Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu P. M. i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom preko 13 godina. Sud dosuđuje naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra zbog neefikasnog postupanja sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupk u po ustavnoj žalbi P. M. iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike S rbije, na sednici Veća održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. M. i utvrđuje da je povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beograd u u predmetu P . 76895/10 (inicijalno predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2595/01 ).

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. M. iz Čačka podneo je , 17. oktobra 2014. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 76895/10 (inicijalno predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2595/01 ).

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je parnični postupak pokrenut 17. aprila 2001. godine, podnošenjem tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu, a da je okončan posle 13 godina, donošenjem rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 2360/14 od 31. jula 2014. godine, kojim je konačno odlučeno o troškovima postupka.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 75895/10 (inicijalno predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2595/01) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac P. M. iz Čačka, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 17. aprila 2001. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene države SRJ - Saveznog ministarstva za odbranu, koje zastupa Vojni pravobranilac, radi naknade štete zbog povrede na radu, dok je na ratištu tokom 1999. godine, obavljao poslove za potrebe Vojske Jugoslavije. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 2595/01, a odgovor na tužbu je 25. juna 2001. godine dostavljen sudu. Do donošenja presude je zakazano 11 ročišta za glavnu raspravu, od kojih pet ročišta nije održano, i to tri ročišta zbog neblagovremenog dostavljanja traženih spisa parničnog predmeta Opštinskog suda u Čačku, jedno radi dodatnog izjašnjenja sudskog veštaka i jedno radi izjašnjenja tužene na precizirani tužbeni zahtev tužioca. U periodu od godinu dana i pet meseci, od 1. aprila 2002. do 15. septembra 2003. godine nisu zakazivana ročišta, jer nije bilo sprovedeno veštačenje, iako je tužilac uredno izmirio troškove veštačenja, kao i u periodu od godinu dana i osam meseci, od 2. februara 2004. do 28. oktobra 2005. godine, zbog obavljanja drugog veštačenja. U sprovedenom dokaznom postupku obavljena su dva medicinska veštačenja, od starne lekara ORL i neuropsihijatra, sud je saslušao tužioca i tuženu u svojstvu parničnih stranaka i izvršio uvid u kompletnu pismenu dokumentaciju.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2595/01 od 27. marta 2007. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom i da tužiocu naknadi parnične troškove. Pismeni otpravak presude je nakon četiri meseca, 27. jula 2007. godine dostavljen parničnim strankama.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 1668/10 od 26. maja 2010. godine ukinuo ožalbenu presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2595/01 od 27. marta 2007. godine i predmet vratio Prvom osnovnom sudu u Beogradu, na ponovno odlučivanje, sa obrazloženjem da je prvostepena presuda protivrečna sama sebi i razlozima presude, odnosno da postoje protivrečnosti zbog kojih se presuda ne može ispitati.

Ponovni prvostepeni postupak je nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu pod novim brojem P. 76895/10. Do donošenja presude, zakazano je 12 ročišta za glavnu raspravu, od kojih čak sedam ročišta nije održano, i to dva zbog nedostatka procesnih pretpostavki, odnosno neuredne dostave poziva tuženom, a pet zbog nedolaska pozvanog veštaka. U sprovedenom dokaznom postupku saslušani su veštaci i izvršen uvid u celokupnu pismenu dokumentaciju.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 76895/10 od 15. januara 2013. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu isplati određene novčane iznose sa zakonskom zeteznom kamatom, na ime naknade nematerijalne štete, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan i tužena obavezana da tužioci naknadi parnične troškove.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3113/13 od 20. maja 2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 76895/10 od 15. januara 2013. godine, dok je presuda ukinuta u delu u kome je rešeno o troškovima postupka i u tom delu predmet vraćen istom sudu na ponovni postupak.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 76895/10 od 11. decembra 2013. godine obavezana je tužena da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 319.900 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. januara 2013. godina, kao dana presuđenja.

Tužena je izjavila žalbu protiv prvostepenog rešenja.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 2360/14 od 31. jula 2014. godine, preinačeno je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 76895/10 od 11. decembra 2013. godine, tako što je tužena obavezana da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 257.200 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka rešenja.

Pismeni otpravak drugostepenog rešenja je 17. septembra 2014. godine dostavljen punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je konstatovao da je parnični postupak započeo 17. aprila 2001 . godine, podnošenjem tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu i da je okončan donošenjem rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 2360/14 od 31. jula 2014. godine , kojim je odlučeno o troškovima postupka, iz čega proizlazi da je osporeni parnični postupak trajao više od 13 godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo neefikasno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud nije zakazivao ročišta za glavnu raspravu u dva vremenska perioda, koja su ukupno trajala preko tri godine, pa je prvu presudu P. 2595/01 od 27. marta 2007. godine, doneo nakon gotovo punih šest godina od podnošenja tužbe. Međutim presuda je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1668/10 od 26. maja 2010. godine, sa obrazloženjem da je prvostepena presuda protivrečna sama sebi i razlozima presude, odnosno da postoje protivrečnosti zbog kojih se presuda ne može ispitati i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Ustavni sud smatra da su neprimereno dugom tra janju parničnog postupka doprineli i drugostepeni sudovi - Okružni i Apelacioni sud u Beogradu, jer su više od tri god ine (do donošenja rešenja Gž. 1668/10 od 26. maja 2010. godine) odlučivali o žalbi izjavljenoj p rotiv prvostepene presude P. 2595/01 od 27. marta 2007. godine, imajući u vidu da je u vreme odlučivanja o žalbi predmetni postupak već trajao deset godina nakon podnošenje tužbe.

Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio naročito činjenično i pravno složen, imajući u vidu radnje koje je sud preduzeo u cilju utvrđivanja či njenica bitnih za presuđenje, te da je obavljeno i veštačenje od strane dva veštaka različite medicinske struke , za koje je bilo potrebno stručno znanje, kojim sud ne raspolaže. Naime , Sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka, kao i da je sud bio dužan da obezbedi da veštaci u primerenom roku dostave svoje nalaze sa mišljenjem.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe , Ustavni sud je zaključio da je podnosilac, kao tužilac u predmetnom sporu, imao legitiman interes da ce o njegovom tužbenom zahtevu, kojim je tražio naknadu štete zbog povrede na radu dok je na ratištu tokom 1999. godine obavljao poslove za potrebe Vojske Jugoslavije, kada je usled detonacije vazdušnog projektila zadobio teže povrede po licu i telu, odluči u primerenom roku.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja Prvog opštinskog suda u Beogradu, kao i Okružnog i Apelacionog suda u Beograd u.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 2595/01, a okončan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 76985 /10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu , saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno dužinu trajanja osporenog postupka, postupanje nadležnih sudova, kao i ponašanje podnosioca ustavne žalbe, koji nije doprineo dužini trajanja postupka. Ustavni sud smatra da dosuđeni novč ani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem prvostepenog suda, kao i drugostepenih sudova . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti