Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv akta javnog tužilaštva

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv obaveštenja javnog tužilaštva i njegovog nepostupanja po krivičnoj prijavi. Obaveštenje tužilaštva nije pojedinačni akt protiv kog je dozvoljena ustavna žalba, a podnošenjem prijave ne stiče se pravo na pokretanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Sidnjenka iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nikole Sidnjenka izjavljena protiv akta Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 3052/02 od 8. aprila 2009. godine i protiv radnji Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nikola Sidnjenko iz Šapca podneo je Ustavnom sudu 22. maja 2009. godine ustavnu žalbu protiv akta Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 3052/02 od 8. aprila 2009. godine, kao i protiv „rada i ponašanja istog tužilaštva, a koje je povezano s tim obaveštenjem“, zbog „kršenja člana 244. stav 7. u vezi stava 6. Zakonika o krivičnom postupku“ i čl. 3, 19, 22. i 156. Ustava Republike Srbije.

Detaljno navodeći iz kojih razloga je protiv određenih zamenika javnog tužioca podneo krivičnu prijavu, podnosilac ustavne žalbe ističe da je 3. marta 2009. godine uputio Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu pritužbu zbog „nezakonitog ćutanja“ povodom ranije podnete krivične prijave i da je kao odogovor na tu pritužbu dobio osporeni akt čijom sadržinom nije bio zadovoljan, te je 5. maja 2009. godine Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu uputio zahtev za dodatno obaveštenje, na koji mu do trenutka podnošenja ustavne žalbe nije odgovoreno.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavnom žalbom mogu osporavati samo pojedinačni akti ili radnje kojima je odlučivano o nekom pravu ili obavezi podnosioca, pošto se samo takvim aktima i radnjama može povrediti ili uskratiti neko Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim aktom Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu Ktr. 3052/02 od 8. aprila 2009. godine obavešten podnosilac ustavne žalbe, povodom njegove pritužbe od 4. marta 2009. godine, da Okružno javno tužilaštvo nije pokretalo postupak protiv tadašnjih zamenika Republičkog javnog tužioca D.N, Z.I. i M.R, jer nije našlo da se u radnjama prijavljenih zamenika stiču elementi bilo kog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.

4. Ustavni sud je ocenio da osporeni akt, po svojoj pravnoj prirodi, predstavlja akt kojim je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu pismeno obavestilo podnosioca ustavne žalbe o osnovanosti njegove pritužbe, odnosno predstavke, saglasno odredbi člana 73. stav 1. Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima („Službeni glasnik RS“, broj 110/09). Prema pravnom stavu Ustavnog suda, osporeni akt nije pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravima ili obavezama podnosioca ustavne žalbe, protiv koga bi se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba mogla izjaviti. Ustavni sud je istovetan stav izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1578/2010 od 20. maja 2010. godine). Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena protiv akta protiv koga se ne može podneti, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

U odnosu na osporene radnje Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, Ustavni sud je utvrdio da je reč o radnjama koje su povezane s osporenim aktom, što je i sam podnosilac ustavne žalbe naveo. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe, u suštini, izražava svoje nezadovoljstvo nepostupanjem javnog tužilaštva po njegovoj krivičnoj prijavi.

Ustavni sud ukazuje na to da je u Rešenju Už-26/2008 od 12. marta 2009. godine već zauzeo stav da krivična prijava predstavlja samo inicijalni akt na osnovu koga nadležni javni tužilac, proveravajući njene navode, utvrđuje da li ima osnova za pokretanje krivičnog postupka ili ne. Polazeći od toga, Ustavni sud je ocenio da se samim podnošenjem krivične prijave ne stiče pravo da se po podnetoj krivičnoj prijavi pokrene krivični postupak, te da „nerešavanjem krivične prijave“ ne mogu biti povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava i slobode. Ustavni sud je, stoga, našao da u konkretnom slučaju ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka ni u delu ustavne žalbe koja se odnosi na osporene radnje, te je ustavnu žalbu i u tom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv akta javnog tužilaštva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti