Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog nesprovođenja izvršenja radi naplate potraživanja iz radnog odnosa. Nalaže se državi da podnositeljki isplati dosuđeni iznos, jer je izvršni dužnik preduzeće sa pretežnim državnim kapitalom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7891/2017
21.05.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik S uda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. G . iz Bosi legrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. G . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 121/17 (ranije predmet Opštinskog suda u Vranju I. 1634/04) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem Opštinskog suda u Vranju I. 1634/04 od 18. novembra 2004. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. G . iz Bosilegrada je, 15. septembra 2017. godine, preko punomoćnika M. M , advokata iz Vranja, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, a 30. avgusta 2019. godine, preko istog punomoćnika, dopunu ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 , člana 36. i člana 58. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1634/04.

Podnositeljka ustavne žalbe je, pored ostalog, navela : da u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1634/04, koji i dalje nije okončan, nije naplatila svoja potraživanja iz radnog odnosa; da joj je rešenjem Višeg suda u Vranju R4 I. 709/15 od 27. oktobra 2015. godine usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku i naloženo okončanje istog , a da joj je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4 I. 303/19 od 8. jula 2019. godine, koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Vranju Rž g. 199/19 od 21. avgusta 2019. godine pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor radi ubrzanja istog izvršnog postupka.

Podnositeljka nije osporila prvostepeno i drugostepeno rešenje o odbijanju prigovora za ubrzanje postupka. Zahtevala je naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I . 1634/04 od 18. novembra 2004. godine i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, je 17. novembra 2004. godine podnela Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H. a.d. iz Vranja, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Vranju P1. 1386/02 od 20. septembra 2004. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Vranju I. 1634/04 od 18. novembra 2004. godine usvojeno je predloženo izvršenje.

Rešenjem Višeg suda u Vranju R4 I. 709/15 od 27. oktobra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1634/04 predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Vranju da preduzme sve neophodne mere da predmetni izvršni postupak okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke predlagaču je određena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000,00 dinara , kao i troškov i postupka u iznosu od 6.780,00 dinara; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za primerenu naknadu preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 50.000,00 dinara.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđenog u izvršnom postupku podnositeljki ustavne žalbe, a protiv izvršnog dužnika H. a.d. iz Vranja, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan držani kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine iz člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem Opštinskog suda u Vranju I. 1634/04 od 18. novembra 2004. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 121/17 (raniji broj I. 1634/04), Ustavni sud konstatuje da je o povredi navedenog prava podnositeljk e odlučivao redovni sud, saglasno odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13). Takođe, Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koji je stupio na snagu 1. januara 2016. godine, predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni redovni sud, a ne Ustavni sud. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da je usvajanjem ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu i dosuđivanjem naknade materijalne štete podnositeljka ostvarila zaštitu svojih zajemčenih prava, posebno imajući u vidu da joj je, prethodno usvajanjem zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku dosuđena i pravična naknada.

Stoga je Ustavni sud u drugom delu tačke 1. izreke odbacio ustavnu žalbu u ovom delu , na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i zakonom za vođenje postupka.

U pogledu navoda o povredi prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se podnositeljka ustavne žalbe samo formalno poz iva na povredu ovog ustavnog prava, a da pri tome ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje. Formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

6. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti