Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe o troškovima postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka redovnih sudova, smatrajući da navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u vezi sa doprinosom nastanku štete i odlukom o troškovima postupka ne predstavljaju ustavnopravne razloge za ispitivanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Kamelije Bandu iz Ečke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. septembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Kamelije Bandu izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P1. 2109/06 od 4. novembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Zrenjaninu GŽ1. 3/09 od 21. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Kamelija Bandu iz Ečke je 22. maja 2009. godine, preko punomoćnika Duška Avramova, advokata iz Zrenjanina, podnela Ustavnom sudu blagovremenu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P1. 2109/06 od 4. novembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Zrenjaninu GŽ1. 3/09 od 21. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je pogrešio prvostepeni sud kada je utvrdio da je njen doprinos nastanku štete 50%, a što je potvrdio i Okružni sud u Zrenjaninu, na koji način joj je povređeno pravo na pravično suđenje, kao i da je Okružni sud u Zrenjaninu pogrešno primenio materijalno pravo, odnosno odredbe Zakona o parničnom postupku, tako što je, uzimajući u obzir da je tuženi delimično uspeo u sporu, preinačio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na troškove postupka i smanjio iznos dosuđenih troškova, te predlaže da se navedena presuda poništi i da Ustavni sud naloži Okružnom sudu u Zrenjaninu da ponovo razmotri njenu žalbu izjavljenu protiv prvostepene presude.

2. Saglasno odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa povredom Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe koja su u žalbi označena, već punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe doslovno ponavlja ili parafrazira razloge koji su izneti u žalbi podnetoj Okružnom sudu u Zrenjaninu protiv osporene prvostepene presude i ukazuje na pogrešnu primenu odredaba Zakona o parničnom postupku koje se odnose na troškove parničnog postupka. U tom smislu se ustavnom žalbom od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih odluka redovnih sudova.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već u postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je ocenio da, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, žalbu treba odbaciti, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić