Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu zbog ratione temporis nenadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Žalba se odnosila na parnične postupke koji su pravosnažno okončani pre stupanja na snagu Ustava iz 2006. godine, čime nisu ispunjene pretpostavke za postupanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-787/2008
21.05.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vesne Mandić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. maja 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vesne Mandić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetima Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 614/97 i P1. 446/00.

O b r a z l o ž e nj e

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 11. jula 2008. godine ustupio Ustavnom sudu spise predmeta HHV P1. 45/08, u kome je vođen parnični postupak povodom tužbe Vesne Mandić iz Beograda protiv tužene državne zajednice Srbija i Crna, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Predmet tužbenog zahteva je bila naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a u predmetima istog suda P1. 614/97 i P1. 446/00. Po predlogu punomoćnika tužioca, Četvrti opštinski sud u Beogradu je doneo rešenje P 45/08 od 4. januara 2008. godine, kojim se oglasio stvarno nenadležnim za suđenje u ovom sporu i po pravosnažnosti rešenja ustupio predmet Ustavnom sudu "kao stvarno i mesno nadležnom sudu". Rešenje je doneto sa pozivom na odredbe čl. 89, 90. i 113. Zakona o Ustavnom sudu i postalo pravosnažno bez žalbe.
Polazeći od prirode zahteva podnosioca i odredaba člana 167. stav 4. i člana 170. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je zaključio da u ovom predmetu treba postupiti kao po ustavnoj žalbi.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo u Republici Srbiji ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbom člana 113. stav 2. Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine.
3. Ustavni sud je u postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, uvidom u spise predmeta koje je dostavio Četvrti opštinski sud u Beogradu, utvrdio da je pred tim sudom vođen parnični postupak između podnosioca ustavne žalbe i preduzeća „Jugoagent“ d.d. iz Beograda, u predmetu P1. 300/93, koji je posle presignacije zaveden pod brojem P1. 614/97. Presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 98/00 od 5. aprila 2000. godine je preinačena presuda prvostepenog suda i obavezan je tuženi da podnosioca ustavne žalbe vrati u radni odnos.
Pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu je u predmetu P1. 446/00 između istih stranaka vođen spor radi poništaja odluke o prestanku radnog odnosa podnosioca ustavne žalbe i isplate zarada. Parnični postupak u tom predmetu je pravosnažno okončan rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu X-P1-446/00 od 6. jula 2005. godine, kojim se tužba smatra povučenom, jer su obe stranke izostale sa ročišta za glavnu raspravu i pored urednog poziva.
4. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetima Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 614/97 i P1. 446/00, koji su pravosnažno okončani pre stupanja na snagu Ustava od 2006. godine, Ustavni sud je ocenio da žalbu treba odbaciti, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu zbog ratione temporis nenadležnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti