Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za utvrđenje prava svojine, koji je trajao devet godina i devet meseci. Podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete zbog prekomernog trajanja, uzrokovanog dugotrajnim prekidom postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i P. Z . iz Mokrina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. Z . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kikindi u predmetu P. 847/16 (ranije predmet Opštinskog suda u Kikindi P. 880/07) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo P. Z . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. Z . iz Mokrina je, 1 4. septembra 2017. godine, preko punomoćnika M. V , advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Kikindi P. 847/16 od 2. marta 2017. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2654/17 od 18. avgusta 2017. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kikindi u predmetu P. 847/16 (ranije predmet Opštinskog suda u Kikindi P. 880/07). Podneskom od 2. novembra 2017. godine Sud je obavešten da podnosioca u daljem toku postupka zastupa punomoćnik P. Ć, advokat iz Novog Sada.

Podnosilac ustavne žalbe je detaljno i hronološki izneo činjenično stanje, tok predmetnog postupka i sadržinu sudskih odluka donetih tokom postupka, navodeći : da je dana 10. oktobra 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kikindi protiv tužen ih D.J. i Ž. L. radi utvrđenja prava vlasništva na nepokretnosti u Mokrinu ; da je nakon par održanih ročišta i izvedenih dokaza saslušanjem stranaka i više svedoka, te zaključene rasprave 18. avgusta 2008. godine, sud ipak ponovo otvorio raspravu , a zatim prekinuo p ostupak 13. oktobra iste godine do okončanja druge dve parnice koje su se vodile pred istim sudom , iako se po, mišljenju podnosioca, nije radilo o prethodnom pitanj u; ovo je uslovilo da se u narednih šest godina „u predmetu ništa ne radi“, jer je poslednja parnica zbog koje je određen prekid okončana pred kraj 2014. godine (iako je i sama ukupno trajala deset godina) , a osporeni postupak okončan osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2654/17 od 18. avgusta 2017. godine . Smatra da mu je zbog dužine trajanja postupka od devet godina i skoro 11 meseci, čijem trajanju on nije doprineo, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Povodom povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu osporenim presudama, podnosilac ističe da je zbog duple prodaje nepokretnosti od strane R.S , samo on oštećena strana, zato što je on jedini bio savestan u svom ponašanju , jer je bez obzira na činjenicu da njegov prodavac nije bio zemljišnoknjižni vlasnik, isplatio kupoprodajn u cen u i stup io u posed, iako u zemljišne knjige nije uspeo da se upiše jer ga je preduhitrio kupac iz ponovne prodaje iste nepokretnosti. Naime, kod utvrđivanja da njegov prodavac iz ugovora – prvotuženi nije stekao pravo vlasništva na spornim nepokretnostima , sudovi su propustili da utvrde i apsolutnu ništavost ugovora zaključenog između prodavca R.S. i drugotuženog Ž.L , iako su na to ovlašćeni po službenoj dužnosti. Podnosilac ukazuje i na propuste u vođenju postupka pred prvostepenim sudom, zbog čega on „nije mogao da formira činjeničn u građu za pravilno i zakonito presuđenje“, a što nije „sankcionisano“ od strane drugostepenog suda. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200.000,00 dinara, te poništaj osporene drugostepene presude i ponovno odlučivanje o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvostepene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kikindi P. 847/16 (ranije Opštinskog suda u Kikindi P. 880/07), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 12. novembra 200 7. godine podneo Opštinskom sud u u Kikindi tužbu , radi utvrđenja prava vlasništva na nepokretnosti – njiva u mokrinu na dve katastarske parcele u Mokrinu, protiv tuženih D.J. i Ž.L, oba iz Mokrina. P redmet je dobio broj P. 880/07.

Pred prvostepenim sudom, od pet zakazanih ročišta za glavnu raspravu, održana su četiri, na kojima su saslušani tužilac i tuženi u svojstvu parnične stranke i tri svedoka, te izvršen uvid u određenu dokumentaciju. Jedno ročište nije održano jer je punomoćnik drugotuženog podnesak predao neposredno na ročištu, što je zahtevalo ostavljanje roka za izjašnjenje strankama. Iako je glavna rasprava zaključena 18. avgusta 2008. godine, ponovo je otvorena istog datuma i zakazano je sledeće ročište za 13. oktobar 2008. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Kikindi P. 8 80/07 od 1 3. oktobra 2008. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari, s tim da će se nastaviti nakon okončanja spora koji se vodi u predmetu broj P. 464/08, kao i predmetu P. 1091/04. Tužilac i drugotuženi su protiv navedenog rešenja izjavili žalbe.

Okružni sud u Zrenjaninu je rešenjem Gž. 2046/08 od 3. decembra 2008. godine odbio obe žalbe i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Kikindi P. 880/07 od 13. oktobra 2008. godine. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno sledeće: da je tužilac u parnici koja je prekinuta tražio utvrđenje prava svojine protiv tuženih po osnovu kupoprodajnog ugovora zaključenog sa prvotuženim Ov. 7023/04 od 14. oktobra 2004. godine , kao i da na osnovu uvida u spise predmeta zbog kojih je prekinuta ta parnica proizlazi da parnice koje se vode pod poslovnim brojem P. 1091/04 i P. 464/08 imaju predmet utvrđivanja prava svojine po osnovu još dva kupoprodajna ugovora na nepokretnostima koje predstavljaju delom predmet spora i u parnici koja je prekinuta.

Parnica pod poslovnim brojem P. 1091/04 započela je 7. decembra 2004. godine, podnošenjem tužbe tužioca D.J. (prvotuženog iz ospor ene parnice) protiv tuženog Ž.L. (drugotuženog iz osporene parnice), a radi utvrđenja prava vlasništva na više nepokretnosti, među kojima su i dve sporne parcele na kojima je podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac tražio utvrđenje prava vlasništva u osporenoj parnici , i to po osnovu kupoprodajnog ugovora Ov. 5224/02 od 3. decembra 2002. godine, a koji je tužilac J.L, kao kupac, zaključio sa prodavcem R.S. iz Mokrina.

Prodavac R.S. iz Mokrina je d va puta raspolagao nepokretnostima, najpre po ugovoru Ov. 5224/02 od 3. decembra 2002. godine, zaključenim sa kupcem D.J, a zatim po ugovoru Ov. 7000/04 od 12. oktobra 2004. godine zaključenim sa kupcem Ž.L. Nakon zaključenja prvog ugovora, kupac D.J. se nije upisao u zemljišne knjige kao vlasnik, dok se po zaključenju drugog ugovora kupac Ž. L. upisao kao vlasnik nepokretnosti u novembru 2004. godine.

Parnica pod poslovnim brojem P. 464/08 (ranije P. 216/05, P. 56/06 i P. 263/07) vođena je po tužbi R.S , kao prodavca, protiv tuženog D.J, kao kupca, podnetoj 21. marta 2005. godine, radi poništaja ugovora o kupoprodaji Ov. 5224/02 od 3. decembra 2002. godine ili eventualno raskida tog ugovora.

Paralelno sa ove dve parnice, vođen je i krivični postupak protiv prodavca R.S, zbog duple prodaje napokretnosti, ali je OJT odustalo od optužnice, te je postupak obustavljen rešenjem K. 228/05 od 27. decembra 2005. godine, koje je postalo pravnosnažno 7. januara 2006. godine.

Podnosilac, kao tužilac, je podneskom od 3. aprila 2015. godine tražio nastavak postupka, jer je pravnosnažno okončan postupak P. 707/12 ( ranije P. 1091/04). Naime, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 3103/13 od 10. septembra 2014. godine ukinuo prvostepenu presudu Osnovnog suda u Kikindi P. 707/12 od 21. maja 2013. godine i presudio tako što je odbio tuženi zahtev D.J. kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi Ž.L. dužan da trpi da se tužilac uknjiži na navedenim nekretninama po pravnom osnovu kupoprodaje po ugovoru Ov. 5224/02 od 3. decembra 2002. godine. Dostavljen je primerak ove drugostepene presude, a povodom drugog spora zbog koga je parnica u prekidu P. 168/09 (ranije P. 464/08) tužilac je predložio sudu da izvrši uvid u spise.

Podneskom drugotuženog od 16. novembra 2016. godine, urgirano je za nastavak postupka, s obzirom da je u predmetu P. 707/12, doneta i presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev. 872/15 od 8. aprila 2016. godine, kojom je odbijena kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog sud a u Novom Sadu Gž. 3103/13 od 10. septembra 2014. godine , čime je postupak okončan u sve tri instance. Takođe, okončana je i druga parnica P. 168/ 09 (u trenutku prekida vođena pod brojem P. 468/08) , i to rešenjem Osnovnog suda u Kikindi P. 168/09 od 9. marta 2009. godine o povlačenju tužbe, s obzirom da je tužilac preminuo 26. februara 2008. godine, a njegov zakonski naslednik je odbio da preuzme parnicu. Rešenje o povlačenju tužbe postalo je pravnosnažno 28. marta 2009. godine .

Rešenjem Osnovnog suda u Kikindi P. 880/07 od 1 4. decembra 201 6. godine nastavljen je postupak u ovoj pravnoj stvari prekinut rešenjem Opštinskog suda u Kikindi P. 880/07 od 13. oktobra 2008. godine. Predmet je dobio novi broj P. 847/16.

Na prvom ročištu zakazanom za 2. mart 2017. godine je zaključena glavna rasprava, nakon što su bez primedbi stranaka i novih dokaznih predloga pročitani zapisnici sa izvedenim dokazima, te spisi predmeta toga suda P. 707/12 i P. 168/09. Ročište za proglašenje presude je zakazano za 17. mart 2017. godine, te je tog dana u odsustvu uredno pozvanih stranaka doneta presuda.

Osporenom presudom Osnovnog suda u Kikindi P. 847/16 od 2. marta 2017. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca, da se utvrdi da je stekao pravo vlasništva na nekretninama – njivama na dve katastarske parcele u Mokrinu, po pravnom osnovu kupoprodaje od tuženog D.J, te da se obaveže tuženi Ž.L. da je dužan trpeti da se tužilac uknjiži kao vlasnik tih nepokretnosti. Tužilac je obavezan da tuženima naknadi troškove postupak. Protiv navedene presude tužilac je izjavio žalbu.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2654/17 od 18. avgusta 2017. godine je žalba tužioca odbijen a i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kikindi P. 847/16 od 2. marta 2017. godine, te tužilac odbijen sa zahtevom za naknadu troškova žalbenog postupka. Presuda je punomoćniku tužioca uručena 29. avgusta 2017. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac pozva o u ustavnoj žalbi, utvrđeno je : da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih pr ava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 215. stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da se prekid postupka može odrediti ako je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju, u kom slučaju će se, saglasno članu 217. stav 2. istog zakona, postupak nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni parnični postupak započet 12. novembra 200 7. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kikindi, a okončan 18. avgusta 2017. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2654/17, koja je punomoćniku podnosioca ustavne žalbe uručena 29. avgusta 2017. godine.

Kada je reč o dužini trajanja postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno traja o devet godina i devet meseci .

Ustavni sud konstatuje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupak.

Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je zaključio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni spor okončao u razumnom roku, bez nepotrebnog odugovlačenja. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju ne postoji okolnost koja bi mogla opravdati skoro desetogodišnje trajanje parničnog postupka u kome je odlučivano o tužbenom zahtevu podnosioca radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti.

Ustavni sud konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe ima o opravdani interes za efik asno vođenje predmetnog postupka, odnosno da se postupak okonča u razumnom roku i da se o njegovoj tužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.

Ispitujući ponašanje podnosioca, Ustavni sud n alazi da podnosi lac ustavne žalbe nije doprineo dužem trajanju postupka.

Po oceni Ustavnog sud a, predmetni postupak je bio složen, jer se tokom njegovog trajanja pojavila potreba da se, zbog višestruke prodaje nepokretnosti koja je predmet spora, prekine postupak radi rešavanja prethodnog pitanja, te složenih činjeničnih i pravnih pitanja u pogledu sticanja prava vlasništva tuženih u dve parnice koje su paralelno tekle , a koja je trebalo raspraviti pre odlučivanja u osporenoj parnici .

Prvenstveni uzrok skoro desetogodišnjeg trajanja osporenog postupka jeste okolnost da je isti bio u prekidu osam godina i dva meseca, a na šta podnosilac upravo i ukazuje u ustavnoj žalbi, dovodeći u vezu povredu prava na suđenje u razumnom roku sa prekomernim trajanjem, prevashodno, jedne od parnica zbog koje je postupak prekinut. Naime, osporeni postupak je bio u prekidu do okončanja dva parničnog postupka u predmetu P. 464/08 (raniji broj P. 216/05) , kao i predmetu P. 1091/04, od čijeg ishoda je zavisilo rešavanje prethodnog pitanja u ovom sporu. Iako je parnični postupak u predmetu P. 464/08 (raniji broj P. 216/05) pravnosnažno okončan 28. marta 20 09. godine, posle četiri godine trajanja, postupak u predmetu P. 1091/04 je pravnosnažno okončan posle deset godina od započinjanja (s tim što je o reviziji rešeno nakon još skoro godinu i po dana ), što dozvoljava da se prima faciae zaključi da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na praksu Evropskog suda za lju dska prava prema kojoj će postojati povreda prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je do dugog trajanja postupka došlo zbog odluke o njegovom prekidu kako bi se sačekao ishod drugih postupaka u slučaju da je i u tim drugim postupcima bilo neopravdanog odugovlačenja i kašnjenja koje se može pripisati nacionalnim sudovima i organima (videti presudu Smoje protiv Hrvatske, od 11. januara 2007. godine, stav 45, broj predstavke 28074/03). Ova okolnost prekomernog trajanja jedne od parnica, čiji se ishod čekao radi rešavanja prethodnog pitanja u parnici čije je trajanje osporeno, je dovoljna da se utvrdi postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kikindi u predmetu P. 847/16 (ranije predmet Opštinskog suda u Kikindi P. 880/07), pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove o dluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, prevashodno dužinu trajanja postupka, ali i složenost postupka koja je uticala na njegovu dužinu. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije od 5. aprila 2016. godine (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15) i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povred i prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, do koje je, po mišljenju podnosioca , došlo donošenjem osporen ih presuda Osnovnog suda u Kikindi P. 847/16 od 2. marta 2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 2654/17 od 18. avgusta 2017. godine, Ustavni sud je, uvidom u osporene presude, utvrdio da one sadrž e veoma detaljn a i jasn a obrazloženj a, zasnovana na ustavnopravno prihvatljivo m tumačenju i primeni odredaba merodavnog materijalnog i procesnog prava. Takođe, Ustavni sud konstatuje da se Apelacioni sud izjasnio na sve navode tužioca, ovde podnosioca, koje on ponavlja i u ustavnoj žalbi, a prevashodno, zašto tužilac nije mogao uspeti sa tužbenim zahtevom, u situaciji kada u uslovima dvostruke prodaje od strane pok. R.S. tuženima iz ove parnice, prvotuženi od koga je podnosilac kupio nekretnine, prema pravnosnažnoj sudskoj odluci nije stekao pravo svojine na njima, čime ni tužiocu nije mogao preneti više prava nego što sam ima. Neosnovani su i navodi tužioca da je sud po službenoj dužnosti bio dužan da ceni eventualnu aposolutnu ništavost ugovora zaključenog između R.S. i drugotuženog, kada tužilac takav tužbeni zahtev nije ni postavio.

U odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe tvrdnju o postojanju povred e ovog ustavnog prava zasniva na navodima o povredi prava na pravično suđenje, zbog čega se već izneta ocena Ustavnog suda odnosi i na ovu istaknut u povred u.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da navodima ustavne žalbe nije dovedena u pitanje primena merodavnog prava, te da su tvrdnje podnosioca o povredi označenih prava očigledno neosnovane. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao očigledno neosnovanu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.