Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja rešenja o izvršenju. Podnosiocima se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete. Deo žalbe koji se odnosi na visinu naknade za povredu prava na razumni rok se odbacuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mladena Đuraševića, Dobriše Petrićevića i Marije Lazović , svih iz Čačka, i Ranka Pljevaljčića iz Kraljeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mladena Đuraševića, Dobriše Petrićevića, Marije Lazović i Ranka Pljevaljčića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9 285/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 238/09 ) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju O pštinskog suda u Čačku I. 238/09 od 23. februara 2009. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Mladena Đuraševića, Dobriše Petrićevića, Marije Lazović i Ranka Pljevaljčića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 2/2016 od 30. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 710/16 od 7. septembra 2016. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Mladen Đurašević, Dobriša Petrićević i Marija Lazović, svi iz Čačka, i Ranko Pljevaljčić iz Kraljeva, podneli su Ustavnom sudu, 1. decembra 2015. godine, preko punomoćnika Dragane Janković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9285/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 238/09).

Podnosioci ustavne žalbe su podneskom od 4. januara 2017. godine dopunili ustavnu žalbu proširujući zahtev i na r ešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 2/2016 od 30. marta 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 710/16 od 7. septembra 2016. godine.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta „sveobuhvatna naknada“, te podnosioci smatraju da i dalje „ima ju status žrtve…“. Istič u da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prav a u sličnim slučajevima, te da im je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Viši sud u Čačku je osporenim rešenjem R4-I. 2/2016 od 30. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojio zahtev predlagača, ovde podnosilaca ustavne žalbe, i utvrdio da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9258/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, a, u stavu drugom izreke naložio je nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku , dok je, u stavu trećem izreke dosudio primerenu naknadu podnosi ocima zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku , pri čemu je, u stavu četvrto m izreke, odbio kao neosnovan zahtev za naknadu nematerijalne štete preko naknade određene u stavu trećem izreke , a u stavu petom izreke odbacio je zahtev predlagača za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju I. 238/09 od 23. februara 2009. godine.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 710/16 od 7. septembra 2016. godine odbio žalbe kao neosnovan e i potvrdio rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 2/2016 od 30. marta 2016. godine. U obrazloženju osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda je, između ostalog, navedeno: da su predlagač i kao izvršni poveri oci podnel i Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa protiv izvršnih dužnika AD "Fabrika reznog alata" , Čačak, "FRA - Alat za obradu rupe" DOO , Čačak, "FRA - Alati i pribori" DOO , Čačak, "FRA - Spiralne burgije" DOO , Čačak, "FRA - Alat za spoljni navoj" DOO , Čačak, "FRA - Alat za unutrašnji navoj" DOO , Čačak, "FRA - Proizvodnja mašina" DOO , Čačak i "FRA - Termička obrada" DOO , Čačak ; da je 23. februara 2009. godine usvojen predlog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 238/09, te da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverioci ni su naplati li svoja potraživanj a; da je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud pravilno priznao pravo na isplatu primerene novčane naknade u dosuđenom iznosu, jer taj iznos sa izrečenom merom za ubrzanje postupka predstavlja primerenu satisfakciju predlagačima .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9285/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 238/09), Ustavni sud konstatuje da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosilaca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosi laca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav, pored drugih, izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju O pštinskog suda u Čačku I. 238/09 od 23. februara 2009. godine , umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosilaca u delu izjavljeno m protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 2/2016 od 30. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 710/16 od 7. septembra 2016. godine , u odnosu na odluku kojom je određena primerena naknada za povredu prava na suđe nje u razumnom roku u iznosu od po 25.000,00 dinara, Ustavni sud konstatuje da su podnosi oci us tavne žalbe u suštini nezadovoljni visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocima ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosi oci mo gu tvrditi da su „žrtv e“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji im je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od po 25.000,00 dinara (zajedno sa troškovima postupka), nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 2/2016 od 30. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 710/16 od 7. septembra 2016. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu