/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Pred Okružnim sudom u Subotici u predmetima K. 60/01 i K. 107/05, zatim pred Opštinskim sudom u Subotici u predmetu K. 1046/06, te pred Okružnim sudom u Subotici u predmetu K. 115/09 i pred Višim sudom u Subotici u predmetu K. 51/10, vodio se predmetni krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 4. Krivičnog zakonika (pri čemu su se pravne kvalifikacije krivičnih dela tokom postupka više puta menjale), a koji postupak je pravnosnažno okončan donošenjem os uđujuće presude u pogledu krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, dok je u pogledu krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 4. Krivičnog zakonika postupak prethodno obustavljen usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja .

Krivični postupak je protiv podno sioca pokrenut 6. septembra 2001. godine, donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Ki. 73/01 istražnog sudije Okružnog suda u Subotici. Istraga se vodila pred nekadašnjim Okružnim sudom u Subotici u predmetu Ki. 73/01, zbog postojanja osnovane sumnje da je podnosilac izvršio krivično delo pronevere iz člana 251. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u produženju i krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 205. stav 4. Krivičnog zakona Republike Srbije. Tokom istrage ispitano je ukupno pet svedoka (19. septembra 2001. godine) i pribavljeni su pismeni dokazi.

Nakon sprovedene istrage, nekadašnje Okružno javno tužilaštvo u Subotici je 28. septembra 2001 . godine protiv podnosioca po diglo optužnicu Kt. 126/01, zbog krivičnog dela pronevere iz člana 251. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije. Optužnica je u Okružni sud u Subotici primljena istoga dana i predmet je zaveden pod brojem K. 60/01. Protiv navedene optužnice podnosilac i njegov branilac nisu podnosili prigovor. Okružno javno tužilaštvo u Subotici je aktom Kt. 126/01 od 8. maja 2003. godine protiv podnosioca proširilo optužbu i na krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 205. stav 4. Krivičnog zakona Republike Srbije .

Okružni sud u Subotici je do donošenja prve prvostepene presude (20. novembra 2003. godine) glavni pretres zakazao ukupno sedam puta , a tri puta održao ( 19. novembra 2002, 14. aprila i 20. novembra 2003. godine ). Dakle, glavni pretres nije održan ukupno četiri puta.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka 20. novembra 2003 . godine, Okružni sud u Subotici je istoga dana doneo i javno objavio presudu K. 60/01, kojom je pod nosilac ustavne žalbe oglašen krivim da je izvršio krivično delo pronevere iz člana 251. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 205. stav 4. Krivičnog zakona Republike Srbije, te su mu za navedena krivična dela utvrđene kazne zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci, odnosno tri meseca, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i sedam meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru. Presuda je ekspedovana strankama 12. februara 2004. godine.

Vrhovni sud Srbije je presudom KžI. 582/04 od 24. februara 2005. godine ožalbenu presudu Okružnog sud a u Subotici K. 60/01 od 20. novembra 2003. godine, uvažavanjem žalbi branilaca podnosioca, preinačio samo u pogledu odluke o kazni, tako što je podnosiocu za krivično delo pronevere iz člana 251. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije utvrdio kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, a za krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 205. stav 4. Krivičnog zakona Republike Srbije kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, pa je podnosioca osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i dva meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Protiv navedene drugostepene presude branilac podnosioca izjavio je 1. juna 2005. godine zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 178/05 od 31. avgusta 2005. godine uvažen je zahtev branioca osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za isp itivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda, pa su ukinute pravnosnažne presude Okružnog suda u Subotici K. 60/01 od 20. novembra 2003. godine i Vrhovnog suda Srbije KžI. 582/04 od 24. februara 2005. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon vraćanja predmeta prvostepenom sudu, postupak je pred Okružnim sudom u Subotici vođen pod poslovnim brojem K. 107 /05. U narednom periodu, g lavni pretres je četiri puta zakazivan, ali je uvek otkazivan i naknadno ponovno zakazivan.

U ovom periodu, nekadašnje Okružno javno tužilaštvo u Subotici je najpre aktom Kt. 126/01 od 30. januara 2006. godine izmenilo činjenični opis i pravnu kvalifikaciju krivičnih dela koja su podnosiocu stavljena na teret, ne izlazeći iz okvira određenog životnog događaja, tako što je podnosiocu stavljeno na teret da je izvršio krivično delo pronevere iz člana 364. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika (tačka 1. optužnog akta ) i krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 4. Krivičnog zakonika (tačka 2. optužnog akta ), da bi potom aktom Okružnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 126/01 od 15. novembra 2006. godine optužnica bila izmenjena u činjeničnom i pravnom delu u pogledu krivičnog dela pod tačkom 1, tako što je podnosiocu umesto krivičnog dela pronevere iz člana 364. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika stavljeno na teret da je izvršio krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju iz člana 234. stav 2. Krivičnog zakonika , dok je u pogledu krivičnog dela pod tačkom 2. optužnica ostala neizmenjena.

Opštinsko javno tužilaštvo u Subotici prihvatilo je optužnicu Okružnog javnog tužilaštva u Subotici na zastupanje 8. decembra 2006. godine, uz napomenu da će se optuženje u Opštinskom javnom tužilaštvu u Subotici ubuduće voditi pod brojem Kt. 1370/06.

Opštinsko javno tužilaštvo u Subotici je optužnim aktom Kt. 1370/06 od 17. maja 2007. godine izmenilo pravnu kvalifikaciju krivičnog dela koje je podnosiocu stavljeno na teret, tako što mu je stavljeno na teret da je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa st. 1. i 4. Krivičnog zakonika, opet u okviru istog životnog događaja.

Postupajući sudija Opštinskog suda u Subotici je 18. maj a 2007. godine uputio predlog k rivičnom vanpretresnom veću tog suda da se sud oglasi stvarno nenadležnim i predmet ustupi Okružnom sudu u Subotici. Rešenjem Opštinskog suda u Subotici Kv. 392/07 od 30. maja 2007. godine odbijen je predlog predsednika veća za oglašavanje Opštinskog suda u Subotici stvarno nenadležnim za postupanje u krivič nom predmetu protiv podnosioca, po izmenjenoj optužnici Opštinskog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1370/06 od 17. maja 2007. godine, u pravcu krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa st. 1. i 4. Krivičnog zakonika.

Sudija je zatim spise predmeta dostavio Opštinskom javnom tužilaštvu u Subotici. Podneskom Kt. 1370/06 od 17. oktobra 2007. godine Opštinsko javno tužilaštvo u Subotici je predložilo da Opštinski sud u Subotici donese odluku o stvarnoj nenadležnosti u ovom predmetu, nakon čega je 2. novembra 2007. godine predlog iste sadržine krivičnom vanpretrenom veću Opštinskog suda u Subotici ponovo uputio postupajuć i sudija.

Rešenjem Opštinskog suda u Subotici Kv. 781/07 od 15. novembra 2007. godine taj sud oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u krivičnom predmetu protiv ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa st. 1. i 4. Krivičnog zakonika i krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 4. Krivičnog zakonika, po optužnici Opštinskog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1370/06 od 17. maja 2007. godine, te je određeno da će se nakon pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostaviti Okružnom sudu u Subotici, kao stvarno i mesno nadležnom sudu za postupanje.

Rešenjem Okružnog suda u Subotici Kž. 461/07 od 10. decembra 2007. godine uvažena je žalba branioca podnosioca, pa je rešenje Opštinskog suda u Subotici Kv. 781/07 od 15. novembra 2007. godine ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Postupajući sudija Opštinskog sud a u Subotici j e za 8. jul 2008. godine zakazao je glavni pretres koji nije održan, jer nije pristupio branilac podnosioca, a koji je prethodno podneskom opravdao izostanak, zbog unapred zakazanog specijalističkog pregleda. Naredni glavni pretres zakazan je za 14. jul 2008. godi ne, ali isti takođe nije održan, budući da je pre početka glavnog pretresa branilac podnosioca ukazao sudu da postupajuće Opštinsko javno tužilaštvo u Subotici nije ovlašćeno da menja optužnicu na način k ako je to učinjeno aktom od 17. maja 2007. godine, te je predložio da sud za osnov uzme ranije optuženje za krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju iz člana 234. stav 2. Krivičnog zakonika.

Van ročišta za glavni pretres, 20. jula 2008. godine, Opštinski sud u Subotici je preko predsednika veća u ovoj krivičnopravnoj stvari doneo rešenje K. 1046/06, kojim je odbacio izmenjenu optužnicu Opštinskog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1370/06 od 17. maja 2007. godine protiv podnosioca u odnosu na krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa st. 1. i 4. Krivičnog zakonika, jer je u tom delu postupak vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca.

Rešenjem Okružnog suda u Subotici Kž. 464/08 od 26. septembra 2008. g odine, povodom žalbi Opštinskog javnog tužilaštva u Subotici i branioca podnosioca, a po službenoj dužnosti, ukinuto je rešenje Opštinskog suda u Subotici K. 1046/06 od 20. jula 2008. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Opštinski sud u Subotici zakazao je glavni pretres za 1. april 2009. godine, ali isti nije održan zbog nepristupanja branioca podnosioca, za koga je podnosilac izjavio da „nije primio poziv, već je od njega saznao termin održavanja gla vnog pretresa, ali mu termin ne odgovara“, o čemu je predao sudu i pismeni podnesak svog branioca. Naredni glavni pretres pred Opštinskim sudom u Subotici zakazan je i održan 6. maja 2009. godine.

Na glavnom pretresu održanom 6. maja 2009. godine, postupajuće veće Opštinskog suda u Subotici donelo je rešenje K. 1046/06 kojim se odbacuje izmenjena optužnica Opštinskog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1370/06 od 17. maja 2007. godine protiv podnosioca u odnosu na krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa st. 1. i 4. Krivičnog zakonika, jer je u tom delu postupak vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca.

Rešenjem Okružnog suda u Subotici Kž. 389/09 od 10. jula 2009. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Opštinskog javnog tužilaštva u Subotici i branioca podnosioca, izjavljene protiv rešenja Opštinskog suda u Subotici K. 1046/06 od 6. maja 2009. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Subotici K. 1046/06 od 28. avgusta 2009. godine obustavljen je krivični postupak protiv ovde podnosioca po optužnici Okružnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 126/01 od 28. septembra 2001. godine, izmenjenoj aktom Opštinskog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1370/06 od 17. maja 2007. godine, zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 4. Krivičnog zakonika, usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Navedeno rešenje postalo je pravnosnažno 6. oktobra 2009. godine.

Okružno javno tužilaštvo je dopisom Kt. 111/09 od 25. avgusta 2009. godine od Opštinskog suda u Subotici zatražilo spise predmeta toga suda K. 1046/06, radi podizanja optužnice protiv podnosioca zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa st. 1. i 4. Krivičnog zakonika, s obzirom na to da je ovo tužilaštvo stvarno nadležno u predmetnom krivičnom postupku, nakon čega je podiglo optužnicu Kt. 111/09 od 5. novembra 2009. godine protiv podnosioca zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika , a povodom istog krivičnopravnog događaja zbog koga se od početka protiv ovde podnosioca vodio krivični postupak. Optužnica je u Okružni sud u Subotici primljena 6. novembra 2009. godine i predmet je zaveden pod brojem K. 115/09.

Branilac podnosioca je 16. decembra 2009. godine izjavio prigovor protiv optužnice i spisi predmeta su 17. decembra 2009. godine dostavljeni krivičnom vanpretresnom veću toga suda, radi odlučivanja o izjavljenom prigovoru.

Rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 13/10 od 20. aprila 2011. godine odbijen je kao neosnovan prigovor branioca podnosioca, podnet protiv optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 111/09 od 5. novembra 2009. godine, čime je ova optužnica stupila na pravnu snagu.

Viši sud u Subotici (koji je nakon reforme sudstva preuzeo nadležnost nekadašnjeg Okružnog suda u Subotici) postupak je vodio pod poslovnim brojem K. 51/10, a glavni pretres je u narednom periodu održao jedanput, 23. novembra 2011. godine. Glavni pretres nije održan dva puta, i to 21. februara 2012. godine, iz razloga što su spisi predmeta dostavljeni Višem javnom tužilaštvu u Subotici, a povodom predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog od strane branioca podnosioca, te 27. novembra 2012. g odine, zbog nepristupanja podnosioca, koji je prethodno dostavio podnesak sa medicinskom dokumentacijom o sprečenosti da pristupi, s tim što je predsednik veća na zapisniku o glavnom pretresu konstatovao da je podneta dokumentacija u fotokopiji manjkava, pošto na istoj nema potpisa ili faksimila lekara i pečata zdravstv ene ustanove u kojoj je podnosilac navodno na rehabilitaciji, pa je braniocu podnosioca ostavljen rok da podnese podesnu medicinsku dokumentaciju, što je isti naknadno i učinio. Takođe, u ovom periodu glavni pretres je bio zakazan i za 23. januar 2 012. godine, ali je prezakazan za kasniji termin, zbog promene predsednika sudećeg veća.

Branilac podnosioca je 10. decembra 2012. godine podneo pismeni zahtev za izuzeće predsednika veća sudije F.M, u kojem je, pored ostalog , navedeno da je sudija F.M. učestvovao u donošenju rešenja krivičnog vanpretresnog veća Okružnog suda u Subotici od 20. aprila 2011. godine kojim je odbijen prigovor protiv optužnice. Sudija F.M. sačinio je 10. decembra 2012. godine izjavu upućenu v.f. predsedniku Apelacionog suda u Novom Sadu. Rešenjem v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu Su. VII-39-81/12 od 12. decembra 2012. godine odbijen je kao neosnov an zahtev branioca podnosioca za izuz eće predsednika veća – sudije Višeg suda u Subotici F.M. u predmetu Višeg suda u Subotici K. 51/10.

Nakon toga, pred Višim sudom u Subotici održan je glavni pretres 17. decembra 2012. godine, nakon čega je određeno ekonomsko-finansijsko veštačenje. Nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomske struke dostavljen je sudu 26 . decembra 2012. godine.

Naredni glavni pretres zakazan je i održan 14. februara 2013. godine, nakon čega je određeno neuropsihijatrijsko veštačenje podnosioca. Nalaz i mišljenje sudskog veštaka neurop sihijatra dostavljen je sudu 12. marta 2013. godine zajedno sa psihološkom ekspertizom podnosioca.

Potom je pred Višim sudom u Subotici održan glavni pretres 26. marta 2013. godine, da bi sledeći glavni pret res koji je bio zakazan za 17. april 2013. godine otkazan na molbu branioca podnosioca koji je dostavio medicinsku dokumentaciju za podnosioca, uz navođenje da podnosilac trpi jake bolove i da nije u mogućnosti da pristupi u sud, iz kog razloga je postupajući sudija održavanje glavnog pretresa pomerio za 7. maj 2013. godine.

U međuvremenu, Više javno tužilaštvo u Subotici je aktom Kt. 111/09 od 12. aprila 2013. godine izmenio činjenični opis i pravnu kvalifikaciju krivičnog dela koje je podnosiocu stavljeno na teret, tako što mu je stavilo na teret da je izvršio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Naredni zakazani glavni pretresi, održavani su 7, 24. i 28. maja 2013. godine, da bi na ročištu održanom 3. juna 2013. godine sud doneo i javno objavio presudu.

Podnosilac je ponovo 21. maja 2013. godine, postupajućem sudu podneo zahtev za izuzeće sudije F.M, konkretno navodeći da je sudija F.M. kao član veća učestvovao u donošenju rešenja Okružnog suda u Subotici Kž. 389/09 od 10. jula 2009. godine, kojim je potvrđeno rešenje o odbacivanju optužnice, kao i rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 13/10 od 20. aprila 2011. godine, kojim je odbijen prigovor protiv optužnice. Pored toga, naveo je i da je postupajući sudija F.M. istovremeno i v.f. predsednika Višeg suda u Subotici iz čega podnosilac zaključuje da je „sam sebi dodelio ovaj predmet“, a u čemu podnosilac vidi i razlog za neizuzeće ovog sudije od strane v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu .

Na glavnom pretresu održanom 24. maja 2013. godine doneto je rešenje kojim je odbačen u celini zahtev za izuzeće predsednika sudećeg veća, sudije F.M, podnet od strane ovde podnosioca 21. maja 2013. godine, uz obrazloženje da su okolnosti navedene u zahtevu za izuzeće očigledno usmerene na odugovlačenje predmetnog krivičnog postupka.

Rešenjem v.f. predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu Su. VIII-43-79/13-3 od 11. juna 2013. g odine usvojen je zahtev predsednika veća – sudije Višeg suda u Subotici F.M. u krivičnom postupku koji se vodi pred Višim sudom u Subotici K. 51/10, te je produžen rok za pismenu izradu i ekspedovanje presude na rok od 30 dana od dana dostavljanja spisa Višeg suda u Subotici K. 51/10 iz Apelacionog suda u Novom Sadu.

Osporenom presudom Višeg suda u Subotici K. 51/10 od 3. juna 2013. godine podnosilac je oglašen krivim da je izvršio krivično delo pronevere iz člana 364. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru. Presuda je ekspedovana strankama 31. jula 2013. godine.

Protiv navedene presude žalbu je izjavio Viši javni tužilac u Subotici 30. avgusta 2013. godine, kao i branilac podnosioca 5. septembra 2013. godine, s tim što branilac podnosioca u žalbi nije istakao bitnu povredu odredaba krivičnog post upka koja se odnosi na izuzeće sudije F.M.

Apelacioni sud u Novom Sadu je, nakon održanog pretresa pred drugostepenim sudom, doneo ospore nu presudu Kž1. 3491/13 od 27. maja 2014. godine kojom je, usvajanjem žalbi Višeg javnog tužilaštva u Subo tici i branioca podnosioca, preinačio presudu Višeg suda u Subotici K. 51/10 od 3. juna 2013. godine u pogledu činjeničnog opisa dela, pravne ocene dela i odluke o kazni, te je podnosioca oglasio krivim da je izvršio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Nakon podnošenja ustavne žalbe, Vrhovni kasacioni sud je odlučivao o zahtevu za zaštitu zakonitosti podnosioca, i to tako što je presudom Kzz. 199/15 od 30. marta 2015. godine odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca podnosioca, podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 3491/13 od 27. maja 2014. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) , kao i da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja z a to delo nije bila predviđena (član 34. stav 1.).

Odredbom člana 453. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14), pod rubrumom „Zabrana preinačenja na štetu optuženog“, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

5. Ocenjujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a imajući u vidu i period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak dva puta pravnosnažno okončan, i to: 24. februara 2005. godine (donošenjem presude Vrhovnog suda Srbije KžI. 582/04, koja je po vanrednom pravnom leku ukinuta 31. avgusta 2005. godine presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 178/05) i 27. maja 2014. godine (donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 3491/13). Stoga je, Ustavni sud prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okon čan u okviru razumnog roka, uzeo period od 31. avgusta 2005. godine, kada je po usvojenom zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude prethodno pravnosnažno okončan krivični postupak počeo iznova, do 27. maja 2014. godine, kada je donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu krivičn i postupak pravnosnažno okončan (ovakav stav Ustavni sud je zauzeo, pored ostalog, u Odluci Už-7693/2012 od 7. maja 2015. godine).

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao osam godina i osam meseci . Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioc a. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činilaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka od osam godina i osam meseci ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Pri tome, Ustavni su prvo ukazuje da odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snose postupajući sudovi – Viši (prethodno Okružni) sud u Subotici, a u međuvremenu i Opštinski sud u Subotici, imajući u vidu dinamiku vođenja krivičnog postupka, a pre svega činjenicu da je (nakon ukidanja pravnosnažne presude) tek za sedam godina i devet meseci meritorno odlučeno o krivici podnosioca ustavne žalbe donošenjem osporene presude Višeg suda u Subotici K. 51/10 od 3. juna 2013. godine. Drugo, a vezano za tok krivičnog postupka, Ustavni sud konstatuje da je postojao period neopravdane neaktivnosti postupajućeg suda od čak jedne godine i četiri meseca, i to u periodu od 17. decembra 2009. godine, kada su spisi predmeta dostavljeni krivičnom vanpretresnom veću Okružnog suda u Subotici radi odlučivanja o izjavljenom prigovoru protiv optužice, pa do 20. aprila 2011. godine, kada je Viši sudu u Subotici odlučio o ovom prigovoru, pri čemu je Sud uzeo u obzir i činjenicu reforme sudstva. Treće, Ustavni sud napominje da je ( nakon ukidanja pravnosnažne presude) nadležno Okružno, pa zatim Više javno tužilaštvo u Subotici , a u međuvremenu i Opštinsko javno tužilaštvo u Subotici optužni akt izmenilo ukupno čak pet puta (30. januara i 15. novembra 2006, 17. maja 2007, 5. novembra 2009. i 12. aprila 2013. godine), te da su se usled izmena optuženog akta najpre Okružni sud u Subotici, a zatim Opštinski sud u Subotici oglašavali stvarno nenadežnim za postupanje u predmetu , a da j e iz istog razloga Opštinski sud u Subotici i odbacio optužnicu u pogledu krivičnog dela za koje je postupak vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca, što je sve odlučujuće doprinelo dužini trajanja ovog krivičnog postupka. Stoga je Ustavni sud, bez obzira na relativnu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, kao i na određeni doprinos podnosioca ukupnoj dužini trajanja postupka, ocenio da podnosilac ne može da snosi posledice predugog trajanja predmetnog krivičnog postupka. Pri ovakvom činjeničnom stanju, Ustavni sud smatra da nije potrebno ocenjivati značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca .

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Subotici u predmetu K. 51/10 (ranije predmet Okružnog suda u Subotici K. 115/09, Opštinskog suda u Subotici K. 1046/06 i Okružnog suda u Subotici K. 107/05) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

Ustavni sud je, odlučujući u granicama zahteva ustavne žalbe, budući da podnosilac nije istakao zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, našao da je utvrđivanje povrede prava dovoljno da se postigne adekvatna pravična satisfakcija podnosioca ustavne žalbe.

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i člana 6. stav 1. Evropske konvencije , Ustavni sud najpre konstatuje da su navedene odredbe suštinski identične, te da se ocena navoda podnosioca ima vršiti u odnosu na član 32. stav 1. Ustava. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na svoj stav da je prilikom ocene osnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje o graničen sadržinom ovog prava, te da je ovlašćen jedino da ispituje da li je materijalno i procesno pravo primenjeno proizvoljno, odnosno da li je postupak vođen na način koji bi podnosiocu osigurao pravično suđenje.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud smatra da je drugostepeni sud u osporenoj presudi, nakon održanog pretresa pred tim sudom, dao dovoljne i jasne razloge za zauzete pravne stavove i ocene , detaljno obrazlažući sve relevantne žalbene navode podnosioca .

Ustavni sud konstatuje da podnosilac navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , pre svega, obrazlaže tvrdnjom da je Viši sud u Subotici u postupku nakon ukidanja pravnosnažnih presuda i vraćanja predmeta na ponovno suđenje „postupao po novoj optužnici, umesto da za osnovu uz me raniju optužnicu“, zbog čega na ovom mestu Ustavni sud dodatno naglašava da je optužni akt po svojoj pravnoj prirodi akt koji se može menjati tokom celog krivičnog postupka, odnosno da je postupajući javni tužilac, kao stranka u funkciji oficijalnog krivičnog gonjenja, ovlašćen da izmeni optužnicu, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog iznetog u optužbi, te da je sud u tom slučaju dužan da postupak nadalje sprovode po izmenjenom optužnom aktu , budući da je vezan za činjenični osnov optužbe. Pored toga, Ustavni sud konstatuje i da je u ovoj krivičnopravnoj stvari krivično gonjenje od strane nadležnih tužilaštva preuzimano na zakonom propisani način, kao i da ustavna žalba ne sadrži razloge koji bi opravdavali eventu alnu povredu prava na pravično suđenje usled povrede reformation in peius u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela . Naime, upoređujući prvu prvostepenu i osporenu drugostepenu presudu, kojima je podnosilac oglašen krivim, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac prvom krivičnom presudom, između ostalog, oglašen krivim da je izvršio krivično delo pronevere iz člana 251. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, za koje je bila propisana kazna zatvora od najmanje tri godine, dok je osporenom pravnosnažnom presudom oglašen krivim da je izvršio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora o d dve do deset godina, iz čega proizlazi da su tvrdnje podnosioca da je osuđen za teže krivično delo posledica nje govog pogrešnog tumačenja odredaba kako ranije važećeg Krivičnog zakona Republike Srbije, tako i važećeg Krivičnog zakonika.

Povredu prava na nepristrasan sud, kao sastavni deo prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, podnosilac obrazlaže time da je u donošenju osporene prvostepene presude, kao predsednik sudećeg veća, učestvovao sudija F.M. koji je po zakonu morao biti izuzet, jer je „prethodno odlučivao o potvrđivanju rešenja o odbacivanju optužnice i o odbijanju prigovora protiv optužnice“ . U odnosu na ove navode podnosioca , Ustavni sud ukazuje na svoj pravni stav iskazan u više ranije donetih rešenja, da ustavna žalba predstavlja supsidijarno i izuzetno pravno sredstvo, pa se u njoj ne može tražiti zaštita iz razloga koji prethodno nisu isticani u toku krivičnog postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Kako podnosilac, u žalbi izjavljenoj protiv osporene prvostepene presude, nije naveo razloge koje sada ističe kao razloge koji ukazuju na povredu prava na nepristrasan sud (pa samim tim ti razlozi nisu ni bili razmatrani od strane drugostepenog suda u redovnoj sudskoj kontroli zakonitosti ožalbenog akta), to Ustavni sud ocenjuje da podnosilac ustavne žalbe, iz ovog razloga, ne može u postupku po ustavnoj žalbi tražiti zaštitu zbog navodne pov rede prava na nepristrasan sud, kao segmenta prava na pravično suđenje .

Prilikom razmatranja pretpostavki za vođenje postupka u odnosu na povredu prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, polazeći od navoda ustavne žalbe (da je sud „izvršio retroaktivnu primenu krivičnopravne norme“), a imajući u vidu obrazloženje osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 3491/13 od 27. maja 2014. godine, zaključio da se u ustavnoj žalbi ponavljaju navodi koji su prethodno isticani u žalbi protiv prvostepene presude i već ocenjeni u drugostepenoj presudi na ustavnopravno prihvatljiv način. Ustavni sud još jednom ukazuje da ponavljanje ili parafraziranje sadržine pravnih lekova korišćenih u postupku pred redovnim sudovima, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenim pravnim sredstvom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti