Povreda prava na pravično suđenje odbacivanjem prigovora radi ubrzavanja izvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Nedozvoljeno je odbaciti prigovor radi ubrzavanja postupka samo zato što izvršenje sprovodi javni izvršitelj, jer sud ostaje nadležan za postupak u celini.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i dr Dragana Kolarić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T . S . iz sela B . kod Vranja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srb ije, na sednici Veća održanoj 16. septembra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba T. S . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 318/19 od 26. juna 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 318/19 od 26. juna 2019. godine i određuje da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka izvršenja koji je vođen pred tim sudom u predmetu I I. 81/15.

3. Odbacuje se ustavna žalba T. S . izjavljena zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 81/15 .

O b r a z l o ž e nj e

1. T. S . iz sela B . kod Vranja podnela je Ustavnom sudu, 29. jula 2019 . godine, preko punomoćnika S . S , advokata iz Vranja , ustavnu žalbu protiv akta navedenog u izreci , zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka u ustavnoj žalbi traži i utvrđenje povrede prava na imovinu u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I I. 81/15, kao i naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju II. 81/15 od 11. maja 2015. godine.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi da je neprihvatljivo obrazloženje Osnovnog suda u Vranju da njen prigovor radi ubrzavanja postupka nije dozvoljen, jer postupak sprovodi javni izvršitelj koji nije obuhvaćen odredbama člana 346. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, niti je sud ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnih izvršitelja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u spr ovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Osnovnog suda u Vranju R4I. 318/19, utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 318/19 od 26. juna 2019. godine odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne ža lbe radi ubrza vanja postupka u predmetu tog suda I I. 81/15. Polazeći od toga da je predlagač 3. juna 2019. godine izjavila prigovor radi ubrza vanja predmetnog postupka, a da je nakon njenog izjašnjenja od 29. juna 2016. godine predmet 20. oktobra 2016. godine dostavljen javnom izvršitelju na dalje sprovođenje, sud je, pozivajući se na odredbu člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i odredbu člana 346. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, te zaključujući da iz navedenih odredaba nesporno proizlazi da p redsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a da nadzor nad radom javnog izvršitelja vrši nadležno ministarstvo , našao da je prigovor predlagača nedozvoljen, jer je sporvođenje izvršenja nastavljeno pred javnim izvršiteljem .

4. Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da prigovor sadrži sledeće obavezne elemente lično ili poslovno ime stranke i njeno prebivalište, boravište ili sedište, lično ili poslovno ime zastupnika ili punomoćnika stranke i njegovo prebivalište, boravište ili sedište, naziv suda koji vodi postupak ili pred kojim se vodi postupak, kao i naziv javnog tužilaštva koje sprovodi istragu, poslovni broj sudskog predmeta ili predmeta javnog tužilaštva, vreme trajanja postupka, uključujući i vreme trajanja istrage koju sprovodi javni tužilac, podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem, podatke o predmetu istrage koji ukazuju na to da javni tužilac odugovlači sprovođenje istrage i svojeručni potpis stranke ili zastupnika ili punomoćnika stranke (član 6. stav 2.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, propisano je : da se ovim zakonom uređuje postupak prinudnog ostvarivanja potraživanja (u daljem tekstu: postupak izvršenja) i obezbeđenja potraživanja (u daljem tekstu: postupak obezbeđenja), na osnovu domaće ili strane izvršne ili verodostojne isprave ako posebnim zakonom nije drugačije određeno i da se ovim zakonom uređuje i sprovođenje izvršenja i obezbeđenja, kao i uslovi za obavljanje delatnosti izvršitelja (član 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno i da izvršenje i obezbeđenje određuje sud, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a sprovodi ga sud ili izvršitelj (član 2.); da „izvršitelj“ označava fizičko lice koje imenuje ministar nadležan za pravosuđe da u statusu službenog lica sprovodi izvršenje u granicama rešenja o izvršenju i da vrši druga ovlašćenja koja su mu ovim zakonom poverena (član 11. tačka 8)); da stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja, da ako izvršitelj ne postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana, stranka ili učesnik u postupku obratiće se nadležnom sudu, da zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne zadržava sprovođenje izvršenja i da ako nađe da je zahtev iz stava 1. ovog č lana osnovan, sud će rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja (član 74. st. 1, 2. i 5); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.); da sud obustavlja izvršenje ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, usled smrti stranke koja nema naslednika, usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, ako je potraživanje prestalo, usled propasti predmeta izvršenja, ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja i iz drugih razloga predviđenih zakonom, te da će se odlukom o obustavi izvršenja ukinuti i sprovedene izvršne radnje, ako se tim ne dira u stečena prava trećih lica (član 76.); da se po namirenju izvršnog poverioca donosi se odluka o zaključenju izvršnog postupka (član 77.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 106/15) propisano je : da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-US, 55/14 i 139/14) (član 545.); da su izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak ili postupak obezbeđenja dužni da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj (član 547. stav 1.).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe, kojima se ukazuje na pogrešnu primenu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku prilikom donošenja osporenog rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 318/19 od 26. juna 2019. godine, Ustavni sud zaključuje da podnositeljka, u suštini, ukazuje na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je u ovom predmetu razmatrao i povredu ovog Ustavom zajemčenog prava, iako u ustavnoj žalbi to nije izričito navedeno.

Ustavni sud podseća da se u više svojih odluka izjasnio o tome da su redovni sudovi u prvom redu pozvani da tumače i primenjuju merodavno pravo i da zadatak Ustavnog suda nije da ispituje pravilnost njihovih pravnih zaključaka i da na taj način postupa kao instancioni sud, ali da proizvoljna ili arbitrarna primena merodavnog procesnog ili materijalnog prava na štetu podnosioca može da dovede do povrede ustavnog prava na pravično suđenje, te da stoga, u određenim situacijama koje zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i navedenih ustavnopravnih razloga, ima osnova da se povreda prava na pravično suđenje ceni i sa stanovišta primene merodavnog prava (videti, između ostalih, odluke Už-616/2008 od 2. decembra 2010. godine i Už-1038/2008 od 9. juna 2011. godine na: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu razloge na kojima se zasniva osporeno rešenje , Ustavni sud pre svega ističe da je postupak izvršenja zakonom uređen postupak prinudnog ostvarivanja potraživanja – utvrđenog subjektivnog prava. Predmetni postupak, saglasno citiranim odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine , pokreće se na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno, a okončava se obustavom ili zaključenjem. Odluka o zaključenju donosi se po namirenju poverioca, dok se razlozi za obustavu tiču smrti ili prestanka stranke koja nema naslednika, odnosno pravnog sledbenika, prestanka potraživanja, uklanjanja izvršne isprave iz pravnog poretka i drugih slučajeva predviđenih zakonom, pri čemu se odlukom o obustavi izvršenja ukidaju i sve sprovedene izvršne radnje, ako se time ne dira u stečena prava trećih lica . Dalje, sam postupak izvršenja sastoji se od dve faze – određivanja izvršenja, koje je u nadležnosti suda , osim u slučaju namirenja potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga i sprovođenja izvršenja koje je u nadležnosti ili suda ili javnog izvršitelja i podrazumeva preduzimanje niza izvršnih radnji sredstvima izvršenja i na predmetima izvršenja u cilju namirenja potraživanja. Po nalaženju Ustavnog suda, na ovom mestu bitno je istaći i da je, prema zakonskom rešenju, izvršitelj fizičko lice koje imenuje ministar nadležan za pravosuđe da u statusu službenog lica sprovodi izvršenje u granicama rešenja o izvršenju i vrši druga ovlašćenja koja su mu zakonom poverena, pri čemu u slučaju da javni izvršitelj ne postupi po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti u zakonom propisanom roku, stranka ima mogućnost da zaštitu traži od izvršnog suda.

Sledeće što Ustavni sud smatra neophodnim da istakne jeste da su, saglasno citiranim odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, imaoci prava na suđenje u razumnom roku sve stranke u postupku, što uključuje i izvršni postupak, dok su pravna sredstva kojima se štiti ovo pravo prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje. Prigovor se podnosi sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako stranka smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo i može se podneti sve dok se postupak ne okonča . Dalje, Ustavni sud podseća da je, sledeći praksu Evropskog suda za ljudska prav a (u daljem tekstu: ESLjP) – da za primenu člana 6. stav 1. Konvencije nije od značaja da se postupak u kome se rešava o građanskim pravima i obavezama sprovodi pred sudom ili drugim telima kojima su poverena javna ovlašćenja – prilikom ocenjivanja da li je vremenski rok za sprovođenje izvršenja razuman, ispitivao postupanje ne samo sudova pred kojima je vođen postupak, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji preduzimaju pojedine radnje u postupku ili u vezi sa postupkom, a čije učešće može uticati na njegovu dužinu trajanja (videti, pored ostalih, presudu ESLjP Ringeisen protiv Austrije, broj predstavke 2614/65 od 16. jula 1971. godine, stav 94. i Odluku Už-315/2008 od 13. novembra 2008. godine na www.ustavni.sud.rs). Osim toga, Ustavni sud naglašava da pojam sud u praksi ESLjP ima aut onomno značenje i nužno ne zahteva da lica i tela koja vode postupak formalno pripadaju sudskoj vlasti, već da ispunjavaju garancije propisane članom 6. stav 1. Konvencije (videti presudu ESLjP Benthem protiv Holandije, predstavka broj 8848/80 od 23. oktobra 1985. godine, stav 43.) i da ESLjP, kao i Ustavni sud, prilikom ocene povrede prava na suđenje u razumnom roku postupak posmatra u celini, od njegovog pokretanja do okončanja.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud konstatuje da je sud, pozivajući se na odredbe člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 346. Zakona o izvršenju i obezbeđenju , osporenim rešenjem podnositeljki ustavne žalbe odbacio prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka, nalazeći da je isti nedozvoljen zbog toga što je nakon davanja izjave iz člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju sprovođenje izvršenja nastavljeno pred javnim izvršiteljem , a nadzor nad radom javnih izvršitelja vrši Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa i Komora (profesionalno udruženje). Po nalaženju Ustavnog suda, sud je dajući ovakvu argumentaciju za ocenu o nedozvoljenosti prigovora zanemario sledeće:

- prvo, da se postupak izvršenja sastoji od faze određivanja i faze sprovođenja izvršenja i da se isti (posmatran u celini) okončava obustavom u slučajevima predviđenim članom 76. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ili zaključenjem u slučaju namirenja poverioca;

- drugo, da i kada izvršenje sprovodi javni izvršitelj koga imenuje nadležni ministar i koji ima status službenog lica i koji vrši ovlašćenja poverena mu zakonom, nadležnost izvršnog suda nije u potpunosti isključena i

- treće, da se ispunjenost uslova tj. pretpostavki za podnošenje i rešavanje o prigovoru, kao uostalom i o bilo kom drugom pravnom sredstvu, ceni u vreme podnošenja tog sredstva.

Ustavni sud posebno ukazuje da se Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku obezbeđuje zaštita jednog od Ustavom zajemčenih prava, iz čega sledi da se i odredbe tog zakona moraju tumačiti u skladu sa načelom iz člana 18. stav 3. Ustava. U tom smislu, po oceni Ustavnog suda, zaštita zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku u kome sprovođenje izvršenja još uvek traje ne može zavisiti od toga da li izvršenje sprovodi sud ili ga, umesto suda, a u ime države, sprovodi javni izvršitelj.

Posledica zanemarivanja navedenog jeste da je osporeno rešenje zasnovano na proizvoljnom tumačenju relevantnih odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, i s tim u vezi zaključka o dozvoljenosti predmetnog prigovora. Takvo stanovište Ustavni sud je već izrazio u Odluci Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018. godine.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenje m povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja, kako bi u ponovnom postupku nadležni sud odlučio o izjavljenom prigovoru podnositeljke , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu zahteva za utvrđenje povrede prava na imovinu i naknadu materijalne štete, Ustavni sud ukazuje da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku daje mogućnost isplate novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na podnošenje tužbe protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom navedenog prava, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu, kao što je to propisano odredbama čl. 23. i 31. navedenog Zakona. Polazeći od toga da je Ustavni sud poništio osporeni akt kojim je odbačen prigovor podnositeljke radi ubrzavanja postupka i naložio da se donese nova odluka o istom , podnositeljka ustavne žalbe još uvek ima mogućnost da u r edovnom sudskom postupku zaštiti svoja prava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje odbacivanjem prigovora radi ubrzavanja izvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti